REVIEW: The Solus Project

Solus Project je igra koja vas stavlja u odelo poslednje nade čovečanstva, ali ne na tradicionalni „the chosen one“ način. Igra se dešava dvestotinak godina u budućnosti, nakon što je naša draga Zemlja završila svoju karijeru, a poslednji tragovi čovečanstva su nastanili privremene domove i trebaju hitno pronaći nove nastanjive planete. Tako nastaje projekat čije ime ova igra nosi, a on se sastoji od slanja specijalizovanih misija na ciljno birane planete koje mogu biti potencijalno naseljive. Vi ste deo jedne od tih misija, koja je imala trusno sletanje na planetu koju je trebala da poseti i vi ste jedini preživeli. Vaš cilj će u tom trenutku biti da prikupite informacije o planeti, saznate šta se desilo sa vašim kolegama i pokušate da stupite u kontakt sa komandom leta. Naravno, da biste sve to uradili, moraćete nekako i da preživite.

Priča igre ima veoma zanimljivu postavku i posebno će se svideti ljubiteljima „realne“ naučne fantastike i istraživanja dalekih tuđih planeta. Ovo što smo vam ispričali u uvodu teksta saznaćete i sami u uvodnoj sceni igre, a ostatak priče ćete otkrivati čitanjem preko 600 razbacanih tekstualnih podataka na planeti, različitih izvora, što je otprilike i glavni motiv „guranja“ dalje kroz igru. Ti izvori su dnevnici vaših bivših kolega, ali i „vanzemaljski“ tekstovi civilizacije koja je nekad nastanjivala ovu planetu (nije u pitanju spoiler, ova informacija je deo promocije igre, i u startu je jasno da je planeta bila naseljena).

Kada pogledamo gejmplej, vidimo da je u pitanju istraživačko-preživljavački miks, koji nekako nije uspeo da izvuče svoj potencijal ni u jednom od ta dva. Što se tiče survirvor elemenata igre, radi se o tome da se pobrinete da vaš karakter ne ostane gladan i žedan, da bude fino naspavan, i da ne upadne u stanje hipotermije, odnosno smrzavanja do smrti. Sa sobom imate neku vrstu PDA uređaja koji prati vaše osnovne bio karakteristike kao i trenutno stanje sredine, a ume i da prevodi nepoznati vanzemaljski jezik(!). Preživljavanje na tuđinskoj planeti bi u praksi trebalo da bude izazovno i uzbudljivo, ali je ovde to izvedeno mlako. Čak i na težim nivoima igre, hrane i vode ima zaista u izobilju i retko kada ćete se naći u neprilici da ostanete bez istih. Hipotermija ume da bude problem, ali to rešavate prostim grejanjem uz vatricu, koju možete zapaliti bakljom koja jednostavno uvek gori, jednom kada je zapalite. Tu su još i vremenske nepogode, koje su česte na ovoj planeti, i to u rangu od oluja sa obilnom grmljavinom, preko ogromnih tornada, do kanonade meteora guste kao letnja kiša. Kiša meteora vas praktično ubija na mestu ukoliko ne pronađete sklonište brzo, dok se od oluje i tornada možete relativno lako sakriti. Igra ima i bazični sistem kraftovanja, ali je reč „kraftovanje“ tu čisto reda radi, pošto se uglavnom radi o interakciji dva do tri predmeta.

Drugi aspekt igre, istraživanje, takođe nije uspeo da isporuči ono što bismo očekivali od ovakve igre. Iako na prvi pogled deluje obećavajuće, istraživanje daleke planete sa napuštenom civilizacijom nam je iznenađujuće brzo postalo monotono. Problem je u tome što, iako deluje kao otvorena igra, zapravo poprilično linearno iskustvo koje nas vodi od sledeće pećine do sledeće pećine, gde uglavnom pratimo koridore ka izlazu. Pećine i podzemne građevine isprava deluju uzbudljivo i zanimljivo, ali vrlo brzo počinju da se ponavljaju. Činjenica da priču otkrivamo preko čitanja tekstova koje moramo da nađemo, stvara frustraciju ukoliko greškom propustite jedan deo celine, a ne da vam se da se vraćate ko zna koliko nazad da bi ste našli taj propušteno deo. Spoljni delovi igre deluju otvoreno, ali opet u suštini pratite staze od ček pointa do sledećeg i tako dalje. Malo slobodnije kretanje vas prosto ne nagrađuje previše, jer jedino možete naći takozvane „tajne“ koje u suštini predstavljaju specijalne artifakte koji vam daju bonuse i otpornost na određene vremenske uslove, ali smo već pomenuli da to u praksi nije toliko bitno, tako da vam se i ne isplati da lutate previše. Jedino zaista bitno za nalaženje u igri su tekstovi koji otkrivaju priču.

Ono u čemu je igra uspela u potpunosti jeste ambijent vanzemaljske sredine. Vizuelno i zvučno igra izgleda sjajno i samo zbog toga vredi igrati ovu igru. Meteori, ogromni meseci na horizontu mora, čudnjikava flora, promene dana i noći, sve izgleda sjajno. Zvučni efekti su posebno odlično urađeni i značajno doprinose na atmosferi usamljenosti, pogotovo u zatvorenim delovima igre. Muzika u igri je pomalo jeziva i sablasna, što se dobro uklapa u okruženje ne baš prijateljske planete. Posebno je uznemiravajuća tema koja ide dok tornado prolazi blizu vas, koja ima nekakav neljudski demonsko-vanzemaljski prizvuk.

Igra svakako vredi igranja ukoliko ste ljubitelj istraživanja, ali postoji opasnost da vam dosadi ili čak postane brzo naporna, zbog propusta u dizajnu, što je šteta jer je svakako imala potencijal. Tu je i puno rupa u priči, koje će vas možda nervirati ukoliko se vodite zdravom logikom, ali nisu previše problematične. Igri dajemo relativno ok ocenu zbog odlične jezive atmosfere koja je glavni nosilac i koja je mene lično vodila do kraja igranja, jer retko koja igra je uspela da napravi ovako dobru sredinu napuštene vanzemaljske planete kao što je to uradio Solus Project.

Autor: Nikola Savić