Presedan: Igra u Nemačkoj “prošla” i pored svastike

Ukoliko dovoljno detaljno pratite gejming industriju ili možda kupujete ključeve za Steam na trećim stranama, verovatno ste primetili da za Nemačku često postoje posebne verzije igara.

Razlog je u čuvenom § 86a StGB zakonu, koji izračito zabranjuje upotrebu bilo kakvih simbola koji bi mogli uzdrmati poredak u zemlji i koje propagiraju ekstremne političke ideje, tu se misli na petokrake, svastike ili recimo ustaško U.

Jedino mesto gde postoji prozor za upotrebu ovih simbola jeste u umetničke svrhe, odnosno na filmovima, slikama, predstavama i drugim formama izražavanja, ali nažalost, ne i u video-igrama.

Još je 90-ih u vreme i čuvenog Wolfenstein 3D, svastika kao simbol zabranjena i cenzurisana u igrama, jer su sudske vlasti tada procenile da je to pre svega igra, pa onda umetnost, i da bi to napravilo presedan da neko krene i stavlja recimo svastike na dečije igračke. Tako je ostalo i do dan danas, pa još uvek viđamo igre poput najsvežijih, kao što su Wolfenstein II: The New Colossus i Call of Duty: WWII, koje i pored svastika i nacista, imaju neke zaobilazne načine obeležavanja nacističkih vojnika, najčešće uz pomoć gvozdenog krsta.

Međutim, nemački sud je ovih dana po pitanju jedne banalne igre doneo odluku da se neće baviti njom i pored simbolisanja kukastog krsta u igri. U pitanju je mala onlajn igra Bundesfighter II Turbo, koja je napravljena isključivo u cilju karikaturisanja aktuelne političke scene u nemačkoj tokom izbora prošle godine.

U igri su glavni nemački političari borci u fajterskoj igri, gde se kod svakog komično rugaju određene stvari, pa tako kod vođe “Alternative za Nemačku”, Gaulanda, njegov drugi specijalni skok napad izgleda tako da on skoči i zgrči noge i ruke u formi kukastog krsta, što je urađeno vrlo suptilno, ali opet očigledno, kako možete videti na slici ispod.

Kompanija Funk Media, koja je napravila ovu igru, je zbog toga prijavljena sudu ali je nakon razmatranja lokalni javni tužilac izjavio da nema osnove da pokrene istragu, jer je u pitanju satira, a ne klasična igra, iako se očito radi o video-igri, koja je samo napravljena u svrhu satire. Njegovu odluku je potvrdila i viša sudska instanca, koja je takođe zaključila da je slučaj završen.

Ovaj presedan deluje sitno, ali bi mogao biti značajan korak i uzimati se za primer u budućem odnosnu nemačkih sudskih vlasti prema “zabranjenim” simbolima u video-igrama. I nadamo se da će tako i biti, jer je iskreno žalosno da video-igre, koje su svakako umetnost, budu izostavljene sa liste izuzetaka kada je upravo upotreba u umetničke svrhe u pitanju.