OkunoKa je super-teški klon kultne i tvrdokorne platforme Super Meat Boy. Ukoliko ste upoznati sa legendarnim, skakutavim mesancetom, ovo je ili deo gde prestajete sa daljim čitanjem i kukavički okrećete glavu dok se u očima cakle suze poraza, ili pak onaj deo gde su prsti već nestrpljivi jer dobar izazov davno nisu imali. Kada smo to raščistili, možemo nešto reći i o ovoj igri.
Protagonista igre je stvorenje po imenu Ka (ono veliko KA iz naslova) i već u prvim kadrovima, svojim dugačkim i izbačenim jezikom sa kog kaplje pljuvačka, sugeriše nam da mnogo voli da jede (čitaj: ždere). Na svu sreću, izgleda da je u pitanju jedino stvorenje koje uživa u proždiranju malih, crnih duša, kojima je zlo biće Os zatrovalo svet. Postavka koja daje taman dovoljno opravdanja za gejmplej koji vas očekuje, kao i objašnjenje zašto Ka na kraju svakog nivoa proždire malo, crno stvorenje.
Vizuelno, OkunoKA izgleda odlično. Ceo svet je šaren i maštovito dizajniran, a sitnih detalja ima u izobilju. Kako loš trenutak za dobru grafiku! Ako je Super Meat Boy bio teška igra, to nije bilo zato što su kontrole bile loše ili jer su nivoi bili loše dizajnirani. Za svaku smrt u toj igri, mogli smo da krivimo jedino sebe jer je igra vrlo pažljivo i fer testirala igračeve granice.
Dok OkunoKA zaista odlično (mada ne savršeno) kopira kontrole iz Super Meat Boy i njihov odziv, grafika je nešto sa čime nije trebalo previše da se eksperimentiše. Previše detalja i prešaren svet, ovde odmah znače otežavajuću okolnost. Više nismo odgovorni baš za svaku smrt jer nismo mi krivi što ljudsko oko u moru boja i stvari koje se slabo ističu, ne može da dovoljno brzo razazna opasnost.
U bilo kojoj drugoj varijanti, grafika bi mogla da pokupi samo reči hvale. Ali u jednom ovakvom testu refleksa i koordinacije, šarena grafika poput ove, predstavlja samo dodatni izazov za i ovako izmučenog igrača.
Od same mape na kojoj birate nivo pa do skakanja po zidovima i kompletne mehanike, OkunoKA bezrezervno pozajmljuje inspiraciju iz starijeg brata, Super Meat dečaka. Možda je i potcenjivački reći da “pozajmljuje”, kad igra na momente deluje kao da je u pitanju samo grafički mod za Super Meat Boy. Ali ima i tu nekih razlika!
Osim skakutanja po zidovima i brzog trčanja kroz tesne prolaze, Ka poseduje i sposobnost da kontroliše elemente. Tako pritiskom na dugme, površine kroz koje se inače može proći, postaju čvrste i obratno. Na taj način, Ka može da stvara oslonac kako bi mogao da dođe do inače nepristupačnih delova nivoa.
Ova mehanika nije nešto u čemu generalno uživa vaš autor, kao iskreni poštovalac teških igara i Meat Boy-evog lika i dela. Koncentrisanje na samo platformisanje i precizne skokove, kroz pravilan dizajn nivoa može biti sasvim dovoljan izazov. Dodavanje konstantnog stvaranja i uklanjanja platformi dok skačete između njih, od igrača traži i dodatni osećaj za ritam i još suroviji tajming. Kao da igrate Guitar Hero na najvećoj težini dok gledate film – nešto mora da trpi!
Ostali delovi eksperimenta, koji na svu sreću ne utiču toliko na gejmplej, tiču se muzike i zvuka. I jedna i druga stvar, idu odlično uz grafički stil. I dok muzika nema mnogo neobičnih ispada, neki od glasova zvuče kao mladunče vuka koje imitira bebu… Uh, ježim se od same pomisli. Teške igre slatkog dizajna, zaista imaju neke jezive nuspojave!
OkunoKA je izazovna igra. Čak bih se usudio da izjavim da je i poprilično teža od igre kojom je inspirisana, naročito zbog šarenog dizajna i nekoliko eksperimenata u igračkoj mehanici. Ali to ne bi trebalo da vas odvrati od igranja, pogotovo ako ste ljubitelj teških platformi. Možda nije sasvim fer, ali na kraju ipak ostavlja onaj kvalitetni, topli osećaj dostignuća, jer ste je savladali. Preporučujem.
AUTOR: Milan Živković
Igru za potrebe opisa ustupio Ignition Publishing
OkunoKA
Za:
- Jako lep dizajn.
- Utegnute kontrole.
- Pregršt izazova.
Protiv:
- Previše boja i detalja otežava igru.
- Neke od mehanika deluju suvišno.
- Brzo postaje preteško.
