Prvi Utisci: The Division 2

Sve oči fanova looter-shooter igara su uprte u The Division 2 od samog predstavljanja, prvobitno iz razloga što se očekuje da nastavak bude bolji od originala, koji, iako inovativan, nije baš uspeo da izazove oduševljenje publike u samom startu. Taj pritisak na developere i igru je postao još veći pre oko mesec dana, kada je izašao Anthem, igra sa sličnom formulom koja je potpuno zakazala.

Postojala je bojazan da će i The Division 2 tako završiti, ali sada kada smo je zaigrali, sa sigurnošću možemo da kažemo da to nije slučaj. Ovaj najnoviji naslov kompanije Ubisoft znatno proširuje i obogaćuje formulu originala, sa par zanimljivih inovacija i uz to ne ponavlja iste greške. Poprište dešavanja je prebačeno iz Njujorka u Vašington, gde stižete kao usamljeni agent kako bi pomogli u borbi protiv nekoliko različitih organizacija koja žele da održe anarhiju. Vi kao spasilac imate zadatak da iz Bele kuće odlazite na raznovrsne misije i zadatke kako bi polako vraćali red i mir, kvart po kvart.

Ono što je najprimetnije je nivo detalja koji postoji u otvorenom Vašingtonu, gde se u svakoj uličici nešto dešava. Developeri su toliko detalja postavili u ovaj digitalni svet da je to ne mogu zaobići. Sve u vašoj okolini ukazuje na napore da se spreči širenje smrtonosnog virusa, neuspeli pokušaji ljudi da pobegnu iz grada i gradnja skloništa onih koji su preživeli. Sve je tu za vaše oči i uprošćeni HUD pomaže da uhvatite što više detalja, bilo da do neke destinacije idete otvorenim ulicama ili sa zavlačite između zgrada. Grad je obrastao u korenju, životinje slobodno šetaju kroz urbane lokacije, a tu su i neprijatelji u svakoj ulici koji čuvaju svoja utvrđenja, sakupljaju resurse, vrše egzekucije, šire propagandu i slično. Često ćete sretati i prijateljske NPC karaktere kako patroliraju delovima grada, sakupljaju resurse ili se pak bore protiv neprijatelja, što sve govori o tome koliko je ovaj grad živ i postoji sam za sebe, a ne za igrače.

Do sada se kampanja pokazala kao prilično zanimljiva i svakako pruža raznovrsne zadatke koje morate obaviti tokom njenog rešavanja, ali morate i paziti jer je velika raznovrsnost neprijatelja stvarno otežavajući faktor ako ne igrate obazrivo. Glavne i sporedne misije dosta traju i sastoje se od nekoliko faza koje vode ka njenom kompletiranju, ali to ujedno nije naporno da se odigra već je dosta fino iskombinovano. Na primer, jedna od sporednih misija zahteva da se istraži slučaj sa zarobljenim ljudima od strane Hijena(jedne od neprijateljskih organizacija) i vi ih morate pronaći. Nakon što oslobodite veliku prostoriju punu neprijatelja saznajete da su svi zatvorenici preminuli, onda dolazi drugi talas neprijatelja uz naređenje da za svaki slučaj pretražite sve spratove zgrade kako bi eventualno našli još nekog gde vas čeka još neprijatelja do završetka misije. Imaćete i misija u kojim ćete se susresti sa likovima koji će vas uvesti pravo u zasedu i stvarno postoji dosta različitih scenarija koji očekuju igrače tokom prelaska.

Igra vas odlično uvlači u taj svet i glavnu kampanju, ali prava stvar dolazi kada dođete do 30. nivoa. Za ovih par dana igranja nisam uspeo da stignem do 30. nivoa i da posvedočim o sadržaju koji tada dolazi, ali sam svakako na dobrom putu. Ovom prilikom bih, kao savet, preporučio igračima koji žele da što brže leveluju, da se za sada drže glavnih i sporednih misija, koje su “najmasnije” kada je u pitanju XP, kao i da za početak izbegavaju PvP igranje. I samu kampanju možete preći u društvu sa bilo kim koga pozovete da se pridruži, ali će se to odigrati brzo i nećete moći da iskusite ovaj svet u potpunosti, a trebalo bi! Kako ćete sve to obaviti u suštini ostaje na vama i širokoj ponudi oružja, tehnike i perkova koje otključavate igranjem. Svaku pušku možete nadograditi pravljenjem modova, tehnika postaje još bolja kako sakupljate SHD elektroniku, a svaki perk poboljšava nešto, bilo da je to dobijanje više XP-a, izdržljivost, snaga i ostalo. Kastomizacija karaktera je takođe bogata i svaki detalj možete menjati od glave do pete kako vama odgovara, što je za one koji ovo obožavaju i više nego odlična stvar.

Što se tiče performansi igre, one su na zadovoljavajućem nivoi i nema puno problema, osim što ponekada “pukne” konekcija sa serverima, ali to nije strašno jer vas vraća odmah blizu mesta gde ste se našli pre diskonektovanja, makar to bilo i usred misije.

Detaljnost igre me i dalje oduševljava i verovatno će nastaviti da to radi i u narednom periodu, a sada me izvinite, dobio sam poziv da se u 14. ulici krije lik koji me je nedavno odveo u zasedu.

Punu recenziju očekujte u aprilskom broju časopisa Play!Zine.

AUTOR: Milan Janković

Igru za potrebe opisa ustupili CD Media/UbiSoft