U malu noćnu moru sam zaronio kao veliki ljubitelj Limbo i Inside igara, čiji narativni tok i izvođenje predstavljaju apsolutni žanrovski vrh, a i šire od toga. Ono što me je dočekalo, bio je vešto ispleten spoj elemenata koji su zajedno davali neočekivano dobru celinu.
Ako ste se pitali kako bi izgledao Ghiblijev klasik Spirited Away izveden kroz najgroteskniju verziju Little Big Planet, nesumnjivo inspirisan režijom Playdead studija i motivima Silent Hill serijala, aromom francuskog klasika Grad izgubljene dece, pa na kraju i začinjen sopstvenim, slatkim užasima… Vašem propitivanju je kraj, jer ne postoji ništa bliže ovom opisu, nego što je upravo Little Nightmares.
Ono što je najznačajnije za ovakvu vrstu igara, jeste atmosfera. A ona je ovde izgrađena gotovo besprekorno. Prednosti Unreal 4 endžina zaista dolaze do izražaja, pogotovo kada je u pitanju igra svetlosti i senke. Zastrašujuće mračne kutke ka kojima ćete bežati samo jer vas juri još veći užas, veličanstveno će raspršivati plamen upaljača malene protagonistkinje. Uz to, odabir palete boja harmonično gradi ostatak atmosfere postignute maštovitim lokacijama, odlično modeliranim likovima i sjajnom audio režijom.
Kada već pominjem audio, zamislite da vas juri dugoruka spodoba čije škrgutanje zubima zvuči sve bliže i bliže ili da za vama urla i skiči svinjoliki kasapin kom ste pobegli sa daske za sečenje. Nema tog lupanja vratima, hodanja po razbijenom staklu, prigušenog mljackanja ili škripanja noža koji verodostojno može opisati audio u ovoj igri. Sve što mogu da kažem je da je zvuk perfektan.
Little Nightmares ipak odskače od nekih koncepta Playdead-ovih naslova. Ovo jeste sidescroller, ali moguće je kretati se u tri dimenzije. Iako je to često minimalno, postoje lokacije koje su iznenađujuće otvorene i pružaju veću slobodu kretanja. Ali još veća razlika leži u tome da, dok se Inside ili Limbo zasnivaju na rešavanju ponekad izazovnijih zagonetki, Little Nightmares svoj zabavni faktor ne krije na istom mestu. Zagonetke su retke i dosta jednostavne i ako ste iole iskusniji igrač, verovatno vam neće biti potrebno više od 2 sata da pređete igru.
Ono u čemu se nalazi taj zabavni faktor ove igre, jeste u nesputanoj jezi koja je postignuta dobrom dozom lutajućeg terora. Igra svoj strah ne zasniva na iznenadnom iskakanju karakondžula. Ono odakle izbija pravi horor, ovde je prosta izloženost i ranjivost. Gotovo uvek ste svesni gde se vaš protivnik nalazi, a na vama je da on ne postane svestan toga gde ste vi.
Mehanika dakle jeste u veštom skrivanju, a najmanji zvukovi mogu privući pažnju lutajućih kreatura. Kako je ovo vaša najveća slabost, biće i najbolje oružje, jer omogućuje i da skrenete pažnju protivnika u svoju korist.
E pa ako sve ovo zvuči dobro, znajte da je priča element koji povezuje sve ostale i ujedno čini verovatno i najbolji deo igre. Svakako vam neće biti servirana na poslužavniku, pa je možda čak nećete ni sasvim razumeti kada prvi put pređete igru, ali nema sumnje da je priča najintrigantiji element i glavni motiv za prelaženje. Mističnost celog okruženja i pitanja koja vas navode dalje, da doznate odgovore na “zašto?” i “kako?”, lako će vas dovesti do cilja u jednom dahu.
Ono što kvari ceo utisak u Little Nightmares, jeste mali broj tehničkih poteškoća. Vreme učitavanja ume da se oduži, kolizija nekad može da bude lošija pa likovi prolaze kroz predmete, a kontrole, iako uglavnom dobro funkcionišu, u retkim slučajevima ne sarađuju najbolje sa igračem. Ovo će dovesti do situacija gde ste loše procenili skok preko ambisa, gde vas je protivnik uhvatio kroz zid ili gde grickate nokte pri učitavanju igre. Mada je prva zakrpa za igru već ublažila ove nesrećne simptome, ni na dan izlaska nisu predstavljali dovoljno velik problem da pokvare celokupan utisak o igri.
Little Nighmares je horor iz drugog ugla, koji iz simpatičnog prerasta u neočekivano zastrašujuće iskustvo, za vrlo kratko vreme. Ono u čemu mu leži verovatno i najozbiljnija mana, jeste dužina, jer nema ništa gore no kada vas naprasno napusti svet u koji ste se u celosti uživeli. Bilo bi sjajno da igra doživi ekspanziju koja joj duplo proširuje vidike, ali tako nešto ima male šanse da se dogodi. Samo jedno je sigurno – niko ko zaigra i pređe Little Nightmares, ne bi imao ništa protiv da još malo dublje zaviri u njen intrigatni svet.
Autor: Milan Živković
Igru za potrebe opisa ustupio Bandai Namco
Little Nightmares
Za:
- Nimalo naivna horor atmosfera
- Zanimljiva priča
- Besprekoran audio
Protiv:
- Ponekad neposlušne kontrole
- Prekratko, s obzirom na kvalitet
