Kada iskusite gomilu igara (a tako je i sa drugim vidovima zabave uglavnom) onda nekako počinjete da tražite neke finese koje će vas privući da nešto odigrate i bukvalno od jednog elementa zavisi, bilo to grafički stil ili gejmplej, da li ćete je uopšte zaigrati ili će se pridružiti zaboravljenima na Steamu.
Ako spadate u gore navedenu grupu, naslov koji će vas tako kupiti je Stone, igra u kojoj stupate na scenu kao mamurna koala istog imena čija je ljubav misteriozno nestala i mora dati sve od sebe kako bi je pronašao.
Stone zapravo i nije igra, već funkcioniše više kao interaktivna priča, gde je potrebno vršiti interakciju sa određenim predmetima i humanoidnim životinjama kako bi napredovali u istrazi – ipak ste vi privatni detektiv pobogu! Radnja započinje u stanu gde se budite bez sećanja šta se dešavalo u prethodnoj noći i onda dobijate poziv da je vaša draga nestala i da se život kakav ste poznavali zauvek završio. Potom obilazite stan u potrazi za nekim znacima, a kasnije i sam grad u kojem čekaju razne neočekivane opasnosti i susreti.
Odmah moramo da rasčistimo, ako ovde tražite igru koja će vas oduševiti pričom i naterati da dobro razmislite o životu onda ste na pogrešnom mestu. Pisac iza igre je verovatno sve radio po naletu inspiracije jer su neki segmenti poprilično dobro napisani, dok kod drugih i nema nekog smisla ili je sve nekako tu samo radi reda, a i priča je generalno dosta kratka, oko dva sata lutanja po imaginarnom gradu. Ono što je za pohvalu u priči je vezanost koale za Aleks, nestalu dragu, gde igrači mogu osetiti njegovu zabrinutost i misaoni proces koji se događa u takvim trenucima.
Developeri iz studija Convict Games su više pažnje posvetili okolinim i naizgled sporednim stvarima, što je u Stone real deal. Ono što će vas oduševiti, kao što je mene u trejleru najave(zbog čega i pišem ovu recenziju), je definitivno muzika. To je splet tehno, hip-hop i stoner singlova koji vas dok igrate pretvaraju u tu mamurnu koalu i dođe vam da malo iskulirate i zapalite jednu. Svaka pesma je licencirana i lako možete pronaći onu koja vam se dopala.
Sada ste već zaključili da je u pitanju Walking Simulator, i to poprilično dobar, jer sem same priče imate priliku da slobodno lutate i istražujete okruženja, a moguće je čak i sesti pored televizora i odgledati neki film. Kratko trajanje igre donekle ublažava to što priču možete zaigrati iz početka, jer tokom igranja možete birati različite odgovore i stavove sa sagovornicima, naravno, ako vam ne smeta spori tempo igre. Kad smo već kod toga, tempo će verovatno biti trn u oku većini, jer je neke prepreke nemoguće zaobići pa morate kružiti, a tastera za brže kretanje nema, tako da se naš glavni lik kreće dosta sporo.
Na kraju se vraćam na uvod, u kojem ostaje to da ako vam se dopada specifična atmosfera i tempo igre onda je ova igra definitivno za vas, samo ako uspete da se izborite sa cenom od 15 dolara, jer je realna negde oko 5 dolara za tako kratko iskustvo.
AUTOR: Milan Janković
Igru za potrebe opisa ustupio Convict Games
Stone
Za:
- Atmosfera.
- Licencirana muzika.
Protiv:
- Cena.
- Mlaka priča.
