Hju Džekmen se oprostio od uloge koja ga je pratila 17 godina. Oproštajni film je i njegov najbolji Vulverin film i to ubedljivo. Sa Loganom jednostavno nema zezanja.
Ovo nije film sa neverovatnim eksplozijama, herojima u helankama i nadrealnim likovima. Ovo je film o čoveku koji je ostario i želi da obezbedi miran život za sebe i svog duhovnog oca. Ako ste željni sulude akcije pogledajte neki drugi film, Logan je iznad toga.
Nakon šarenih X-Men blokbastera, pred nama je Logan, film o sudbini glavnog junaka u bliskoj budućnosti (2028. godina) u kojoj nema mutanata. Logan, tj. Vulverin, je jedan od nekoliko preživelih. Velike misije o spasavanju sveta nisu više nikome na pameti, jedino želi da obezbedi sebi i Profesoru Iksu mirnu penziju. Logan je ostario (ipak ima oko 200 godina), dok je Ksavijer nemoćni starac koji se bori sa demencijom.
Da nam je neko rekao da će superherojski film imati uloge koje su vredne Oskara mislili bi da je taj čovek poludeo. To se ipak desilo, Patrik Stjuart je apsolutno zaslužio Oskara za najbolju sporednu ulogu oživljavajući ostarelog profesora koji više nije ni senka onog starog najmoćnijeg mutanta na planeti. Stjuart je konačno dobio priliku da u potpunosti prikaže svu tragediju nekada moćnog mutanta. Kroz film će vas nasmejati, ali veoma često i rastužiti – imaćete osećaj kao da gledate nekoga ko vam je mnogo blizak. On teško komunicira sa Loganom koji ga, za njegovo dobro, drži na lekovima.
Hju Džekmen je fantastičan u svom poslednjem Vulverin filmu, konačno dobivši priliku da pokaže svu širinu tragedije koju gura u sebe. On je distanciran, često i neprijatan, ali istrajan u želji da brine o profesoru. Pojavom Lore, Logan pored Ksavijera dobija još jednu osobu o kojoj treba da brine. Ona je povezana sa njim, ali i pored svoje divlje strane pokazuje da je i dalje dete koje ima svoje emocije. Dafni Kin je fantastična kao X-23 i pred njom je blistava budućnost. Da li je u Ksavijeru i Lori on dobio porodicu, od koje je oduvek bežao?
Iz gore navedenog opisa zaključili biste da ustvari gledate neku dramu, a ne SF film. Ne biste mnogo pogrešili, Logan je kombinacija fantastične drame, naučne fantastike i vesterna. Reditelj Džejms Mangold bio je odlučan u nameri da stvori što realističniji prikaz junaka u vremenu u kom se nalaze. Vredi spomenuti da je on reditelj pretposlednjeg solo Vulverin filma koji je mnogo više stilizovan i mnogo više “stripovski”. U odnosu na X-Men filmove, Logan deluje kao dokumentarac.
Dodatnu realnost dodaje “R” etiketa cenzora, što znači da je Mangold imao apsolutnu slobodu da bude brutalan kako u govoru, tako i u akcionih sekvencama. Kao rezultat toga borbe su mnogo brutalnije (i realističnije), dok je prosto nadrealno slušati Profesora Iksa da psuje.
Realističan pristup likovima je prisutan u celom filmu. Kao i u stvarnom svetu, dobra dela ne budu nagrađena, a loša ne budu kažnjena. Standardi žanra ovde jednostavno ne važe, priča ide svojim tokom i ne dozvoljava nikome da je ulepšava – ovo je priča o Loganovom životu, pokušaju iskupljenja i tragedijama koje ga prate gde god se nalazi.
Za tragičnu priču potreban je sila koja tera u propast, a to je upravo većinom filma glavni negativac Donald Pirs. Bojd Holbruk je fantastično oživeo interesantnog negativca koji predstavlja lika koji je odrastao na legendama o mutantima. Odavno nisu videli lika koji više iritira i čiji tragični kraj jedva čekate. Šteta što nije imao više prostora, ali ovo je ipak Loganova priča.
Logan je oproštaj od X-Men franšize za Hju Džekmena, a po svemu sudeći i za Patrika Stjuarta. Kad pogledate film shvatićete da je bilo kakav povratak ovih junaka u neki stipovski kalup nešto što je nepotrebno. Što bi rekao momak koji je sedeo pored nas u bioskopu – ovo je najtužniji film koji sam gledao u poslednje vreme. I jedan od najboljih.
