A mislio sam da je moje vreme nerviranja uz video-igre davno prošlo! Da sam nakupio dovoljno iskustva da igram kao profesionalac, a nerviram se manje no lenjivac na antidepresivima. Ali ne, neka igra je morala da pokvari dugogodišnji rekord i priredi mi frustraciju ne samo svojom težinom već i činjenicom da nakon svega, ne mogu da kažem da je u pitanju loša igra.
Jer The Swindle uopšte nije to. Naprotiv, u pitanju je nesvakidašnji koktel igračke tenzije i agonije za koju možete da krivite uglavnom samo sopstvene zarđale prste i staračke reflekse.
Postavka je genijalno surova. Jedina stvar koja preti da stane na put večitom razvitku vaše kriminalne organizacije, jeste neverovatna nova veštačka inteligencija koju Skotland Jard planira da pusti u promet za okruglo 100 dana. Do tada, imate fore da razvijete svoje veštine dovoljno kako biste upali u policijsku centralu i maznuli ono što vam propašću preti.
Svaki nivo, odnosno pljačka, bili uspešni ili ne, računaju se kao jedan dan. Nivo se završava sa jednim od dva ishoda – ili ste poginuli i izgubili sav novac stečen u pljački, ili ste se vratili na početak nivoa i pobegli sa svim što ste sakupili. A trenutak kada ćete pobeći, zavisi isključivo od vas. Da li odmah pri početku nivoa ili ćete kopati dublje i dublje poput malog, gramzivog patuljka, nadajući se većem dobitku ali istovremeno i rizikujući da više i izgubite.
The Swindle se vrti upravo oko ove dileme – rizik i koliko istog ste spremni da preuzmete. Kako god igrali, dani će prolaziti i prosto vas terati da podignete ulog, jer ukoliko brojčanik dana dođe do nule – igra je gotova.
Skupljanjem novca, dobijate mogućnost da ojačate svoje likove i pružite im nove lopovske veštine. Pa i za naredni nivo je potrebno skupiti dovoljno novca kako bi vaš velelepni, lopovski dirižabl iz kog vrebate nad gradom, stekao mogućnost da se uputi ka opasnijoj, ali i bogatijoj lokaciji.
Kontrole su jednostavne i poprilično precizne, a samo jedan udarac dovoljan je da se izgubi život i misija bude neuspešna. Već vidite recept za iskakanje vene “ipsilonke” na čelu od nerviranja, kada za konstantnu pogibiju ne možete ni igru da krivite već samo sebe, cedeći tiho najmaštovitije psovke kroz zube.
Nivoi se nasumično generišu što u nekim situacijama stvara i krajnje nelogičan dizajn. Dešavaće se da nivoi, pogotovo u početku, poseduju deonice kojima je nemoguće prići. A iz nekih biće i nemoguće izaći, što vam ostavlja jedino opciju samoubistva. Još jedan od scenarija kojim me je igra bezrezervno mučila…
Zapravo, igra vas toliko ne vodi za ruku da mi je trebalo gotovo desetak neuspešnih misija da bih skapirao njenu nelinearnost i šablon. Lokacije kojima je bilo nemoguće prići, nimalo nisu pomagale, jer sam dosta vremena izgubio pokušavajući da im pristupim.
Grafički, igra izgleda odlično. Ukoliko ste je igrali pre tri godine kada je prvobitno izašla, budite sigurni da novoobjavljeno Switch izdanje nimalo ne zaostaje. Ceo sumorni, viktorijanski, stimpank šmek, sjajno pristaje celoj pljačkaškoj atmosferi. Dok dizajn protivnika, a pogotovo protagonista, čini da nakon što izgubite nekog lopova nakon neuspele pljačke (likovi se trajno gube), više žalite za njihovim odličnim, nasumično generisanim dizajnom i imenom, nego za stečenim iskustvom koje podiže množilac novca nakon prelaska nivoa.
Ali ono što bih posebno izdvojio, jeste audio režija zbog koje sam zaista odličnu muziku koju igra poseduje, smanjio do poslednjeg podeoka jačine kako bih više uživao u sjajnim ambijentalnim zvukovima. Udar kišnih kapi o krovove, suptilno razbijanje prozorskog okna ili promena frekvencije zvuka policijske sirene u zavisnosti da li se približava ili udaljava, rastura koliko dobro zvuči.
No, kao kap koja je prelila čašu, preda mnom je osvanuo trenutak kada sam bio tako blizu prelasku, a istekao je stoti dan. Prokleo sam dan kada sam u Diablu 2 uključio hardcore mod i kada sam zaigrao originalni Prince of Persia samo da bi mi isteklo vreme na poslednjem nivou, ali više od svega prokleo sam momenat kada sam instalirao The Swindle. Ne bih li zatim opet igru krenuo ispočetka i divio se svom iskustvu, uz koje sam ovaj put igrao bar četiri puta bolje.
Ne, zbilja, The Swindle je tako surovo odlična igra kojoj samo generišući, nesavršeni dizajn nivoa, kvari koncept nevinosti. Igra itekako ume da bude kriva za igračeve frustracije! Ali nekako nakon što malo odleži, a u vama se javi želja za ponovnim igranjem, uspeva da se iskupi za sve, jer ste u njoj bolji nego ikada. Samo da bi vas opet iznervirala narednom, nemilosrdnom, suludom i neprelazivom deonicom.
Hoću reći, igra je zaista kvalitetna! Nabavite je, ako već niste, pa da se kvalitetno zajedno nerviramo.
AUTOR: Milan Živković
Igru za potrebe opisa ustupio Size Five Games
The Swindle
Za:
- Odlična "roguelike" tenzija.
- Fascinantna audio režija.
- Dopadljiv grafički stil.
Protiv:
- Trapavo generisanje nivoa.
- Nemilosrdno frustrirajuće za nespremne igrače.
