Svako je bio barem jednom u situaciji gde bi se konflikt i nesuglasice rešavale obračunom u video-igrama. Bez obzira da li je u pitanju neka sportska simulacija ili tuča, mora se priznati da su video-igre poprilično adekvatne za ovakve situacije. Međutim, malo je onih koje deluju kao da zaista merodavno odmeravaju snage dva igrača do poslednjeg atoma snage. E pa, Nidhogg 2 bi mogao biti upravo takva alatka!
Po izvođenju veoma slična prvom delu, Nidhogg 2 predstavlja kompetitivnu “natezalicu” dva igrača. Celo izvođenje asocira na obaranje ruku ili nadvlačenje konopca, gde partije mogu trajati i manje od minuta ali nekad i više desetina – sve dok neko konačno ne ostane bez snage ili koncentracije.
Gejmplej zapoveda sledeće: dva igrača, jedan s leve i jedan s desne strane, iza sebe imaju podjednako prostora koji brane kao svoju teritoriju. Poenta je otrčati do početka protivničkog terena, a istovremeno sprečiti protivnika da stigne do početka vašeg.
Samo igrač koji je izveo poslednje ubistvo može da napreduje dalje, što onemogućava igraču koji gubi da dalje zalazi na neprijateljsku teritoriju. A nakon smrti, igrači se ponovo pojavljuju u odbrambenoj poziciji, spremni da protivnika spreče da ih ponovo zaobiđe i dalje napreduje.
U redu, mislim da nikada do sada nisam jedan jednostavan koncept objasnio na komplikovaniji način. Ali to je iz prostog razloga što iako jednostavan, gejmplej zahteva brze reflekse, ali i dozu planiranja i strategije. Suštinski, Nidhogg 2 je igra brzopoteznog nadmudrivanja i okršaja u kojima na raspolaganju imate jedino neko od četiri različita oružja i sopstveni gejmerski kombo sistem – mozak i brze prste.
Nidhogg 2 izgleda nebrojeno puta bolje od svog prethodnika. Paleta boja doprinosi uvrnutom dizajnu kojim vladaju groteskne face i stvorenja, a ceo stil podseća na animaciju od plastelina. Neobično je u takvom okruženju posmatrati bezumno nasilje, ali nije ni kao da tako nešto nismo i ranije viđali. Setite se samo okršaja poznatih ličnosti u plastelinskom izvođenju MTV-a.
I dok je multiplejer ono gde Nidhogg 2 ostvaruje svoj pravi potencijal, igranje u jednog igrača nema se mnogo čime pohvaliti. Arkadni mod nudi prelaženje desetak nivoa, čija je težina sve samo ne konstanta (kao da povremeno naglo opada pa raste) i koje nakon što pređete, ostajete i bez mnogo razloga da ponovo upalite igru.
To jest dok ne dođu gosti! A tada svakome po džojstik (postoji i turnirski mod) i test brzine i izdržljivosti može da počne. Jer u suštini, Nidhogg 2 je multiplejer igra i samo kao takvu je treba posmatrati. Ukoliko ste gejmer vuk samotnjak, evo razloga da steknete nekoliko prijatelja! Koje ćete ubrzo potom, spletom napetih Nidhogg okolnosti, verovatno izgubiti… Hej, pa barem je zabavno!
AUTOR: Milan Živković
Igru za potrebe opisa ustupio Messhof