PLAY! ; PLAY! Zine

REVIEW: The Legend of Zelda – Breath of the Wild

Ovaj tekst je originalno izašao u aprilskom 103. broju časopisa Play!Zine

Malo koja, pa i decenijama stara franšiza među video igrama može da se pohvali reputacijom kakvu ima The Legend of Zelda. Gotovo da nema tog naslova iz ovog serijala, a da se smatra lošim. Čak naprotiv, u pitanju je preko desetinu fantastičnih igara, koje iako dele zajednički naslov i univerzum, predstavljaju svaka iskustvo za sebe.

I dok je danas kao merilo nekakvog prestiža među proizvođačima video igara da njihov proizvod bude open world, malo ko se seća činjenice da je i prvi Zelda naslov star tri decenije, bio upravo takvo iskustvo. Tako da ako ste mislili da Nintendo želi da uskoči u vagon trendova, prevarili ste se. Breath of the Wild je povratak korenima. Sloboda kakvu je imao prvi deo serijala, sada je konačno prisutna i u jednom modernom naslovu – nešto što zbog hardverskih ograničenja i prepreka u samom konceptu, ranije nije bilo izvodljivo. Breath of the Wild je tu da podseti svakoga šta su to glavne postavke otvorenog sveta i slobode u igranju.

Nekako je do sada važilo nepisano pravilo da među igračkom publikom, najnovija Zelda igra bude i najomraženija, a ona pre nje skače u sam vrh. Međutim ta čudna, spiritualna tradicija ovde može da prestane, jer bez i da čitate dalje tekst, odmah možete da znate da je Breath of the Wild jedna od najboljih Zelda i Nintendo igara – ikada. Pa i šire. Ovo je sam vrh sadašnje generacije video igara, pa i kompletne igračke istorije. Breath of the Wild je instant klasik.

Ako ste sada saznali ono zbog čega ste došli, osim ako već niste skrolovali dole da unapred vidite ocenu, savetujem vam da svejedno ostanete još koji minut duže. Jer samo reći da je nešto sjajno nije dovoljno. Pogotovo ako takvu tvrdnju potkrepljuje stotine razloga koje je nemoguće nabrojati. Ali kako su video igre sklop nekoliko neizostavnih dimenzija, evo šta svaka od njih predstavlja za najnoviji nastavak Zelda serijala.

Grafički igra izgleda prelepo. Bez obzira da li se igrate na WIi U konzoli ili najnovijem Switch-u, imaćete veoma slično vizuelno iskustvo. Svet je tako našminkan da i na ovim konzolama koje su slabije od giganata trenutne generacije, izgleda vrhunski. Ali nisu jedino modeli i odlične animacije prožete efektima ono što ovde pleni pažnju igrača. Genijalni dizajn sveta je ono što oduševljava više od svega. Sve je tako postavljeno i promišljeno pozicionirano, da ćete imati utisak da se zaista nalazite u jednom odlično izrežiranom svetu.

Svaki vidikovac i uvučeno skrovište, pažljivo su osmišljeni i čine da se u potpunosti uživite u svet oko sebe. A vetar, kiša, oluje i sneg, samo će doprineti žmarcima, nakon što se totalno prepustite iskustvu. E sad, iako je zaista slično igranje između Wii U i Switch verzija, desetine sati koje sam proveo uz obe ukazalo mi je na svega nekoliko razlika. Osim što je na Switch-u rezolucija nešto veća, pa je i sve malo oštrije, kontrast je takođe neznatno bolji. Ono što je interesantno je i da Switch, iako naprednija konzola, pati od povremenog pada frejmrejta u TV modu, dok je za Wii U to ređi problem. Nekako najbolje iskustvo nudi igranje u tablet modu na Switch konzoli, jer osim što izgleda najoštrije, prikazano u nativnoj 720p rezoluciji ekrana, najtečnije i radi. Mada nikako ne propuštajte priliku ni da igrate sa po jednim joy-conom u svakoj ruci. Sloboda pri ovakvom igranju u kombinaciji sa atmosferom ovog naslova, verovatno će vas nekada i uspavati. Što može biti i dobro! Ponovo – nekada.

Ono što je daleko suptilnije ali takođe odlično, jesu zvuk i muzika. Zvučni efekti fantastično prate dešavanja na ekranu. Vremenske neprilike, teren po kom hodate kao i udarci različitih materijala jedan o drugi – svi će odavati uverljiv zvuk koji oduševljava pažnjom uloženom u audio podlogu. Ali ono što još više oduševljava, jeste način na koji muzika prati tempo kojim igrate igru. Od mirnih do akcionih deonica, muzika je prisutna poput orkestra kom dirigujete svojim igranjem. Iako je muzički akcenat bačen na atmosferske zvukove divljine, svaka tema koju možete čuti u igri, nepogrešivo je “Zelda audio”. Čak i teme prethodnih igara, ako ne evidentno, manje primetno su provučene kroz osećaj čiste nostalgije.

Sa zvučne strane, jedino što razočarava je glasovna gluma. Ovo je do sada “najfilmskije” Zelda iskustvo, prepuno glasovno propraćenim međuanimacijama. Ali osim ako ne igrate sa konzolom podešenom na japanski region, gde bi vam osim glasova i meniji i titl bili na japanskom, zaglavljeni ste sa engleskim glumcima koji su odradili poprilično loš posao. Ubedljivo najgori aspekt nove Zelde jeste upravo Zelda, odnosno njen glas koji zvuči kao Njujorčanka koja se pravi da je Britanka. Ne gubimo nadu da će nekom budućom zakrpom biti omogućeno igrati i sa originalnom japanskom glumom, a do tada zapušite jedno uvo kao i ja uz “tra-la-la” svaki put kada draga nam Zelda otvori usta.

