Reći da je ova igra čudna je tek temelj opisa koji joj možemo dati, sve nadalje je samo nadogradnja na ovo i odlaženje u nove nivoe bizarnosti. No, ako ste se ikad zapitali kako bi Earthbound igra izgledala da je glavni lik odrasli hipster umesto malog klinca, onda ćete dobiti ideju šta vas ovde čeka.
Priča počinje relativno bezazleno. Diplomirani student Aleks se vraća u svoj rodni gradić po završenim studijima. Ima priliku da istraži šta se sve promenilo od kad ga nije bilo i naravno da pokupi listu obaveza i za kupovinu koju mu je majka ostavila. Na svom putu do prodavnice, on nailazi na čudnu mačku koja mu ukrade spisak i pobegne u staru napuštenu fabriku. Kako je vrlo bitno kupiti tačno sve na listi i da ne bi slučajno nešto zaboravio (majka mora da se sluša, prim. urednika), Aleks kreće u poteru za malom životinjom i pošto uleti u lift u fabrici on naizgled završi u veoma otkačenom i čudnom svetu koji nema nikakvog smisla i razuma. Njegov do tada idilični život u malom gradu se naglo izvrće naopačke i on sam završava u centru opasnih natprirodnih pojava koje će zahvatiti grad. Pored njega, u ovoj bizarnoj avanturi će mu se pridružiti podjednako čudna skupina prijatelja, svako sa nekom svojom tajnom i viđenjem natprirodnih pojava.
Što se gejmpleja tiče, on varira od zanimljivog, možda čak inovativnog, pa do potpuno iritantnog i čak dosadno ponavljajućeg. YIIK sasvim opravdano dobija poređenja sa Earthbound igrom i takođe ćete se i ovde sukobljavati sa izuzetno jedinstvenim čudovištima, osim pacova i kosturskih glava naravno. Borba će se odvijati u poteznom stilu, no na to je dodata i pozamašna količina QTE elemenata, ili ti potrebe da se nešto brzo klikne, pomeri, tempira i slično, kako bi napad bio jači ili kako bi se odbranili od protivničkih napada. Za ovo ne bi bilo problema kad bi imali nekih ideja kako i šta funkcioniše pre nego što zapravo aktivirate neku sposobnost ili napad. Zbog nepostojanja nikakvog tutorijal moda, praktično nikakvih uputstava za to šta da radite i veoma brzog kretanja igre, često ćete biti uhvaćeni i zbunjeni u mestu, umesto da znate kako da izvedete ili izbegnete napad. Ovo će činiti bitke apsolutno nefer u početku, pogotovu ako niste iskusan igrač, ali kasnije, kad budete po hiljaditi put koristili isti napad, to će vremenom postati repetitivno i dosadno. Postoji opcija da se ubrza borba, ali to stvarno neće biti potrebno ili jednostavno ne treba ostaviti kontrolu kompjuteru uopšte.
RPG elemenata ima sasvim dovoljno i ponajviše se uzima baš iz tih starih retro igara, pa sve do dizajna samog menija, ali čak i ovde su uspeli da naprave kiks. Sistem za unapređivanje, odnosno levelovanje likova, jeste jedinstven i interesantan, ali oduzima apsolutno previše vremena i umesto da budete srećni kad skupite XP za sledeći nivo ovo će vam pasti kao jedan veoma iritantan i isuviše umarajući proces. Ukratko, za svaki nivo ćete morati da odete do telefona, uđete u Mind Dungeon, prođete jedna vrata, i onda u hodniku za svaki nivo ući u četvoro vrata, odabrati stat, onda opet ući da aktivirate i zaključate stat, pa tek onda pričati sa NPC likom i zavrisiti level up. Ako vas zbunjuje ovo što sam napisao, ne brinite, tako je i u igri. Kroz sve ovo je gomila nepotrebnog teksta i menija koje klikćete samo da što pre završite. Stvari koje izvlače gejmplej, bar malo, su interesantni likovi, njihove sposobnosti i možda najviše zagonetke koje se sa vremena na vreme pojave. Nijedna od zagonetki nije bila umobolno glupa niti iritantno preteška.
Grafika je sasvim solidno urađena u cell-shaded maniru i osim par grafičkih kikseva se dobro drži. Animacije su zabavne za gledanje pogotovu u borbi i tokom veoma minimalnih sinematika u igri. Jedine greške ovde su poneki delovi i objekti koji izgledaju previše realistično ili čak jesu samo ubačeni u krajolik i time kvare imerziju.
Zabrinjavajuće je ili pak zadivljujuće kolko je muzika dobro odrađena u igri, od repetativnih numera tokom šetanja po gradu ili zonama do borbenih sekvenci pa sve do raznih inspiracija koje uzima iz već postojećih pesama. Takođe je zabrinjavajuće kolko se u istoj mere glasovna gluma razlikuje i varira ne samo od lika do lika nego od pojedinih izgovorenih rečenica. Neki glasovni glumci i njihovi snimci zvuče profesionalno odrađeno, dok drugi zvuče ko da ih je neko snimao kući u sobi bez ikakve zvučne izolacije i sa mikrofonom od 100 dinara.
Većina glavnih mana je već pobrojana iznad ali mogli bi da dodamo i prebrz tekst, pogotovu pri borbama, gde se onda često izgubi pojam šta se dešava. Zatim kamera, koja je fiksna u jednom momentu, a u drugom pokušava da emulira Resident Evil statičnu kameru ili jednostavno podivlja i izgubi vas iz vidokruga. Priči i nekim elementima treba vremena da se zagreju i prikažu, kao na primer level up sistem koji se otključa tek nakon nekih 3-4 sata u igri.
YIIK, izgovara se kao Y-2-K, definitivno nije igra za sve, ali sa svojom relativno pristupačnom cenom, zanimljivim likovima, i nadasve bizarnom i otkačenom svetu, može biti interesantno iskustvo koje će zadovoljiti jedan prelaz igre. Ukoliko ste fan čudnih RPG igara, želite da vidite kako zapad pokušava da emulira JRPG ili pak imate priliku da pokupite ovo na nekoj rasprodaji ili paketu sa drugim igrama onda slobodno dajte šansu. Možda vam se ovaj grubi dragulj i svidi.
AUTOR: Stefan Mitov Radojičić
Igru za potrebe opisa ustupio Ysbryd Games
YIIK A Postmodern RPG
Za:
- Uvrnut i zanimljiv svet.
- Odlična muzika.
Protiv:
- Zakomplikovani sistem napredovanja.
- Repetativan sistem borbe.
