Ako iole pratite gaming scenu, sigurno ste čuli da se igre iz Souls serijala smatraju najizazovnijim, najkompleksnijim, najtežim… brojnim sličnim pridevima koji jasno stavljaju do znanja da će vam igra namučiti prste i verovatno napraviti glavobolju. Šta ako vam kažemo da je pre dvadesetak godina jedan čitav talas naizgled dečijih igara bio generator frustracija i polomljenih kontrolera u mnogim domovima?
Verovali ili ne, Disney i njihove licencirane platformske igre su bile ”ovo morate imati” naslovi ako ste bili ponosni vlasnik neke od Nintendo ili Sega konzola. Prelepe igre, sjajno producirane, sa omiljenim nam likovima, pejzažima i melodijama naizgled su pružale čistu zabavu za najmlađe, a i ostatak porodice. Ali, ove igre su bile pravi izazov za reflekse i živce svojom težinom koji su tada i našu stariju braću ili sestre poprilično namučili, a kamoli nas klince. Posle mnogo godina i dalje su nam drage, jer su ipak bile kvalitetne igre. Sa nedavnim dolaskom nekih od njih na GOG.com prodavnicu, procunjali smo po svojoj biblioteci i podsetili se klasika.
Aladdin (1993)
“Prinče Ali, proklet bio ti, slomiću kontroler” je verzija pesme iz Aladina koju je većina nas pevala. Dobro, ne baš pevala, više cedila kroz zube kada po deseti put pogine na istom mestu ili se zakuca u stenu tokom vožnje ćilima. Poprilično vratolomna igra već od prvog nivoa, Aladdin je pošteno izmorio naše palčeve kada smo igrali Sega Mega Drive verziju. Težini igre je doprinosio veliki broj protivnika sa kojima ste morali da se mačujete ili da naučite njihove poteze i odbijate im projektile, kao i nivoi sa više perspektiva gde ste lako mogli da se izgubite. Vožnja ćilima se smatra jednim od najtežih nivoa u 2D igrama, ranga Battletoads.
Lion King (1994)
Simba je jedva čekao da postane kralj, a onda se desilo… pa, znate već (too soon!). Prateća igra je manje-više ispratila ceo tok animiranog filma, od bezbrižnih dana ovog lava dok juri po savani, do Hakuna Matata i na kraju borbe sa Skarom. Sjajan detalj je što sa svakim nivoom se blago menja Simbin izgled i kako napreduje priča tako i on raste i postaje jače, pa tako od početnog mjauka kasnije dobije pravi urlik. Dosta nivoa je imalo logičke komponente koje ste rešavali arlaukanjem (u igri, ne uživo), dok su bubice sem poena mogle da pojačaju ili oslabe Simbu. Naravno, igra vam to nije rekla, morali ste sami da prokljuvite.
DuckTales (1990)
Vratimo se u eru prve Nintendo konzole, takozvanog NES-a koji nije kafa. Pačije Priče su bile apsolutni hit kao serija i animirani film, pa je usledila i video igra koja je 2013. dobila remasterovanu verziju. U ulozi ste Baje Patka, najbogatijeg patka-škrtice koji, čudna li čuda – hoće da postane još bogatiji. To ga vodi na put kroz pet velikih nivoa kako bi skupio blago. Platformisanje u Duck Tales je bilo posebno nezgodno jer je Baja mogao svoj štap da koristi da skakuće na njemu i neretko ste morali da vezujete više takvih skokova. Postojala su tri kraja u zavisnosti od toga koliko ste skupili novca od kojih je najgori onaj u kom je Baja potpuno švorc. Igra bi vam čak i tada čestitala, jer nije mogla da vas šutne u koleno.
Jungle Book (1994)
Ukoliko niste nikada čitali Knjigu o džungli, prvo – sram vas bilo, drugo – Diznijeva adaptacija je značno pitomija od priče Rajarda Kiplinga. Ipak, video igra kao adaptacija animiranog filma je bila bliža tom osećaju da će vas džungla pojesti nego crtać. Nivoi su bili poprilično veliki i otvoreni za istraživanje. Nije bilo klasičnog cilja ka kome je trebalo naći put već sakupiti određeni broj dragulja, a onda još i naći lika koji je specifičan za taj nivo. Osim što ste sebi mogli dodatno da otežate igru izborom koliko je najmanje dragulja (od ukupno 15) na nivou potrebno naći, postojao je vremenski limit od tačno 6 minuta da to uradite. Mogli inače uopšte nije bio naivan i u arsenalu je imao nekoliko projektila – od banana do do bumeranga.
Chip ‘n Dale Rescue Rangers (1991)
Sećate li se veverica Čip i Dejl? Dva mala daveža su prvobitno gnjavili Paju Patka da bi kasnije dobili svoju seriju Rescue Rangers po kojoj je ova igra zasnovana. Gameplay je imao određenih sličnosti sa Super Mario 2, jer ste mogli da pookupite predmete i koristite ih kao projektil ili da se sakrijete, tj. zaštitite od nadolazećeg neprijatelja. Igra je dosta kreativno koristila okruženja i činjenicu da ste sićušni, pa tako običan lonac vrele vode postaje poprilično opasna provalija. Takođe, igra je na kasnijim nivoima imala tzv. mimic kutije koje su bile skriveni neprijatelji. I posle nek neko kaže da su mimici u Dark Souls nezgodni!
Mickey Mania (1994)
Slavni mišonja, zaštitni znak kompanije Dizni, imao je jednu od najboljih igara, impresivnu ali i frustrirajuću. Kroz igru ćete proći najbitnije periode crtaća o Mikiju, od Steamboat Willy do Prince and the Pauper. Preko 60 godina istorije u jednoj video igri, uopšte nije loše! Tehnički je najnaprednija od svih igara sa ove liste, ali isto tako je bila veliki izazov jer je svaki nivo imao neku mehaniku koja je bila unikatna poput platformisanja u tornadu ili penjanja uz rotirajuću kulu. Iako je verzija za Sega Mega Drive sjajna, preporučuje se igranje Playstation 1 izdanja koje ima dodatne nivoe. Simpatična sitnica oko igre je što počinje sa crno-belom grafikom dok ste na parobrodu Vili, a tek onda nivoi dobijaju boju.
—
Sa odlaskom Sega Mega Drive i Super Nintendo konzola u penziju, Disney kao da je promenio politiku oko svojih video igara i gotovo da su nestale kvalitetne platformske igre od ovog izdavača. Hercules nam pada na pamet kao jedini primer dobre Disney igre iz Playstation 1 ere ali, sem toga, ne verujemo da se iko zadržavao uz Disney igre kao uz naslove kojih smo se podsetili u ovom tekstu. Jednostavno, bilo je to zlatno vreme za takve igre.