Ipak, sve ostalo beži u stranu kada se govori o osnovnoj dimenziji svake igre – gejmpleju. Breath of the Wild je igra preživljavanja, ali prezentovana u svetu kom ni jedan nije nalik. Niko vam neće govoriti šta da radite i gde da idete. Maltene ste prepušteni sami sebi i osim što znate da morate spasiti princezu, put kojim krenete biće samo vaš. Mehanika borbe se svodi na činjenicu da svako oružje koje nađete ima vek trajanja koji je poprilično kratak. Par desetina udaraca jednim i “krc”, nema ga više. Zvuči zabrinjavajuće, ali kada shvatite da postoji maltene 200 različitih oružja i da svaki naredni korak znači mogućnost da se pronađe neko bolje od prethodnog, prestaje i briga.

Sam svet harmonično igra ulogu drugog protagoniste. Momenat istraživanja, ono je što baca Breath of the Wild u sam vrh. I to sve je perfektno izbalansirano. Ništa nije previše lako ni previše teško. Igra vas shvata ozbiljno i nagrađuje vaš trud. Sporedne misije su zanimljive i ne deluju suvišno. Mini-dungeon lokacije su mnogobrojne i ukratko rečeno, da biste uradili baš sve u igri, biće vam potrebno sigurno oko stotinak sati ako ne i više. A što je najbolje, nije dosadno stremiti stopostotnom kompletiranju! Jer sve, apsolutno sve što možete ugledati u otvorenom svetu, mesto je koje možete posetiti. Ne postoji onaj veštački osećaj skučenosti na otvorenom, od kakvog neke igre pate. A svaka lokacija je vredna istraživanja, s obzirom na trud koji je uložen u njeno dizajniranje. I to ne samo posmatrati udaljenu tačku, već i posmatrati natrag pogled s nje – istinsko je uživanje.

Breath of the Wild se ne boji čak ni da odbaci neke od dosadašnjih Zelda tradicija. Pred sobom nećete imati klasičnu “tamnicu” u kojoj tražite ključeve da biste napredovali dalje. Igrač oruđem koje mu je dato, rešavaće zagonetke na svakom koraku, od početka pa do kraja i to skoro samo onda kada bude raspoložen za to. Ovaj svet nudi izbor kako malo koja open world igra čini. Nudi vam da napravite sopstvenu avanturu, kako god to želite da uradite.

Kako je ovde svet otvoren, izbačen je i kultni automatski skok na koji smo do sada navikli, ali to ima i smisla. Link će se penjati preko gotovo svih prepreka i osim preletanja paraglajderom preko nepreglednih ravnica i jahanja divljih konja, pešačenje prednjači kao najpopularniji metod za putovanje. Prisutna je i teleportacija ka prethodno posećenim lokacijama, ali topla je preporuka što više pešačiti. Ne zato što je zdravo, već zato što ćete samo na taj način otkriti mnoge tajne koje krije ovaj fantastični svet.

Suštinski, Breath of the Wild je igra na koju koliko god reči da potrošite, ispašće kao da gotovo ništa niste rekli. Možete pročitati mišljenja stotina drugih novinara ili igrača i opet ćete biti daleko od kompletiranja cele slike koju ova neverovatna igra nudi. Šest godina je prošlo od Skyward Sword-a i svaka godina koja je protekla, oseća se ovde u punoj težini. Svaki momenat pri razvoju igre, uperen je na pravu stranu i čini dobitnu kombinaciju. Jedini način da shvatite šta je ova igra, jeste da je igrate. I to mnogo.

Zelda serijal je specifičan fenomen. U mom srcu ima svakako i posebno mesto, jer predstavlja esenciju svega onoga što volim kod video igara. Bez bojazni da zvučim naročito pristrasno, mogu reći da voleli ga ili ne, The Legend of Zelda sadrži srž onoga zbog čega i jeste zavoleli video igre, ma u čemu god sada uživali kao gejmer. Zelda serijal je reinkarnirani “vau efekat”, poput onoga kojim zrači dete kada dobije novu igračku. Zelda je podsetnik na veličanstvenost jednostavnog, kada se i najsitnijem elementu posveti dovoljno pažnje i uloži dovoljno truda.

Konačna ocena nije konfuznim kontrolama, lošom glasovnom glumom, bagovima ili padom frejmrejta okrnjena desetka. Nikako! Konačna ocena je objava da savršenstvo ne postoji, ali ako mu je neka igra dovoljno blizu – onda je to Breath of the Wild. Ova konačna ocena je iskrena želja da će Nintendo nastaviti da razvija ovaj, u svakom smislu te reči, legendarni serijal, težeći nedostižnom savršenstvu. Dečački, naivno i uvek puno ljubavi prema veličanstvenoj jednostavnosti. Onoj jednostavnosti kada običan dečak podigne štap i suprotstavi se iskonskom zlu da bi zaštitio svet koji voli. A ako volite da se igrate, onda ste i vi upravo taj dečak.

Suštinski nezaboravan i revolucionaran dragulj.

Autor: Milan Živković

The Legend of Zelda - Breath of the Wild

The Legend of Zelda - Breath of the Wild
9.9

Za:

  • Nikad životom puniji svet
  • Apsolutna sloboda u igranju
  • Do sad najemotivnija, filmska Zelda

Protiv:

  • Lošija glasovna gluma
  • Povremen pad frejmrejta

Naš Gaming Podcast

Facebook:

Subscribe na naš YouTube za uvek najnovije video opise!