Sada već davne 2006. godine, pojavio se jedan First Person Shooter koji je stvarno ispunjavao većinu stavki po pitanju kvaliteta. Priča o Indijancu Tomiju, koji biva kidnapovan sa Zemlje od strane vanzemaljske civilizacije i zatim u tom nepoznatom svetu pokušava da preživi na sve načine, nosila je naziv Prey. Sada, 11 godina kasnije, pojavljuje se nova igra sa istim imenom, ali ono što nam donose developeri iz Arkane Studios, koji su radili „nastavak, nema mnogo zajedničkih crta sa prvom igrom, osim one najbitnije – preživeti u svemiru, u negostoljubivom okruženju koga su prekrila bića koja nisu sa naše planete. Ime je baš iz tog razloga zadržano, a mi smo sada u prilici da se upustimo u potpuno novu i drugačiju Prey avanturu.
Kada bi ga definisali žanrovski, Prey bi spadao pod onaj žanr u kome se Arkane Studios specijalizovao sa Dishonored naslovima. U pitanju je miks pucačine iz prvog lica i pojednostavljenog RPG sistema razvijanja lika, prošaranog elementima istraživačke igre pune questova i ogromnim igralištem koje je, možemo reći, najveća zvezda ove igre. Talos I, svemirska stanica, koja je ujedno i vaš dom, poprište je dešavanja igre i predstavlja pravi mali ekosistem koga je veoma interesantno istraživati. Način na koji su leveli povezani, ukazuje da je dosta vremena posvećeno arhitekturi sveta. Igrač će iz centralnog dela broda (nakon linearnog uvoda), zakoračiti u to okruženje i zaputiti se poprilično slobodnim putem, u rešavanje misterije koja je prekrila Talos I i većinu populacije eliminisala iz registra živih.
Ovaj put, bićete stavljeni u ulogu Morgana Jua, jednog od članova najveće stanice izgrađene u svemiru, čija je izgradnja počela još šezdesetih godina prošlog veka, u nestabilnoj koaliciji između SAD i Rusije. U 2035. godini, Talos je u vlasništvu privatne korporacije, ali neki njegovi delovi datiraju još iz tog prvobitnog perioda, te ćete pored engleskog, u pojedinim lokacijama zateći i ruski jezik. Ova stanica, a i neki drugi elementi Preya, predstavljaju pravi omaž nekim starijim naslovima, među kojima na pamet prvo padaju System Shock 2, ali i nezaobilazno poređenje sa Bioshockovim Raptureom.
Inače, Morgan je jedan od naučnika u stanici i posle incidenta koji se desio, kreće da istraži i eventualno spreči novonastali haos (Neko reko Half-life?). Priča će od samog starta biti puna iznenađenja i preokreta, i takav tempo će držati praktično sve vreme. Igrač će biti u situaciji da konstantno postavlja pitanja, i baš kao i glavni lik, uzimati sa dozom rezerve sve što mu se servira, jer nas kroz tok igre navodi glas kome ne znamo ni da li treba da verujemo. Ukratko, „would you kindly“ momenat nas je još odavno naučio da budemo na oprezu. Takođe, bićete stavljeni pred moralne izbore i aktivno ćete učestovati u promenama koje se budu dešavale, upravo zbog nekih odluka koje budete donosili.
Naravno, u svom putešestviju, Morgan će morati da se obračunava sa vanzemljaskim oblicima života, koji su možda i najslabija karta ove igre. U pitanju su amorfna bića sa sposobnostima potpuno drugačijim od čoveka. Oni mogu da se teleportuju, lete, menjaju oblike, generišu energetske zrakove, ali zbog njihove sposobnosti da se transformišu u neživi objekat (kao što je stolica ili čaša), bićete konstantno na oprezu od okoline. Dakle, da ne bude da vas nismo upozorili, očekujte poneki jump scare s vremena na vreme.
Ipak, borba sa njima može da postane vremenom naporna, jer kako igra odmiče, tako i oni postaju sve brži i jači. To ne bi bio problem da je gunplay urađen na vrhunskom nivou, ali po tom kriterijumu Prey definitvno spada u kategoriju igara sa prosečnim napucavanjem. Stealth je takođe rudimentaran, mada je izvodljiv, ali sva je prilika da ćete morati dobrano da se izveštite da biste se osećali sigurno pred okršaj koji vam predstoji. Ono što prilično vadi stvari su oružja i alatke koje Morgan bude nalazio na svom putu, pa ćete vremenom naći kombinaciju koja vam najviše odgovara. Svakako od svih gadžeta se najviše izvdaja Gloo Cannon, koji protivnike ne može da uništi, ali ih posipa nekom kombinacijom pene i lepka i stavlja ih u stanje nepomičnosti, kada su najranjiviji i tada postaju najlakši za eliminaciju. Pored toga, predstavlja i sredstvo za istraživanje, jer je materijal dovoljno čvrst da izdrži vašu težinu, pa ćete njegovim veštim postavljenjem doći do inače nedostupnih delova stanice.
