Horor igre su decenijama bile veliki izvor inspiracije za mnoge programere igara. Osećaj bespomoćnosti i ne baš sjajnih šansi za preživljavanjem je bio lajtmotiv koji je vukao ceo žanr ka konstatnom boljitku. Oni koji su kao dosta mlađi igrali Alone in the Dark, ili možda Resident Evil, vrlo dobro znaju koliko je svaki njihov korak i potez morao da bude isplaniran da bi napredovali dalje. I vremenom – to se nije menjalo. Menjala se grafika, menjalo se izvođenje, menjao se setting, ali jedno pravilo je bilo jasno. Atmosfera je morala uvek da bude na nivou.
Ono što nije bilo oduvek najsjajnije je bio AI. I dan danas postoje igre čija veštačka inteligencija nije na zavidnom nivou. Ali kada se pojavila Amnesia, sve je postalo jasno kao dan. Dovoljna je i jedna spodoba na mapi, da vas natera da budete u konstantom grču i da vas žmarci prolaze od svakog zvuka koji čujete, a kamoli vidite.
A šta se dešava kada taj AI više nije AI? Kada ne možete da ga predvidite i da ga naučite, kada niste sigurni u njegov sledeći potez jer je svako od nas drugačiji. Kada znate da morate da pobegnete, a sa druge strane se takođe nalazi čovek koji isto tako razmišlja kao vi. I on baš vas traži. Horor je upravo dostigao novi nivo.
Dead by Daylight je asinhroni coop u kojem 4 igrača preuzimaju ulogu ljudi koji treba da prežive taj horor, a peti se stavlja u kožu ubice i nosi glavnu ulogu. Ulogu onoga ko će survivorima za to vreme unositi strah u kosti i lediti krv u žilama. Ko će izaći trijumfalno, a ko ostati zauvek na imanju…
Veliki deo utisaka, kao i detaljno opisan gameplay, ste imali prilike da pročitate u našem opisu bete ove igre. Za one koji su to propustili (mada mogu uvek da pogledaju), u jednoj rečenici možemo da kažemo da su u beti bili dostupni četiri survivora, jedan ubica i jedna mapa i bili ste ograničeni do 5-pog levela. Popravljanje generatora je ostao glavni način za survivore da pobegnu sa imanja, mada postoji još jedna mogućnost ako ostanete sami sa ubicom, a to je šaht koji se otvara kada ostanate poslednji na mapi.
Inače, levelovanje je naravno sada otkuljučano, sa 50-im levelom kao maksimumom, a ponuda survivora je ostala ista. 4 osobe, koje levelujete odvojeno i kojima vremenom otključavate (za svakog ponaosob) perkove i dodatke. Situacija se ne menja i ako igrate kao ubica. Naravno u pitanju je totalna druga mreža perkova i korisnih alatki, ali je princip isti. Razlika u odnosu na betu je što sada možete da birate između 3 „stvora“ kojima ćete plašiti jadne survivore.
Dok je ranije Trapper (inspirisan Džejsonom iz serijala Petak 13.) bio jedini izbor, sada se možete odulčiti i za Hillbilly-ja, deformisanog čoveka sa ogromnom motornom testerom kao specijalnim oružjem. Ako su vam The Hills Have Eyes i Wrong Turn omiljeni horori, to je pravac kojim želite da idete. Poslednji je Wraith, stvorenje čija je najveća snaga nevidljivost. Tako da, od taktičara koji postavlja zamke, preko agresivnog ludaka sa motornom testerom, do stealth igrača – Behaviour Digital je pokušao da pokrije sve mogućnosti kada je u pitanju jurcanje za ljudima.
Osnovnih mapa ima samo 3, pored imanja iz bete, sada je tu i kukurzno polje i groblje automobila, ali postoji nekoliko varijacija svake od njih, tako da to nije toliki problem, mada bi bilo svakako bolje da je količina „igrališta“ veća.
Glavna zamerka ovoj igri se upućuje na njenu nestabilnost. Iako je veoma igriva, postoje trenuci u kojima će njena nedovršenost vrištati na sav glas. Nekada će biti čak i ispadnje iz igre, a nekada i zamrzavanje loading screena, nemogućnost ulaženja u lobby kao i razni čudni grafički bagovi. Igra ne deluje ispolirano.
Ako dodate na to nemogućnost igranja sa prijeteljima (osim u posebnom Kill your friends modu koji ne donosi nikakav napredak, tj. blood pointse koji predstavljaju XP u ovoj igri), stiče se utisak da je igra mogla neke stvari mnogo bolje da reši. Doduše, developeri jesu najavili coop mod u kome će prijatelji konačno moći zajedno u isti competetive lobby.
Kada se podvuče crta – da, igra ima mane, probleme i mogla je da bude urađena sa većom raznovrsnošću. Ali jezgro je odlično. Ideja je sjana. Ovo je stvarno nešto novo i sveže u horor žanru. Ovo defitnitvno neće biti najbolja igra koju ćete odigrati ove godine, ali će biti drugačija od svega što se igrali svih ovih godina. Drugačija na dobar način. Ako ste ljubitelj horora, ako ste ljubitelj preživljavanja – svakako joj treba dati šansu.
Autor: Bojan Petrović
Ocena: 7.5/10
