REVIEW: One Piece: Burning Blood

Prave One Piece tabačine nije bilo na konzolama već dugo vremena, još od vladavine PlayStation 2 konzole. Sve što smo imali posle toga, bile su igre u “warriors” stilu, gde se borite protiv hordi protivnika i prelazite nivoe u režimu za jednog igrača. Da, takve igre zaista umeju biti zabavne, ali ovaj maštoviti i akcioni anime (manga), itekako je žudeo za kvalitetnom borilačkom igrom. E pa Burning Blood je konačno ta igra, čiji kvalitet doduše zavisi ponajviše od strane onoga ko igra igru. Znam, zvuči konfuzno i ne preterano ohrabrujuće. Ali razbijmo tu misterioznu celinu na jasnije komadiće…

Ako ste se nadali tuči na nivou Naruto Ninja Storm igara, odmah odustanite. Burning Blood je igra najpribližnija J-Stars fazonu tabačine. Akcija nije tako fluidna kao u Storm igrama, komboi nisu tako dugački i neizvesni, ali Burning Blood ipak uzima J-Stars recept i proširuje ga do te mere da se bez sumnje može reći da je mehanika dosta dublja i zabavnija nego što ste se mogli nadati.

Malopre sam rekao da kvalitet igre ponajviše zavisi od strane onoga ko igra igru. Tako je iz više razloga. Kao prvo i najlogičnije, da biste najviše uživali u One Piece igri, bilo kog tipa da je, potrebno je da budete ljubitelj mange/anime serije. Ne samo da ćete na ovaj način odmah znati šta možete očekivati od kog karaktera, koje su njegove slabosti i vrline, već ćete više i uživati u priči koja prati igru. Međutim, to je ovde dovedeno do još ekstremnije mere. Ukoliko niste poznavalac serijala, bićete potpuno izgubljeni. Priča prati samo i samo Marineford deo priče. Kako ovo nije poslednje priča ispričana u serijalu, a daleko od toga da je prva, zaista je u pitanju neobičan izbor za dešavanje radnje. Ljubitelji serije sigurno neće biti zadovoljni što ne mogu da uživaju u novijim delovima priče, a igrači koji uopšte ne poznaju radnju – neće imati blage veze šta se dešava.

No, sa svetlije strane, priča koja je ispričana, ispričana je maestralno. Međuanimacije za vreme i između borbi, odlično izgledaju. Vođen prilično dopadljivom cel-shaded grafikom, vizuelni stil igre je i više nego pristojan. Neizbežno je i ovde uporediti igru sa Storm serijalom, koji nesumnjivo prednjači u tom smislu, ali i naspram nekih trapavijih i siromašnijih grafičkih elemenata, na ovom polju se ne možete mnogo žaliti. Što se samog gejmpleja tiče, nakon što pređete story mod za koji vam sigurno neće trebati mnogo vremena ako ste imalo vešt “tabadžija”, imaćete vremena do mile volje da se izverzirate u lokalnim borbama 1 na 1. Ako nemate sparing partnera, onlajn mod koji za divno čudo odlično funkcioniše, biće svakako najbolje mesto za iskusiti srž Burning Blood-a.

Borbe su prilično dinamične i zasnivaju se dosta na “papir-kamen-makaze” sistemu, koji borbe čini neizvesnima do samog kraja. Ali ono što najviše doprinosi dopadljivosti ovog naslova, jeste raznovrsnost. Ne samo da ćete na raspolaganju imati mogućnosti da lagane udarce kombinujete sa jačim ili sa napadima likova za podršku ili specijalnim i ultra napadima, već se raznovrsnost Burning Blood-a krije i u različitosti karaktera. Na raspolaganju ćete imati preko 40 glavnih likova i oko 60 likova za podršku i svaki će delovati baš jedinstveno. Ako ste ljubitelj serije, ovo će vam biti svakako još jasnije.

Neki likovi će biti jači protiv jednih a slabiji protiv drugih karaktera. Korišćenje logia sposobnosti nadvladavaće obične likove, ali će korišćenje hakija nadvladavati logiu, ali će pametno odabran lik za podršku nadvladati haki, ali će još pametnije odabran lik za podršku nadvladati drugog lika podrške. Da, gotovo da će delovati kao neka Yu-gi-oh partija sa nizom iznenađenja. Ako ste poznavalac serijala, ovde ćete sigurno biti i u velikoj prednosti, jer ćete već znati koji se klin kojim izbija.

Ovde na neki način dolazimo i do samog zaključka o Burning Blood-u. Ovo je igra za fanove, barem do neke mere. Ako niste zaljubljenik u seriju, ova igra gotovo da nije vredna vašeg vremena. Ukoliko jeste ljubitelj, u njoj ćete pronaći brdo razloga za igranje a i više od toga. Sa druge strane, čak i ako ste One Piece fanatik, smetaće vam dosta stvari, pogotovo činjenica da priča ne zaviruje dalje, kao i nedostatak izvesnih likova. Ali ovo vas neće sprečiti da spustite gejmped na sto, prekrstite ruke, klimnete glavom i filmski izustite “ovo je baš kul igra”. Sa druge strane, ja moram biti i objektivan, koliko god vrištao kao devojčica svaki put kada Lufi uleti u drugu brzinu i razvali protivnika. Ili prolivao suze kao pravi muškarac nakon što se Zoro zakune da nikada više neće izgubiti. Ipak mi je posao da vam najpreciznije opišem kvalitet igre preda mnom. Stoga jedna kao vrata velika i zakucana, kvalitetna sedmica! Ako ste One Piece ljubitelj, nemate opravdanja da propustite ovu prvu, pravu tabačinu, na koju smo tako dugo čekali.

Autor: Milan Živković