Ovaj tekst se originalno pojavio u martovskom 102. broju časopisa Play!Zine
Nekad su najbolje ideje i najjednostavnije. Sukob klasičnih ratnika bez prisustva magija čini se kao savršen recept. Ali gde je tu izazov? Kako može prosto udaranje hladnim oružjem po protivniku biti zabavno na duge staze? Ubisoft je izgleda imao ideju kako to da uradi.
Kad priču započinjemo sa “sreli se viking, vitez i samuraj” prvo bi pomislili da je reč o nekom vicu, a onda da je neko pobrkao lončiće i da to nema apsolutno nikakvog uporišta u stvarnosti. Možemo samo da kažemo – pa šta? Ubaciti u akciju neke od najpoznatijih ratnika praktično je garancija za dobar provod, ako izuzmemo priču. Logike u ovome jednostavno nema i ako tražite neki dubokoumni zaplet onda ste na pogrešnom mestu. To je kao kad bi očekivali od Švarcenegera da glumi Hamleta. Znamo kako bi se to završilo, neko bi bio raznet bazukom.
Moramo odmah da vam kažemo – For Honor nije laka igra. Zapravo, to bi bio eufemizam – For Honor je nepraštajuće težak. Ako mislite da preskočite tutorijal i krenete u okršaj “jer ste iskusni gejmer” shvatićete da je borba mnogo kompleksnija od udaranja po protivniku dok ovaj ne umre u najgorim mukama. Igra ima kompleksan sistem borbe koji u svojoj osnovi nije komplikovan. Relativno brzo ćete shvatiti osnove, kako blokirati udarac i kako napadati. Kada dođete do tog nivoa shvatićete s kim imate posla – For Honor je prava borilačka igra gde su taktika, poznavanje protivnika i refleksi od ekstremne važnosti. Po svom pristupu For Honor je bliži tabačinama poput Street Fightera ili Mortal Kombata nego nekim arkadama gde protivnici padaju nakon par udaraca. Igra kreće sa relativno jednostavnim mehanikama, ali onda poput recimo Tekena, postaje sve kompleksnija, sa gomilom kombo udaraca koje treba popamtiti i pravilno egzekutovati.
Na početku imate na raspolaganju tri frakcije: Vikinge, Vitezove i Samuraje. U okviru njih na raspolaganju imate po četiri heroja koji predstavljaju drugačije stilove borbe. Postoje četiri vrste heroja i svaka frakcija ima po jednog iz svake vrste. Tu su Vanguard (u svemu prosečan), Heavy (mrcina sa sporim, ali ubojitim oružjem), Assassin (brzi, smrtonosni i krhki) i Hybrid (kombinacija osobina prethodne tri klase). Interesantno je da se ratnici iste klase iz različitih frakcija razlikuju po osobinama, tako da ako vam ne odgovara vikinški Assassin, možda će vam bolje leći samurajski.
Šta smo ono hteli ovde da kažemo…ah, da, igra ima i singlplejer kampanju, zamalo da je smetnemo s uma. Iskreno, iznenadili smo se da ona uopšte postoji, s obzirom o kakvoj se igri radi. Svaka frakcija ima svoju kampanju gde ćete se boriti za krst časni i slobodnu zlatnu. Kampanja ima svojih svetlih momenata (bosovi su pravi izazov!), ali na nju treba da gledate kao produženi zabavni tutorijal. Jednom kada je pređete nećete sa na nju vraćati. Priča je… hmm, priču smo već zaboravili, eto kakva je.
Pre nego što se bacimo na samu borbu, moramo pomenuti mogućnost customizacije heroja. Na taj način ćete na bojnom polju uvek delovati jedinstveno. Loša vest? To ima svoju cenu. Borbama dobijate čelik (Steel), što je moneta u igri, ali su neke stvari toliko skupe da je jasno da do njih možete da dođete ili grindom do imbecilnosti ili plaćanjem pravim novcem. Da, igra koju ste platili ima mikrotransakcije, nije li to sjajno? Srećom, ove stvari ne utiču na gejmplej, pa svoje heroje možete svakako da unapređujete, samo neće biti tako lepi kao što biste želeli.
For Honor nudi više multiplejer modova: Dominion – borba 4 na 4 gde se skupljaju bodovi zauzimanjem strateških tački i ubijanjem protivnika. Duel – borba 1 na 1 u stilu klasičnih tabačina. Brawl – borba 2 na 2 bez respawna. Skirmish – 4 na 4 borba do smrti protivnika. Elimination – 4 na 4 okršaj bez respawna.
Ovde dolazimo do prvih problema, a vezani su za ljudski faktor. Kao i u većini multiplejer igara zavisite od veštine svojih saigrača. Jednostavno, ne postoji način da početnik “ima sreće” pa se tako može desiti da se nađete u neugodnoj situaciji da se borite protiv dva protivnika jer je vaš saigrač stradao brzinom svetlosti. U 4 na 4 okršajima postoje određene mehanike koje pomažu timu u jednom trenutku kad je u manjini, ali u ogromnom broju slučajeva ekipa koja je prva ubila odnosi pobedu u rundi. Naravno, igra je ranom stadijumu, igrači još uvek otkrivaju sve mogućnosti i tek predstoje prave borbe sa razvijenom taktikom, ali verujemo i dodatno balansiranje igre. Iz tog razloga i ne čudi što je trenutno najpopularniji mod Duel, gde se igrači mogu skoncentrisati na borbu i učenje poteza i taktika protivnika, kao i uvežbavanje svojih.
For Honor nije igra za ljude koji nemaju strpljenja. Kriva učenja je prilično strma ako želite da postanete uspešan igrač u multiplejeru. Ipak, trud se svakako isplati i ako ignorišemo kratku i nebitnu kampanju, mikrotransakcije i početne frustracije, Za čast ćete igrati dugo, dugo. Ovo je jedan od onih naslova koji vas inicijalno stavlja na ivicu da odustanete zbog kompleksnosti, ali jednom kada krenete da napredujete, igra će vaš višestruko nagraditi i uživaćete u svojim novostačenim veštinama. Istinska skill-based igra koja ima potencijal da postane i esport, ukoliko je UbiSoft bude dovoljno dobro podržao.
Autor: Nebojša Prijić
Igru ustupio UbiSoft za potrebe opisa
For Honor
Za:
- Zabavni i izazovni multiplejer.
- Sjajne borbene mehanike koje će testirati vaše veštine do krajnjih granica.
- Veliki broj mogućnosti za customizaciju vaših likova.
Protiv:
- Kratka i nezanimljiva kampanja
- Mikrotransakcije
- Kriva učenja je možda previše strma
