Kada igrač u potpunosti ovlada nekom video-igrom, gotovo bez obzira na to šta je pitanju, pravo je zadovoljstvo posmatrati ga na delu, uostalom, zato se rodilo i ono što danas zovemo esport. Doduše, neki od žanrova su na ovom polju ipak malo atraktivniji od ostalih, prosto jer su igre koje im pripadaju jednom rečju – preteške.
Jedan od ovih žanrova, nesumnjivo su “bullet hell” pucačine. Ukoliko vam nije poznat termin, u pitanju su skrolujuće pucačine u kojima morate izbeći hiljade i hiljade projektila koji idu ka vama. Znate već, igre za čije prelaženje vam je potrebna veština na “azijskom” nivou i gomila nerava.
Možda i najpopularniji serijal u ovom žanru jeste Touhou, koji je izrodio mnogo nastavaka, gde je jedan od najnovijih upravo Azure Reflections (gde je ime Touhou iz nekog razloga izostavljeno iz naslova). Kako sebe ne mogu baš da nazovem profesionalnim poznavaocem serijala, možemo da se odmah fokusiramo samo na Azure Reflections, važi? Super!
U pitanju je, kako sam već napomenuo, skrolujuća pucačina. No za razliku od većine prethodnika, ovde se kamera ne skroluje odozdo na gore već s leva na desno. Ima i smisla, s obzirom da su moderni ekrani više široki nego visoki, pa je i preglednost nivoa veća.
Priča prati tri čarobne junakinje koje su svet već spašavale od velikih zlih sila, koje se sada naravno vraćaju pa i heroine moraju da uskoče nazad u akciju. Zapravo, i pored podrobnije uvodne sekvence i dugačkih razgovora između likova, meni još uvek nije bilo najjasnije šta se zapravo dešava. Očito je priča pisana isključivo za poznavaoce celog serijala. Mada, moram da priznam da sam u nekim dijalozima i uživao, bar zbog simpatičnog humora.
Ceo grafički stil je u anime fazonu i dok su likovi jako lepo i detaljno modelirani, pozadine nivoa su maksimalno jednostavne i nemaštovite. Istina, u ovakvim igrama je bitno da vam što manje stvari odvlači pažnju, ali malo više detalja i raznovrsnosti ne bi bilo na odmet.
I dok neosporno tvrdim da i u momentima kada se na mene ospe najbrutalnija kiša municije, ja i dalje imam vremena da zveram u šarene pozadine nivoa, naglasio bih da sam igru igrao isključivo na najlakšoj težini. I to je bilo sasvim dovoljno! Iako na ovaj način prekratka, jer se sastoji iz svega nekoliko nivoa, bila je to prava odluka s moje strane. Prelepe šare koje meci prave po ekranu naslućujući mi neizbežnu smrt, bile su dovoljno lepe i na najmanjoj težini!
I dok su deonice pre boss borbi zaista prekratke, borbe protiv zlih predstavnika nivoa su ono gde se nalazi srž igre. Tek ovde uviđate potencijal pomoćnih čarolija koje pomažu da se izvučete iz škripca. Neke od magija mogu da obrišu svaku opasnost sa ekrana, ali ovim rizikujete i da dobijete loš kraj kada igru pređete.
No glavnu mehaniku predstavlja brzi zalet kojim obavezno morate da dokrajčite protivnika, ali uz pomoć kog se i lako možete izvući iz bezizlazne situacije. I dok vas samo jedan metak neće ubiti, biće dovoljno to što vas je ošamutio kako ne biste izbegli narednih par što rezultuje u gubitku života i kvari vam čitavu koncepciju, jelte.
Šta znam, ovakav tip igara mi najviše leži za koncept letenja, gde upravljate svemirskim brodom ili džinovskim japanskim mecha robotom i pržite vanzemaljske sile. Veštica koja jaše na metli i baca čarolije ka zlim armijama, nije kako ja to sve zamišljam. Mada moram da priznam da u suštini svoje napucavajuće prirode, ova igra vrši izuzetno dobar posao.
Ako izuzmemo dužinu kampanje, simplističku grafiku i konfuznu priču, Azure Reflections ima mnogo toga da ponudi čak i onima koji nisu ljubitelji serijala. Iako ćete se svakako najviše nauživati ukoliko ste veteran u ovakvim igrama, ovde ima prostora i za nas obične smrtnike, gde možemo da pronađemo barem nekoliko sati zabave. Nakon toga, zabava nažalost prestaje, ali bilo je zabavno dok je trajalo!
AUTOR: Milan Živković
Igru za potrebe opisa ustupio Evolve
Azure Reflections
Za:
- Odlične kontrole.
- Kvalitetno "bullet hell" napucavanje.
- Humor.
Protiv:
- Grafički siromašni nivoi.
- Konfuzna priča.
- Dosta kratka kampanja.
