Sa dostupnošću sve bržih Internet konekcija, sve ređe imamo potrebu da koristimo CD i DVD uređaje u našim kompjuterima. Uostalom, zašto bismo instalirali igru pola sata ili duže kada je za to isto vreme Steam downloaduje i pritom instalira. Nije retkost ni da nove PC konfiguracije dolaze bez ikakvog optičkog uređaja, štaviše sve je češća pojava da kada kupite novu PC igru ona nema uopšte disk već samo kod za aktivaciju na nekom od servisa za digitalnu distribuciju.
Ipak, nekada nije bilo tako. CD kao nova tehnologija je označio početak jedne velike ere kada proizvođači igara nisu toliko marili za kompresovanje sadržaja i kada je porastao broj međuanimacija u igrama. Video igre uglavnom nisu zauzimale ni pun CD, ali je bilo nekih spektakularnih bisera koje su se razbaškarili ne na jednom već na 4, 5 ili više diskova, naročito tokom Playstation 1 ere i zlatnog doba point & click avantura.
Mnogima je tako bio šok kada je 1999. godine Final Fantasy VIII došao na 3 CD-a. Ali, to nije ništa ako se podsetimo da je skoro svaka igra studia Cyan dolazila na najmanje toliko diskova. Riven, nastavak Mysta, 1997. godine dolazio je na 5 diskova u Playstation 1 izdanju. A kako i ne bi, kada je sadržao preko tri sata video materijala i oko sat vremena nekompresovane muzike. Uopšteno, veliki broj igara tokom PS1 ere je morao da bude na više diskova, ali i njihova PC izdanja su lako parirala po pitanju gnjavaže tokom instalacije ili igranja. Praktično svaka Baldur’s Gate igra je imala nekoliko diskova ako ne računamo ekspanzije, simulatori letenja su takođe bili na 4-5 diskova… A onda je na kraju 90-ih izašla zvanična X-files igra.
Virtuelni Dosije Iks u PS1 izdanju nije bio naročiti monstrum – svega četiri diska. Ali, PC verzija ih je imala sedam, ponovo, jer je tokom igre korišćeno mnogo video materijala. Izdata na kraju ere interaktivnih filmova, u tada umirućem žanru, X-files je zaradio brojne kritike a ogroman broj diskova je bila jedna od njih.
Tokom prve decenije ovog veka DVD je polako izbacivao CD kao novi i bolji standard. Ali, nismo svi mogli da priuštimo DVD uređaje pa su izdavači i dalje izbacivali igre na starom i jeftinije formatu. 2004. tako izlazi Unreal Tournament 2004 kao jedna od poslednjih CD igara. Ako ste ga kupili na DVD-u, to je bio samo jedan disk, inače vas je čekala instalacija sa šest diskova tokom koje ste komotno mogli da pristavite kafu i osećali ste se kao da sklapate komad IKEA nameštaja od silnog žongliranja numerički obeleženim diskovima.
Kao što smo na početku teksta konstatovali, PC igrači sve manje viđaju veliki broj diskova sa instalacijom modernih igara, uglavnom zbog lakoće downloadovanja istih putem brojnih servisa (Steam, Origin…). Poslednja ”ogromna” PC igra koja je dolazila u ne tako maloj kutiji bio je Grand Theft Auto 5. Sa čitavih sedam dual-layer DVD-eva, GTA 5 je šampion među modernim igrama kada je u pitanju redovno pakovanje, a i ne tako mala instalacija od oko 60 gigabajta. Sa konzolne strane, diskovi su svakodnevica, uglavnom zbog Blu-ray formata gde je moguće spakovati celu igru na jedan disk.
Da li je onda disk kao medij zaslužio penziju? Zavisi samo od toga na kojoj platformi se igrate i da li ste spremni da zamenite fizičko posedovanje igre za licence. Ali, to je već priča za neki drugi put…