Koliko su dizajneri brinuli o detaljima kada je svet igre u pitanju govori činjenica da bukvalno svaki stanovnik Talosa ima svoje ime i prezime, posao, svoju ličnu priču i ulogu na stanici. Informacije o bitnijim ljudima na brodu ćete svakako saznati kroz tok glavnog kvesta, a za ostatak će to najviše zavisiti od vaše lične radoznalosti. U bilo kom trenutku, pristupom registru zaposlenih, možete naći svakoga od njih, a zatim ih po odašiljaču koji nose sa sobom naći negde i u svetu igre. To naravno uglavnom nije neophodno, ali u ogromnoj meri doprinosi realnosti i imerziji u svet. Postoji toliko sitnica i detalja, koji će vam sigurno promaći ako budete slepo jurili za glavnim kvestom. Pa čak i sekundarnima. Talos I je mesto za koje vam ne treba kvest marker da bi postalo zanimljivo i to je njegov najveći kvalitet. Prey se u svom najboljem izdanju igra polako, sa uživanjem i totalnom posvećenošću prema onome šta vidite na ekranu.
Veliki deo priče čine vanzemaljske sposobnosti koje Morgan u jednom momentu može da počne da primenjuje na sebe. I sam zaplet igre se zasniva na ideji poboljšanja ljudskog bića time što će u sebe uneti deo vanzemaljskog DNK i dobiti neke nove moći, koje su apsolutno nezamislive za našu vrstu. Nagrada je velika, jer ćete moći da radite i sve ono što oni umeju, ali pored toga što postajete jači, isto tako sve veći deo vas prestaje da bude čovek. Tureti koji brane stanicu od vanzemaljaca će početi i vas da napadaju ako „osete“ da više niste ljudsko biće, pa će i samo istraživanje biti teže. Ovo je odluka koju donosi isključivo igrač, pa će i posledice biti isključivo vaša zasluga.
Kako budete napredovali, tako ćete otključavati i neke nove mogućnosti, te ćete pored svojih (i ljudskih i vanzemaljskih veština), moći da unapređujete vaše odelo i kacigu. Kaciga najviše služi pri skeniranju okoline, te ćete fokusom na svako živo biće otkriti koje su njegove biološke slabosti. Ako se sećate fotografisanja splajsera iz Bioshocka, znaćete tačno koji vas proces čeka. Odelo, naravno, ima zaštitnu funkciju, i njegove atribute ćete isto tako apgrejdovati, ali će vam trebati i prilikom izlaska u spoljašnjost stanice. Kada zakoračite u svemir, lebdećete po eksterijeru Talosa i imati fantastičan pogled na Mesec, Zemlju i Sunce u daljini. Pošto je ceo brod povezan, nekada će biti brže da neku dužu destinaciju pređete tako što ćete zakoračiti u svemir i doskakutati do najbližeg potrebnog airlocka.
Krafting u igri je rešen vrlo elegantno i zanimljivo. Sve što pokupite usput, moći ćete da reciklirate i pretvorite u osnovne korisne materijale putem recycler mašine. Nakon toga, te novonastale elemente ćete koristiti da sklopite neke bitne stvari koji će vam koristiti u daljem toku igre. Moći ćete da kraftujete oružja, metke, razne gadžete, kao i preko potrebne medpackove, pošto regeneracije zdravlja nema, tj. postoji na minimalnom nivou. Vodite računa o stanju svog inventara, zato što će vrlo često upravo to praviti razliku između života i smrti.
Inače, kada su u pitanju tehničke karakteristike, Prey sigurno neće ostati zapamćen kao igra koja je pomerila granice po pitanju grafičkog prikaza, ali vizuelni kvalitet svakako postoji. Iako je igra rađena u CryEngine, neke stvari ipak umeju da zasmetaju, kao što su na primer, brljave teksture na pojedinim mestima ili očigledni nedostatak refleksija u nekim momentima. Ako pogledate u ogledalo i vidite samo metalik mrlju umesto odsjaja pozadine i vašeg karaktera, to definitvno malo narušava ceo šmek koji igra ima.
Sa druge strane ta ista stavka je povukla i neke pozitivne strane. Igra je optimizovana odlično, pa će čak i oni sa nešto slabijim računarima, verovatno uspeti da je pokrenu i da se malo ohrabre jer „može zver i dalje da vuče AAA naslov iz 2017. godine“. Arkane se nije proslavio sa optimizacijom Dishonored 2 na računarima, i definitvno su izvukli odličnu lekciju po pitanju te stavke.
Na kraju, Prey stvarno ima sve što jedna AAA igra treba da ponudi. Naslov je izuzetno bogat sadržajem, pa će vam trebati puno vremena da istražite čitav Talos I. Pogotovo ako volite da zavirite u svaki ćošak, Prey će uvek nagraditi svakog igrača koji ne bude samo protrčao kroz prostoriju. Od sitnica, do nekih većih otkrića vezanih za priču, budite sigurni da će vaš istraživački duh biti veoma zadovoljen. Možda je borba mogla biti tečnija, možda je vanzemaljska rasa mogla da bude malo bogatija, ali celokupan utisak koji igra ostavlja je veoma pozitivan. Očigledno je da se dosta oslanja na svoje idejne prethodnike (pogotovo na pomenute System Shock i BioShock), ali sa druge strane, donosi i dosta svojih inovacija i svežih ideja u gejmplej. Sve to zajedno je veoma lepo povezano u kompletnu celinu te se mora reći da je Prey za sada jedan od najbogatijih i najsočnjih naslova koje smo imali prilike da iskusimo ove godine.
Igru za potrebe opisa ustupila Bethesda
Autor: Vladimir Pantelić
Prey
Za:
- Arhitektura i level dizajn Talosa I
- Priča koja drži tempo i konstatno vuče napred
- Meso igre je prebogato kvalitetnim sadržajem
Protiv:
- Prosečan sistem borbe ume da zamori
- Jednoličnost glavnih neprijatelja u igri
