Paradox, majstori svog zanata kada su tzv. „Grand strategije“ u pitanju, su nam ovog meseca priredili pravo malo iznenađenje svojom novom igrom, Stellaris. Iako poznati kao studio čije igre najbolje „pašu“ ljubiteljima istorijskih strategija, ovaj put su se otisnuli van svojih uobičajenih istorijskih okvira i doneli nam igru u kojoj ne postoje nikakve istorijske inhibicije, te je potpuno na igraču da od samog početka kreira svoju priču. Ovaj koncept već u svojoj srži otklanja bilo kakvo opterećenje činjenicama i pravilima, otvarajući put nesmetanoj kreativnosti u žanru koji je već sam po sebi potpuni sandbox od samog starta.
Igru počinjete odabirom svemirske nacije s kojom ćete započeti igru. Sama igra vam nudi nekoliko već definisanih opcija, ali svakako najzanimljivija je da svoju naciju i rasu kreirate sami. Tu su vam na raspolaganju mnogi parametri, neki estetski, a neki (daleko bitniji) mehanički, koji će odrediti opšti pravac vašeg razvoja. Tako ćete birati generalnu vrstu (humanoidi, reptili… gljive…), planetarnu podobnost (kontinentalna, arktička, pustinjska, itd.), rasne vrline i mane, kao i etičke preferencije (militaristi ili pacifisti, individualisti ili kolektivisti, itd.), iz kojih zatim proističe i izbor oblika vladavine. Između ostalog, odabraćete i kako izgledaju svemirski brodovi vaše nacije, kakvu vrstu projektila upotrebljavaju i koji je njihov metod putovanja dubinama svemira (ili ukratko, FTL – Faster Than Light). A to je sve samo deo, te ako volite da se igrate sa ovakvim kreatorima u npr. RPG naslovima, verovatno ćete provesti dobru količinu vremena dovodeći svaki aspekt vaše rase do savršenstva.
Nakon toga odabraćete parametre igre – veličinu galaksije, broj protivnika, hendikepe, i slično – i konačno započeti svoju svemirsku operu. Bez obizra na veličinu, galaksije su uvek podeljene na zvezdane sisteme koji sadrže različite vrste zvezda i njihovih orbitujućih planeta, asteroida, gasovitih divova, kao i ostala tela koja plutaju svemirom. Igru počinjete u jednom takvom sistemu na svojoj rodnoj planeti, uz pripojenu svemirsku stanicu, par civilnih brodova i skromnom flotom korveta. Ako bismo morali da kategorizujemo gejmplej Stellarisa, rekli bismo da je Grand strategija sa snažnim uticajem 4X strategija i malom, ali vrednom, dozom RPGa. Paradox je uneo neke od najboljih elemenata iz svih svojih prethodnih igara i objedinio ih pod kapom Stellarisa. Tako imamo sisteme vladavine i opšti layout sličan Europi Universalis, menadžment Pop-ova, nacionalnosti i ideologija iz Victorie, određene RPG elemente iz Crusader Kingsa, i prilagodljivu kreaciju i opremanje armija i jedinica iz Hearts of Irona. Glavni resursi koje ćete koristiti su „energija“, koja bi bila ekvivalent novcu, zatim „minerali“, ključni resurs za izgradnju svega, zatim „uticaj“, koji se koristi za interno upravljanje i diplomatiju, i na kraju tri resursa za tri grane istraživanja – fiziku, društvo i inženjering. Kontrola i balans ovih resursa su ključ za uspešan napredak u igri i izuzetno je zabavno u početku kada je svega jako malo i potrebno je praviti ustupke zarad razvoja, ali srećom i u kasnijoj igri, jer tako i potražnja eksponencionalno raste, te se nikada nećete osećati kao da imate preteran priliv i jednog od njih – vrlo lako mogu nestati u trenu.
