EDITORIAL: Kako igre koje kupite zapravo nisu vaše i mogu nestati u sekundi (zajedno sa vašim novcem)

Zamislite sledeću situaciju … Kupili ste novi Razer laptop u prodavnici hardvera. Zarad ove priče,  uzmimo da košta 1000 evra. Odneli ste ga kući, krenuli da koristite i sve je to trajalo 2-3 meseca. Nakon 3 meseca, u vašu kuću dolaze “ljudi u crnom” i odnose vaš laptop “po nalogu Vlade Sjedinjenih Američkih Država” jer su vašoj zemlji od strane SAD uvedene sankcije. Na pitanje da vam makar vrate novac za laptop, osmehnu se, zalupe vrata i odlete helikopterom. Zvuči neverovatno, zar ne?

Zamislite sad drugu situaciju … Kupili ste tokom godina nekoliko Battlefield video igara, novi Need for Speed, Titanfall 1 i 2 i dve verzije Simsa (za devojku, razume se). Ukupna vrednost tih kupovina je 1000 evra. Nakon godina igranja, u vašu virtuelnu kuću dolaze “ljudi u crnom” i odnose sve vaše igre “po nalogu Vlade Sjedinjenih Američkih Država” jer su vašoj zemlj od strane SAD uvedene sankcije. Na pitanje da vam makar vrate novac za kupljene igre,  osmehnu se, zalupe vrata i odlete virtuelnim helikopterom. Zvuči i dalje neverovatno, ili malo verovatnije?

Takav scenario dogodio se svim vlasnicima Origin naloga i igara iz Mijanmara (nekadašnje Burme). Sve ovo iznova je postavilo pitanje – čije su zapravo igre koje kupite putem digitalne distribucije? Ne treba se zavaravati, iako Steam i GoG i drugi nisu zabranili pristup igrama, oni nisu ništa više “good guys” nego što je EA “bad guy” – u pitanju su pre svega poslovno-političke odluke koje kompanije moraju da ispoštuju, na ovaj ili onaj način.

Situacija sa sankcijama makar nama nije strana. Ne tako davno i sami smo imali problem sa sankcijama i ne tako davno one su uticale na naše živote. I u današnje vreme postoje sankcije jednih zemalja prema drugima i to ne samo “tamo negde daleko”. Sankcije Evropske Unije prema Rusiji na primer su prvo što pada napamet. Mi smo kao medij daleko od politike i ne želimo da se njome bavimo, ali nam definitivno zadire u živote, ako ništa, po ovom pitanju.

Šta se dogodilo u Mijanmaru? Origin je uskratio pristup svom servisu svima koji su sa ove teritorije, onemogućujući im da odigraju bilo koju od igara koje su legalno kupili. Naravno, o povratu novca nema ni govora. EA je opravdao svoj postupak time što je Vlada SAD uvela sankcije Mijanmaru, i oni su odlučili da se povinuju tim sankcijama. Ovde leži više problema, ali o njima možemo kasnije. Najveći problem leži u tome što je ovim korakom čitava država ostala bez pristupa Originu i individualni korisnici svojim igrama koje su platili više stotina evra. Znači, ono što ste kupili, platili i imate u vlasništvu zapravo nemate u vlasništvu niti je vaše.

Problemi sa sankcijama su naravno višedimenzionalni, makar u ovom slučaju. US je uvela sankcije Mijanmaru ali i brojnim drugim državama, koje i dalje imaju pristup Originu, što stvar čini još smešnijom. Dalje, US vlada je zapravo 7. oktobra ukinula sankcije NAKON ČEGA je Origin blokirao pristup. I, ukoliko vam to nije dovoljno da čitava priča bude komična, uvedene sankcije odnosile su se samo na određene ljude iz vrha države. Slično kao one uvedene nama pa i drugim državama. Postoji spisak od ne više od stotinak ljudi koji su u vrhu države i kojima su uvedene sankcije. EA je valjda želela da, preventive radi, zabrani pristup svima, kako ne bi upali u problem sa Vladom.

Zaključak? Sve što vi imate u vlasništvu na online servisima poput Origina, GoGa i Steama zapravo – nije vaše! Svaka od tih kompanija može odlučiti bilo kada i u bilo kom trenutku da vam zabrani pristup, time otuđujući vaše vlasništvo nad predmetom kupovine, u ovom slučaju video igrama. Na taj način otuđuju vaš novac, a da ih za to zaista nije briga. Ovo nije “apokaliptični scenario”, ovo je nešto što se dogodilo žiteljima Mijanmara i lako se može dogoditi i žiteljima Indije, Belorusije, Srbije ili bilo koje druge zemlje. U ovakvim situacijama jedina “kontra teža” je količina negativnog PRa koju neka odluka može da proizvede. Ali se i to svodi na prostu matematiku.

U ovom slučaju, glavešine EA su sabrale negativne implikacije “sukoba” sa Vladom i negativnog PR-a u odnosu na zaštitu svog biznisa, kapitala i novca (jer ipak se sve vrti oko novca) i presudile u korist zabrane pristupa. Podsetimo, Mijanmar i dalje nema pristup Originu a iz EA dolaze nevešte izjave kako su “morali” da ovako postupe (iako nisu), što je takođe pozitivan pomak u odnosu na početni izostanak bilo kakvog odgovora na ovu temu.

Nemajte dvojbu – ako kompanija razluči da joj je bolje da vam otme igre i novac zarad biznis boljitka, to će i uraditi. Da li u ovom trenutku možemo da ponudimo rešenje? Ne možemo, ali svi zajedno možemo biti obazrivi, razmišljati na tu temu i imati uvek “u malom mozgu” da sve što kupite online može nestati.

Evo prvog koraka – nemojte da pre-orderujete igre.