Organizacija People for Ethical Threatment of Animals ili PETA, stalno pronalazi nove razloge da istakne najneuobičajenije od svojih ubeđenja na najapsurdnije načine i progura ih gde im, iskreno, mesto nije.
Od ranijih izleta koji su izazvali bes farmera ovaca sa ovom kampanjom(grafički sadržaj koji će neki pronaći uznemiravajućim ili neukusnim), do otvorenih napada na laboratorije farmaceutskih kuća, i drugih tema kojima se PETA ranije bavila a koje se uglavnom tiču neetičkog tretmana životinja u današnjoj industriji hrane i farmama, sada su došli do poturanja svoje, reći ću otvoreno PROPAGANDE u svet igara i fantastike.
I nemojte da me shvatite pogrešno, nisam ja letargični ljubitelj sedenja na dvosedu sa džojstikom koji se sad našao uvređen i zadihano skočio da branim svoju zabavu, već ću pokušati logički da objasnim da PETA pristupa svemu pogrešno, da njihovo mišljenje nije mišljenje čitavog ljudskog roda i da njihovo mišljenje nema prolaz u svetu kom je prva i osnovna početna tačka – fantastika ili mašta.
Šta je to PETA uradila? Pa, za početak, insistirali su da Farming Simulator u produkciji Giants Software kompanije grafički prikaže klanje prasića ako je već moguće u igri baviti se uzgojem istih. Sve drugo bi bilo neiskreno prema publici, po navodima PETE. Kao što spomenusmo, ovo je proizvod dugogodišnje borbe i sukoba PETA i industrije hrane.
Zatim su kreirali Super Tofu Boy kao parodiju na Super Meat Boya(jel primećuje neko da je manje u fokusu dobro životinja nego jedenje mesa?). Još jedna od ideja je bila Super Mario očigledno u halucinacijama pošto je predstavljen kao ubica i noseći krzno(KOŽU) rakuna.
Kako smo od šarenog vodoinstalera koji testira naše reflekse, upornost i koordinaciju došli do ubijanja rakuna i nošenja njegove kože na sebi? Sve to zbog nekoliko piksela koji predstavljaju ingame kornjaču koju Mario “šutne” da ne bi izgubio ingame život. Hello PETA, life and death situation???
Sve bi to bilo ok, da poslednja ekskurzija PETA u gejming univerzum nije usmerila svoje napore na figure iz Warhammer 40k sveta.
PETA je nekako uspela da fokusira svoju pažnju na ove šarene figurice koje predstavljaju ljudske Primarhe u Warhammeru 40k, i futurističke ljudske vođe marinaca koji ne prezaju ni od borbe prsa u prsa ni od beskonačnog pucanja po gomilama protivnika, a ni od korišćenja mnogo zlokobnijih moći zarad čiste destrukcije.
Oni su predstavljeni kao očigledno ljudi, u futurističkim oklopima/mecha suits, sa komadima krzna zarad dramskog efekta.
Ok, sve je jasno, PETA kaže da “The grimdark, battle-hardened warriors are known for their martial prowess – but wearing the skins of dead animals doesn’t take any skill.” i tu nastaje problem.
Ok, PETA, za početak, Warhammer je svet iz MAŠTE. Svet u kom je sve podređeno motou da postoji samo mrak i samo rat.
“IN THE GRIMDARKNESS OF THE FAR FUTURE THERE IS ONLY WAR.” Kao što smo rekli, mašta, fikcija, zabava i fantastika. Kako možemo povući bilo kakvu paralelu između sveta koji je 40.000 godina daleko u budućnosti i u kom se sredstva masovnog uništenja ne biraju, i današnjih akcija organizacije koja se brine o pravima životinja.
Svako ko je igrao igru zna da nivoi brutalnosti u njoj ne znaju granice, da se ljudski životi broje u nerealnim ciframa kao trilioni, i da na kraju svake bitke kroz polja ispunjena leševima svoj put krče ogromne mehaničke sprave ili čudovišta poput Angrona koji je okićen ljudskim ekvivalentom životinjskog krzna u vidu lanaca okićenih ljudskim lobanjama.
Brutalnost i nasilje igre je skoro nepretočivo u reči a glavni parametar je fantastika. Ako neko ima problem sa tim što igrači uglavnom ne mogu da poistovete svoje ingame ponašanje sa bilo čim što bi zaista mogli da urade u stvarnom životu, zašto to projektuje na njih kroz zaštitu životinja i prikaz krzna na par figurica iz imaginarnog sveta čiji je glavni motiv smrt.
Niko ko je igrao Warhammer ga na kraju svega toga nije shvatio dovoljno ozbiljno da ga posmatra kao bilo šta nego kao fikciju i igru pikselima, jer umovi dovoljno mračni da ga shvate drugačije ne igraju video igre u slobodno vreme.
I zašto je onda projekcija PETA protiv tih koji bi zaista mučili male kuce na nama igračima. Zašto na Warhammeru. Zar su dometi čitave organizacije toliko mali da se svode na pokazivanje prstom na fantastiku i plakanje medijima kako će to u nekome da izazove potrebu da povredi životinju.
Da ste videli izgled mapa u Warhammeru na kraju bitaka ili razmislili o ideji Exterminatus bombe koja briše čitave planete u imaginarnom sukobu ljudstva i jeretika u igri, znali bi da je taj grafički prikaz apsolutno nebitan i samo detalj koji dodaje život ovom univerzumu i igri.
Takođe, zar je PETA spremna da porekne da je 40.000 godina ali u drugom pravcu, u stvarnoj ljudskoj istoriji, čitav ljudski rod bio u borbi za život i smrt sa životinjskim svetom, preživljavajući hraneći se iz svoje okoline i po mnogima evoluirajući baš zbog proteinima bogate ishrane koju je lov donosio.
PETA poriče svoju današnju egzistenciju i evolucionarno nasleđe ljudske rase, ali to je druga neka priča.
Pošto pažnju fokusiraju na totalno pogrešnu metu, a to je svet igara i fantastike, u ovom slučaju igledaju kao ogromno jastuče puno tanušnih osećanja i mekih srca, pritisnuto težinom stvarnog života, pa rade ono što takvi jastučići i rade, da oprostite – prde.
Disclaimer: Autor ovog teksta se slaže sa nekim PETA stavovima i protivi se bilo kakvoj vrsti zloupotrebe i nasilja prema životinjama, ali isto tako voli da jede i pile i prase i “morske plodove”.
Takođe proveo je i veliku količinu vremena sa braon belom gomilom krzna sa imenom Cezar koja od hobija ima spavanje i krađu hrane čak i posle ručka, kao i poturanje delova tela tamo gde im mesto nije. Poenta teksta je da se istakne pogrešno usmerena energija PETA organizacije koja ima poteškoće da razlikuje prave probleme stvarnog sveta od fiktivnog sveta igara.
Autor: Miloš Španović
