Nikada nisam bio dobar u trkačkim igrama. Trka s vremenom i večiti osećaj pritiska dok pokušavate da sačuvate prvu poziciju, nikada me nisu privlačili. Ali, ako biste u trku ubacili naoružanje i nitro ubrzanje, trka bi postala akciona igra i imali biste moje interesovanje! Zato nije ni čudo što mi je jedna od omiljenih trka detinjstva bio Rock n’ Roll Racing, Blizzardova igra blesavog, trkačkog napucavanja na raznim planetama, praćena odličnom muzikom.
Igra o kojoj nikako da počnem da pričam jer nisam siguran kako, sa malopre pomenutom igrom deli samo jednu stvar – izometrijsku kameru. U pitanju je trka posmatrana iz izometrijske, polu ptičje perspektive i za razliku od Rock’n’Roll Racing, nema ni raznovrsno naoružanje, ni vanzemaljske trkače i planete pa ni predobru muziku. Zaboga, pa ni naslov ne može biti više drugačiji. Čiki-Čiki Boksi Rejsers? Čiji maštoviti gej ujak je imenovao igru?!
Osim što se oslanja na retro kameru i gejmplej, Čiki-Čiki kockastim grafičkim stilom ipak donekle pogađa pozitivnu notu. Igra izgleda kao trkanje u Minecraft svetu, gde je sve sačinjeno od trodimenzionalnih piksela – odnosno voksela. Zapravo, što se grafike tiče, kao i izbora paleta boja, moram da priznam da vizuelno igra ostavlja zaista solidan utisak.
Pa ni gejmplej nije loš. Taman toliko jednostavan sa dovoljno dobrim odzivom kontrola, da svaka trka predstavlja jedno malo zadovoljstvo. Da, dobro ste predosetili da ovde nešto smrdi zato neću uopšte da okolišam. I pored svojih 12 simpatičnih staza, dvadeset vozila, različitih modova za igranje gde čak imamo i minijaturnu verziju Rocket League, kao i mogućnosti igranja do u osam igrača, Čiki-Čiki je jedna prelaka igra koja brzo gubi draž.
Kako bih dokazao sebi da je laka, prešao sam kao od šale sve trke na prvoj poziciji koristeći samo osnovno vozilo. Sećate se prve rečenice ovog teksta? E pa, još uvek nisam dobar u trkama, a ovo mi je pošlo za rukom!
Razočaran razvojem događaja, odlučio sam da se oprobam i u multiplejeru. Ali kako nemam prijatelja (svi su na kasnom septembarskom moru!) uključio sam da potražim nekoga onlajn. Ovo sam pokušao pre zvaničnog lansiranja Nintendo Switch Online servisa, tako da je sve trebalo da bude u redu, ali iz nekog razloga bilo je nemoguće povezati se sa nekim i odigrati koju trku. Ne, nije problem u latenciji i lošim konekcijama koje pucaju. Tamo negde u belom svetu, kao da nije bilo baš ni jedne osobe osim mene koja je pokušavala isto. Niko nije igrao Čiki-Čiki…
Poslednje utočište potražio sam u battle modovima za igranje. Ovde sam se tek pronašao u čudu… Svaki od modova izgledao je kao nešto pravljeno za igranje u više igrača, a šta god da sam pokrenuo, igrao sam se sam sa sobom. Na “fudalskom terenu” gde je svojim autićem trebalo da postižem golove, nalazilo se samo moje vozilo, lopta i štoperica koja je brojala nekoliko minuta. Sablasno koliko nikada ne bih očekivao od igre ovog imena.
Igru sam ugasio, dragi čitaoci, i nisam siguran kada ću joj se ponovo vratiti. Možda kada se neko iz društva vrati s mora i odvaži da sa mnom podeli moje pomalo sablasno iskustvo. Do tada, reći ćemo da sam se samo šalio, i da je Boksi Rejsers jedna simpatična i igriva trka jednostavnih kontrola, ali bez mnogo razloga za ponovnim igranjem. Brzo dosadi, što je prava šteta, jer ima dosta potencijala koji bi uz malo dotezanja napravio zaista zabavno i dugotrajno trkačko iskustvo.
AUTOR: Milan Živković
Igru za potrebe opisa ustupio Evolve
Chiki-Chiki Boxy Racers
Za:
- Dobre kontrole.
- Vizuelno kristalno jasno.
Protiv:
- Premalo staza.
- Prelako u svakom smislu.
- Nikakav "replay value".
