Mehanika slagalica u video-igrama u kojim morate da pogodite ili ponovite zadati redosled ili sekvencu, nije ništa novo. Šta onda kažete na kompletnu igru koja se zasniva samo na toj mehanici? Da, takva igra je upravo pred nama.
Left-Right: The Mansion, igra veoma simpatičnog vizuelnog stila, prati dečaka u svojoj potrazi za psom koji se izgubio jureći za lopticom, ispred jezive (i nesumnjivo uklete) velelepne rezidencije. Na dečaku je da savlada svoj strah i popne se na vrh ove vile, gde ga bez sumnje očekuje voljeni ljubimac kog su usamljeni duhovi kidnapovali.
Mehanika igre se zasniva na pogađanju kroz koja vrata bi dečak trebalo da prođe – leva ili desna. Ukoliko pogodite, prolazite uspešno do sledećeg izbora. A ukoliko pogrešite, vraćate se skroz na početak. Bez obzira koliko puta pogrešite, redosled vrata će uvek ostati isti tako da se sve zasniva na pamćenju redosleda.
Vrata ima dosta i svakim narednim spratom sve više, tako da igra može biti i prilično teška onima koji imaju problema sa kratkoročnim pamćenjem. Naravno, olovka i papir na kom biste beležili uspešan redosled, biće verovatno najsimpatičniji način za varanje koji ste pokušali u poslednjih sto godina. Ukoliko se odlučite na tako nešto, jel te.
Na kraju svakog sprata, očekuje vas borba protiv “kraljice” koja se i dalje zasniva na istoj mehanici samo što nema vrata i dosta kraće traje. A nakon što pređete kompletnu igru, otključava se “challenge mode” gde sebi postavljate vremenski limit od jedan, tri ili pet minuta, kako biste testirali koliko vrata možete uspešno proći u zadatom roku.
Takođe, otključava se i mod u kom se svi spratovi spajaju u jedan, za čije će prelaženje trebati mnogo više vremena (čitaj – papira, he-he). I nakon što sve ovo odradite, zaista nema više poente u igranju igre, osim da je možda prosledite drugaru i uživate dok se znoji testirajući sopstveno kratkoročno pamćenje…
Osim crtanolikog i jako dopadljivog grafičkog stila, ceo fazon ukletih kuća nikada ne dojadi (barem vašoj naivčini od autora), tako da ukoliko želite da prekratite sat vremena u iščekivanju trećeg nastavka Luigi’s Mansion, ovo i nije tako loš način.
Osim što predstavlja odličnu vežbu pamćenja, Left-Right me je propisno i nasmejao u par navrata. A i ko se ne bi nasmejao kada bi ga iza pogrešnih vrata dočekao uskršnji zeka koji grli šareno jaje i preteći šišti kao pobesnela mačka? Humoristički vrhunac.
Left-Right: The Mansion može trajati između pola sata (ako ste genijalac) i nekoliko sati (ukoliko igrate pod dejstvom alkohola), ali koliko god da vam “potraje”, osim prejednostvaljenosti i premalo varijacija, ovoj igri se ne može mnogo zameriti. Simpatična, jednostavna “šestica”, osim kad je iza vrata veštica. Brrrr…
AUTOR: Milan Živković
Igru za potrebe opisa ustupio Triple Boris
Left-Right: The Mansion
Za:
- Simpatična grafika.
- Vežba za mozak.
- Duhovito.
Protiv:
- Previše jednostavno.
