Igra koja je začela čitav Metroidvania žanr, kultni Metroid, se pojavio daleke 1986. godine kada je svojim dizajnom zauzeo posebno mesto u srcu svih tadašnjih gejmera i mnogima dao povod da dalje evoluiraju žanr. Tokom naredne tri decenije, i nešto više, imali smo prilike da uživamo u raznim metroidvaniama koje su u svom srcu nosile jedno te isto, ali spolja smo viđali razne novine koje imaju samo pozitivan uticaj. Tu na scenu stupa Dead Cells.
Dead Cells je igra pripadnik gore spomenutog žanra, ali isto tako je i roguelite, pa ga od milošte možemo nazvati rougevania, i on nas vodi u surovi drevni svet, prepun opasnosti i jednog heroja sa čvrstom željom da to promeni. Ipak, priča nije fokus ove igre, umiranje je. Znate kako u nekim igrama sistem podiže čitav alarm za uzbunu kada vam HP bude dosta nisko? E pa toga ovde nema, već igra kao da želi da umrete i da učite na tim malim greškama koje ovde skupo koštaju. Kad smo kod malog, upravo u sitnim stvarima leži magija ove igre, pa malo po malo i mislite da ste stigli do kraja, ili ipak ne, jer ste nastradali na potpuno neočekivan način. Zauzvrat dobijate malo “ćelija” koje služe da se nadograde određene veštine heroja i naravno postajete pametniji.
Ovde postoji preko 90 oružja, a vi svoj run započinjete mačem i lukom sa strelom ili štitom(u zavisnosti od toga šta odaberete, a tokom igranja u konstantno izmenjivom svetu, koji je proceduralno generisan sa svakim novim pokušajem, ćete nalaziti više različitih klasa nadogradnji koje povećavaju štetu i agilnost karakterovih oruđa, a postoje i specijalne sposobnosti hrabrog heroja. Postoji varijabilnost mnogih stvari, ali skill krajnjeg korisnika je ono na čemu počiva tajna njegovog uspeha, i to se najbolje testira kroz boss bitke, koje su, moram priznati, izuzetno naporne i po konačnom kompletiranju daju predivan osećaj satisfakcije, a i polomljene tastature oko mene mislim da ne dele samnom tu sreću.
Dead Cells u svakom aspektu zahteva brzinu i kretanje od igrača, ali ta brzina ne bi mnogo značila da nema fluidnosti koja je prisutna u svakom uglu Dead Cellsa. Dakle sve, od samog kretanja i skakanja neprijatelja pa do borbe sa gomilom neprijatelja na ekranu, sve teče nekako glatko i uvek imate kontrolu nad onim što se događa, ili barem donekle.
Znamo mi svi da je proceduralna generacija nivoa jedna od novina za koje se svi igrači olako hvataju, a istina je da mnogi developeri ne uspevaju da to izvedu kako treba, te ostajemo u ćorsokaku i ne znamo koji korak dalje preduzeti. Ovaj razvojni tim je to odradio vrhunski i odlično je uklopio pojam nelinerane progresije, tako da igrači zapravo biraju kojim će putem ići u smrt, i bez nametanja, a svaki od trinaest nivoa sa sopstvenom atmosferom i klasom neprijatelja je na neki način povezan, što predstavlja konstantu evoluciju igračevog iskustva. Grafički dizajn, kao i kod mnogih drugih naslova ove vrste, je 2D pixel-art, samo sa mnoštvom svelucavih elemenata i šarenim koloritom. što na većim ekranima daje apsolutni eyegasm, i u prilog tome ide i više nego dobra optimizacija bez mnogo bagova. Zvučna komponenta igre je takođe zadovoljavajuća i divno prati sve radnje, bilo da pazarite neki apgrejd, makljate se sa neprijateljima, ili otkrivate skrivene tajne.
I pored svih reči hvale, Dead Cells ima neke male probleme u vidu skaliranja snage neprijatelja zajedno sa sakupljanjem nadogranji, pa je ponekad skupljanje apgrejda potpisivanje smrtne kazne, a predmeti koji imaju freeze jednostavno prejaki. Ipak ovo su sve stvari koje se lako mogu izmeniti jednim manjim apdejtom.
Dead Cells je prvo bio dostupan kao Early Access igra gde su developeri konstantno menjali gejmplej, dodavali nove stvari, neprijatelje, i sada ostaju samo reči hvale za studio Motion Twin, koji je pažljivo slušao kritike igrača, i doneo remek delo u Metroidvania duhu
I naravno, nemojte smatrati da je ovo igra samo za fanove metroidvanija, pošto vaš autor samo to spominje, Dead Cells je zapravo jedno nezaobilazno iskustvo za svakoga ko traži dobru zabavu koja će trajati na desetine sati i ni tada neće dosaditi. Sve svetlucave oči su uperene u sada uzvišeni Motion Twin, i one čekaju da vide šta će novo doći iz uma ovih genija, a kladim se da i vi što čitate ovo pripadate toj grupi.
AUTOR: Milan Janković
Igru za potrebe opisa ustupio Evolve
Dead Cells
Za:
- Fantastični miks metroidvanie i roguelikea.
- Odlični sistem progresije i borbe.
- Divna 2D grafika.
Protiv:
- Par problema u balansu.
- Bolje igrati sa kontrolerom.