Tu dolazimo i do jednog od glavnih problema Stellarisa, ali i Grand strategija uopšte – kriva učenja je izuzetno oštra, i tutorial je najblaže rečeno oskudan. Svakako, veterani Paradoxovih igara će se snaći kao riba u vodi nakon svega nekoliko minuta listanja menija i opcija, ali sveža krv bi mogla biti lako odbijena nedostatkom objašnjenja za mnoge sisteme u igri. Njima možemo da poručimo samo jedno – istrajte, jer nagrada za to je izuzetna! Uistinu, Stellaris je vrlo zarazna igra i često nam je bilo jako teško da se odvojimo od nje i posvetimo drugim životnim radnjama. „Samo još ovaj mesec… evo samo još da se istraži ova tehnologija… uf, pa spremio sam se za rat, mogao bih i da ga započnem… a i da ga završim… ček, nije u redu da ovu anomaliju ostavim neistraženu, ko zna hoću li se setiti…“ i odjednom je 5 ujutru. Sindrom „samo još jedan potez“ u svom najboljem obliku. Zabavi doprinose i mnogi random eventi koji se dešavaju redovno, ali ne toliko često da postanu dosadni ili preuzmu zabavu ostatku igre. Tako će stanovnici neke vaše planete naići na stanovnike podzemnih tunela, potpasti pod uticaj feromonskog polena koji ih tera da zabušavaju, posetiće vas duhovi u svemiru, ili ćete naći mumificirane astronaute kako plutaju prazninom. Ovi mali događaji dodatno pružaju naraciju vašoj avanturi i obogaćuju igru.
Ali povoda za naraciju ima više nego dovoljno i u rukovođenju vašom državom. Planete koje kolinizujete su podeljene na polja na kojima možete izgraditi zgrade za proizvodnju ili razne bonuse, ali da bi one funkcionisale, potrebno je da je naseli Pop – sistem sličan onom za upravljanje gradovima u Civ igrama. Međutim, ovde dosta može zavisiti od nivoa zadovoljstva svakog pojedinačnog Pop-a. Da li mu se dopada planeta? Sused? Da li se slaže sa etikom Vlade? A šta misli o robotima iz polja pored? Neke od ovih stavki mogu dovesti da se udruži sa istomišljenicima i pokrene subverzivni pokret koji će nastojati da istera svoje ciljeve, a onda je na vama da im se ili dodvorite, ili da ih ugušite pomoću medija i mita. U suprotnom, ako dovoljno narastu, mogu potpuno da uguše industriju čitavih sektora, a time i vaše imperije, u najgorem mogućem trenutku.
Armije i jedinice se sastoje iz flote svemirskih brodova i jurišnih i defanzivnih trupa na planetama. Najveći deo će se odigravati u svemiru, i deluje da su terenske akcije samo drugorazredni element nakon svemirskih bitaka – što ne mora da bude loša stvar. Svoje flote ćete organizovati pomoću odličnog kreatora – za svaki individualni brod možete da napravite onoliko varijacija koliko vam mašta, potrebe i tehnologija dozvoljavaju. Tako, na primer, običnu korvetu možete napraviti u varijanti za napad iz blizine, napad torpedoima iz daleka, kao male baterije štitova, itd. Kako vam tehnologija bude napredovala moći ćete i da ih nadograđujete i retrofitujete prema svojim potrebama. Kao i u prethodnim Paradoxovim igrama, nad samim borbama nemate mnogo uticaja, te vam preostaje samo da se nadate da vam je sreća naklonjena i admiral dovoljno vešt da iznese pobedu. Imati više brodova od protivnika svakako nije na odmet.
