Mythic world first ili da li je pay to win našao put u WoW?
Verovatno ste već čuli, a prošlo je desetak dana od tada, mythic world first trka je završena – and the winner is Method (ponovo). Tim podvigom su pokazali da su trenutno najkredibilniji raiding guild na svetu i ako se nešto nepredviđeno ne desi, ostaće to još dugo.
World First trke stare su gotovo koliko i sam WoW. Da budemo baš do srži precizni, world first kao statusni simbol se pojavio sa lansiranjem The Burning Crusade ekspanzije. Na početku to nije bilo ništa više od toga ko će pre stići do maksimalnog nivoa. Iako je čak i u Vanili praćeno napredovanje guildova po raznim raid instancama, pravu popularnost ideja „biti prvi u nečemu“ dobija sa uvođenjem Achievment sistema u WotLK ekspanziji. Od tada ste mogli da budete „world first u bilo čemu“, od „realm first fishing master“ do „world first max level“. I zaista, kao i svaki statusni simbol, takve titule su zahtevale masivne pripreme i razvijanja strategija. U TBC-u smo imali mesarski pristup za „world first“, tipa: „ja ću da tagujem mobove, a guild ide iza mene i dovršava ih“. Već u sledećoj ekspanziji, ljudi su vežbali u beta verziji ne bi li našli neki exploit ili neku mehaniku koja nikome drugom nije pala na pamet, pa smo tako imali famozne izlaske iz Dungeon grupa pre boss killa, da jednom igraču ostane sav XP. Naravno, ni ljudi u Blizzardu nisu sedeli skrštenih ruku, svi koji su na neki način prekršili ferplej, bivali su vraćeni na početak. Ali to nije ubilo igačku glad za „world/realm first“ dostignućima. Nove taktike su smišljane, nove ideje su se rađale, world first je definitivno san svakog hardkor WoW igrača.
Šta se desilo pre nepune dve nedelje? Jaina je pala posle 346 pokušaja i zajedno sa njom je pala i zavesa na jednu famoznu trku. Na stranu sada što je Method strimovao ceo događaj (bez dinara i u sopstvenoj režiji, što je fantastično). Ono što je fascinantno je da je sama trka startovala mnogo ranije nego što je raid zvanično otvoren. Ne samo Method, nego i svi ostali guildovi koji su na kraju bukvalno bili u foto-finišu, pripreme su počeli nedeljama ranije. Viđen je masivni grind u smislu levelovanja „heart of the Azeroth“ kao i neumorno farmovanje mythic+ dungeona, a sve sa ciljem da se što opremljeniji dočeka otvaranje raida. Uporedno sa ovim dešavalo se još nešto. Svi top guildovi imaju strukturalnu organizaciju koja podseća na multimilionske korporacije, gde svako ima svoju ulogu i gde je jasno da ne može baš svako da bude u prvih 25. Ali iza svih njih stoji ime guilda kao status. Ako igrate u Methodu, ne mora da znači da ste bili u prvih 25 koji su očistili raid, ali ste sigurno na neki način doprineli. Kako, pitate se? Onako kako možete. Farmujete gold, vodite paid boost raidove, a sve u cilju priliva velike količine zlata u Guild Vault.
I kakve to sad veze ima sa Mythic First? Pa, moglo bi se reći da je imalo veliki uticaj. Kada ste organizacija koja ima praktično beskonačan priliv ingame valute, jer velika mašinerija radi za vas, možete sebi da priuštite „zlostavljanje“ aukcijskih kuća servera, jer kako drugačije objasniti pomamu za 420 level opremom koja je gotovo isključivo otišla u ruke Top guildova u danima koji su prethodili početku raida… Ali to nije sve. Masovni transferi igrača sa servera na server su viđeni takođe. „Limit“, guild koji je umalo ukrao slavu Methodu, se ceo transferovao u suprotnu frakciju, da bi imali pristup questu koji je kao nagradu davao high end opremu. Deluje fascinantno? Ili možda deluje zastrašujuće. Fascinanto je da neko ima toliko visok nivo koordinacije i kontrole nad svim aspektima guild života, da jednostavno čoveku u hijerarhiji ispod sebe kaže „uradi to i to“ i da to bude odrađeno. Da se ne zavaravamo, Method ima sponzore, i prvi su koji su imali „lan party“ tokom cele trke i sve to strimovali. Možemo da kažemo da njima pravi novac nije problem. Transferi sa servera na server se plaćaju pravim novcem, postoji naravno ingame metoda i za to, ali prosto mi deluje neverovatno da je sve ovo „finansirano“ samo ingame grindom. Ipak, Method je samo jedan od 9 guildova koji su bili na korak od ostvarenja sna. I svi su radili slične stvari, samo što veći deo tih guildova nema toliko sponzora (ili ih uopšte nema). Postavlja se pitanje da li su ti ljudi trošili sopstveni novac zarad višeg cilja? I da li su to uradili samo zato da bi sutra mogli da kažu „ja sam učestvovao u tome“.
Da li je ovo zloglasni „pay to win“? Da li ćemo u budućnosti sve više biti svedoci „korporacijske mašinerije“ na delu? Da li će bilo ko ko nema mogućnost da upumpa određenu količinu novca u „world first“ trku moći da uopšte učestvuje u njoj? Ovo su samo neka od pitanja koja se trenutno nameću. Lično mislim da je i dalje veština presudna i da je upravo priprema ono što odvaja kežual od hardkor igrača. Methodu sve čestitke, uz pesmu „Načini jedan pogrešan korak“, jer to je sasvim dovoljno da vam ode kruna, Limit je bio blizu da vam je skine.
