REVIEW: My Night Job

My night job miriše šesnaestobitno. I to na kilometar daleko. Arkadna igra nesumnjivo inspirisana nekim hitovima koji su harali devedesetih godina prošlog veka, a aminovana onom starom tenzijom gutača žetona, My night job iskreno pokušava da sebi privuče onu stariju školu igrača i pruži im mogućnost da ponovo osete onaj miris starih patika… U redu, to je bila užasno loša analogija, zato hajde da skočimo na poentu.

Ovo skrolujuće akciono čudo već na prvi pogled asocira na stare hitove kao što su Zombies ate my neighbors ili recimo Comix Zone, tako da odmah obećava dobru zabavu. Stoga i pre nego što shvatite šta se dešava, već ste uvučeni i pomalo obmanuti. Akcija je poprilično brza, ili bolje rečeno zahteva brzinu od strane igrača. Vaš cilj je da uletite u zamak ispunjen kojekakvim karakondžulama i odatle spasite stotinu civila, dok pritom održavate nivo što čistijim od neprijatelja, ne bi li ga ovi uništili a s njim i vas. Odmah je jasno da će biti potrebno više od nekoliko pokušaja da bi se uskladilo sa tempom igre i počeli da se nižu haj skorovi.

Na raspolaganju ćete imati i sijaset oružja koja se mogu podeliti u nekoliko grupa, ali budite sigurni da ćete najviše vitlati hladnim oružjem koje će zapravo biti bilo šta što bi vam moglo pasti pod ruku. Od sobne lampe, preko pozamašne pastrmke pa sve do veš mašine, glavni lik će mlatarati protivnike čime god stigne. Svako oružje ima određen vek trajanja koji nakon što se istroši, ostajete goloruki. U ovoj situaciji ćete shvatiti da iako je moguće boriti se pesnicama, deset puta je manje efikasno. Stoga će se svaki iole mudar igrač ipak vratiti barem onoj pozamašnoj pastrmci, ribi ubojitoj, brzoj smrti za svakog zombi kera. A kao da je i to malo, poneki čovek kog spasite biće specijalan i daće vam neku posebnu moć. Kao na primer džangrizava bakuta čija mačka može da obriše celu sobu zombija svojim ljupkim kandžama. Ili klovn koji vam daje pilulu uspomoć koje postajete njegov rođeni horor klovn blizanac. Pardon, krvožedni horor klovn blizanac.

No ipak nikako neće biti jednostavno spasiti sto nesrećnih civila, a tom cilju ćete se baš, baš postepeno približavati, jer biće potrebno da upamtite dizajn celog zamka ne biste li po njemu što brže cirkulisali. A onda… Biće divota gledati vas kako igrate. Krvavi balet kroz sobe vašeg ličnog šarenog pustošenja, i uspeli ste. Svih stotinu civila sada srećno uživaju u nežnim turbulencijama helikoptera za evakuaciju, a vi ste se baš naložili da odigrate sledeći nivo. Kog nema. Sledećeg nivoa nema. Pa da, naravno da ga nema, zašto bi ga i bilo?

My Night Job_20160314131940

Ozbiljno, igra je izgleda toliko samouverena po pitanju svoje igrivosti i jurenja najboljeg rezultata, da je zaboravila da izrodi i drugi nivo. Ovim i najveći minus za igru. Iako ćete verovatno uživati u prvim minutima igranja dovoljno da se odvažite i ne odustanete dok ne prežete prvi (i jedini) nivo, nakon toga ćete se sasvim ohladiti od daljeg igranja. Iako igra lepo izgleda, ima zanimljiv i težak gejmplej, na žalost ne ide dalje od jedne lepe, retro ideje koja vas je zabavila na to jedno popodne, ali na žalost verovatno neće ići dalje od toga. U pitanju je preporuka za kratkoročnu zabavu, i… Ne više od toga.

Autor: Milan Živković