Na žalost, protivnikov AI nije preterano bistar i relativno ga je lako navući u zamku i nadmudriti. To je čest slučaj sa veštačkom inteligencijom u vanila fazama Paradox strategija i nešto što će verovatno biti brzo ispravljeno. Sličan je i slučaj sa prisustvom bagova. Definitivno ih ima i neki su u najmanju ruku bizarni. Na primer, desilo nam se da se cela flota od preko stotinu brodova zaglavi u FTL-u i jedino rešenje je bilo da se raspusti i ponovo izgradi – veoma krupna stvar u mid-game delu partije. Slično, naučni brod koji istražuje planetu naprosto nestane, bez propratnog eventa koji obično iskoči kada dođe do nesreće ili neuspeha. Takvi i mnogi drugi bagovi na žalost naružuju zaista sjajno iskustvo igranja Stellarisa, ali poučeni iskustvom iz prethodnih godina, znamo da su developeri iz Paradoxa izuzetno diligentni kada su ispravke i peglanje bagova u pitanju, tako da ne sumnjamo ni na sekund da će sve to biti popravljeno vrlo uskoro.
Stellaris je igra sa puno potencijala, a on se ogleda i u tome što su neki aspekti očigledno ostavljeni za popunjavanje DLC-ovima. Tu bi se mogli uracunati interni odnosi sa fakcijama i drugim rasama – iako postoje opcije, izuzetno su škrte u poređenju sa mogućnostima koje bi se mogle istražiti. Slično važi i za diplomatiju – da, ima dosta opcija, ali sistem deluje plitak za igru sa ovoliko dubine. Na žalost, takvo je izgleda trenutno tržište, gde skoro da možemo da računamo da su delovi igara ostavljeni nekompletni zarad kasnije dopune…. uz doplatu, naravno.
Vizuelni doživljaj je solidan i pre svega funkcionalan. Igra izgleda lepo, ali nije ništa zbog čega bismo pisali hvalospeve. Ali oni koji igraju ovakve igre ih ni ne igraju zarad grafike, već im je najbitnije da je sve pregledno i pri ruci. A u tom pogledu, Stellaris radi sasvim dobar posao. Interfejs je intuitivan i lak za navigaciju nakon što ga upoznate, a grafičke naznake svega što se događa su informativne i precizne. Sve je kao što i treba da bude. Sa druge strane, muzička podloga je sjajna. Čak i kada nismo igrali igru, više puta smo prosto minimizovali pauziranu igru čisto da bi muzika nastavila da svira u pozadini. Ekipa je pogodila savršen „space opera vibe“ za muziku, i opuštajući elektronski tonovi stvaraju sjajnu atmosferu za igru. Međutim, zvučni efekti koji prate igru nisu na podjednakom nivou, mada daleko od toga da bi ih nazvali lošim. Prosto je slučaj da su po defaultu preglasni, i ukoliko ih stišate za nekoliko podeoka u opcijama, biće sasvim kako treba u poređenju sa muzikom.
Paradoxove igre pri izlasku su obično neispolirani dragulji koji vremenom i kroz mnoge iteracije konačno zasijaju svojim punim sjajem. Njihova publika je navikla na to i armija fanova je tu da pomogne. Stellaris je jedan takav dragulj, ali bi se moglo reći da je prilično ispoliran u poređenju sa svojom sabraćom. Igra je izuzetno zabavna, zarazna i ujedno opuštajuća. U njoj su svi najbolji elementi prethodnih Paradoxovih igara, kao i potpuna sloboda omogućena izmišljenim settingom, te sa sigurnošću verujemo da će ubuduće postajati samo bolja i bolja. A tu je i legija modera koju Paradox svesrdno podržava, koji će se pobrinuti da igra ima puno opcija u predstojećim godinama igranja. Tako da obucite skafander, stavite šlem i otisnite se među zvezde – galaksija čeka.
Autor: Miljan Truc
Stellaris
Za:
- Objedinjeni najbolji sistemi prethodnih Paradox strategija
- Setting pruža najslobodniji sandbox do sada
- Dubok, zarazan gameplay
Protiv:
- Povremeni bizarni bagovi
- Neki elementi deluju nedovršeno
