REVIEW: Anima Gate of Memories

U skorije vreme smo počeli da imamo navalu popularnih AAA naslova koji dobijaju svoje verzije u obliku društvenih igara, neki od njih i preko uspešnih Kickstarter kampanja, naslovi kao što su XCOM, Witcher i čak Dark Souls. Ali šta se desi kada jedna od takvih i to pretežno kartična društvena igra pređe u svet video igara. Prva pomisao vam je verovatno nešto u stilu Magic The Gathering video igara ili čak kao čisti simulator društvene igre u virtuelnom svetu ali Anima Gate of Memories nam stiže kao akciona RPG avantura. Putem uspešne Kickstarter kampanje ćete moći da uživate u potpunom 3D Gaia svetu u kom se radnja pomenutog serijala dešava.

Kad smo kod sveta tu je i neizbežna priča u koju ćete se uplesti, pošto je to najbolji opis daljih dešavanja. Priča počinje sa bezimenom devojkom znanom samo kao Barrer of Calamities, titula data onima koji su odabrani da budu vezani sa knjigom u kojoj je zarobljeno opasno biće pod nazivom Ergo. Ona biva poslata da uhvati i vrati odbeglu Red Lady i veoma opasnu drevnu knjigu proročanstva koju je ukrala. Stvari ne prolaze baš najbolje i u toku borbe devojka aktivira skrivene moći koje poseduje Ergo ali tačno kad treba da zada finalni udarac u okršaj se uključuje  misterijozni stranac koji ubija Red Lady. Ali napada i vas koji u toku pokušaja odbrane od njega knjiga se aktivira i šalje vas u misterijoznu kulu zvanu Arcane. Kao i sam početak igre i ostatak priče će biti porpilično ovako zbunjujuć i na sve strane, osim ako se duboko ne udubite u lore i istražujete sami kroz igru, tek tad ćete moći nešto da saznate pošto su svi glavni i sporedni likovi podjednako zbunjeni sledom događaja i time šta se zapravo desilo sad.

Na drugoj strani gameplay nije tolko loš, veoma dobar pokušaj imitiranja onog iz prvih Devil May Cry igara. Sa svojim malim RPG dodacima, sposobnostima koje dodatno unapređuju karaktere, i ono glavno a to je aktivno menjanje između dva glavna lika. Sa ovom mehanikom i sposobnostima koje oboje imaju možete ih specijalizovati u dve različite grane. Što se borbe tiče ona je dobro odrađena i konstatno kretanje i napadanje su važni za vaš opstanak kao i zadovoljstvo prilikom uspešno izbegnutnog protivničnog napada u zadnjem momentu pogotovu tokom jedinstvenih boss borbi. No razni interesatno dizajnirani protivnici vam neće zadavati tolko muka kolko će vam kamera u igri otežavati život, od loših uglova koje će zauzimati prilikom brzih pomeranja likova pogotovu u malom prostoru do iznenadnog fiksiranja u jednoj tačci u stilu Resident Evil-a ili potpuno nelogično prebacivanje igre sa 3D u 2.5D mod za neke deonice. Drugu ogromnu glavobolju će vam zadati platformski deo ove avanture, kontrole za kretanje su dobre u borbi pošto ne zahtevaju preteranu preciznost ali tokom deonica gde se od vas zahteva da veoma brzo i precizno skačete sa platforme na platformu će vam zadavati noćne more i ukoliko se niste prethodno istenirali na platformskim deonicama i ne preciznim kontrolama ovde ćete to moći, i to više puta. Takođe igra koristi veoma zastareli i zli trik gde vam većinu moći da na korišćenje u toku prve misije i onda kompletno oduzme pošto zapravo krene kad se pojavite u Arcane kuli. Doduše iako će vam kula u početku izgledati veoma restriktivno kako budete napredovali kroz nivoe videćete da su zapravo veoma opširni i raznoliki od skučene mračne vile pa do ogromnog otvorenog zelenog polja, ovakva raznolikost dozvoljava mogućnosti ljudima koji vole da istražuju i oni će biti pošteno nagrađeni kako predmetima tako i dodatnim lore informacijama. A u zavisnosti kolko se posvetite ovome možete stići do jednog od nekoliko različitih krajeva igre.

Na žalost već navedene mane nisu jedine koje pogađaju ovaj naslov jedan od možda najočiglednijih je zapravno njegova grafika koja više podseća na igru koja bi trebala da je za PS2 ili u vrh glave početak PS3 nego za nešto što je izašlo u 2016. godini. Vidi se da su developeri težili ka nečemu većem pogotovu ako ste već imali kontakt sa kartama po kojima je igra bazirana ali na žalost nisu uspeli u tome. Čak i prilikom takoreći sinematskih momenata likovi samo ponavljaju jednoteistu animaciju lelujanja dok stoje bez pomeranja usana ili bilo kakve artikulacije što bi se reklo sve je veoma statično.

Muzika malo izvlači igru i kad se aktivira kad treba lepo prati događanja ali može i nasumično da krene, takođe žvučni efekti su dobri i veoma bombastični. Na drugu stranu glasovna gluma se kreće od nezainteresovanog čitanja teksta do o moj bože ovo je loše. Jedini koji je uživao i zapravo se zabavio tokom snimanja svojih linija teksta je glumac koji daje glas Ergu, svi ostali zvuče potpuno ne zainteresovano i bez ikakvih emocija, tako da ćete jedva čekati da Ergo progovori iako mu nekad i nisu bas najbolji komentari.

Sada dolazi ono najvažnije pitanje – da li Anima Gate of Memories vredi tih para? Igra ima dobrih strana ako duboko pogledate ili imate živaca i volje da istrpite njene mane naćićete na zanimljiv lore i lokacije kao i relativno dobru zabavu tokom borbi. Ali za punu cenu i u ovakvom stanju igru je najbolje zaobići ukoliko niste veliki fan Anima društvenih igara ili vam nije najpotrebnije da igrate neku akcionu avanturu. Sačekajte prvu priliku kada bude na nekoj rasprodaji ili upakovana sa drugim igrama tad će se isplatiti da se pokupi i odigra za nekoliko poslepodneva.

Autor: Stefan Mitov Radojičić