Moram da priznam da nisam naročito iskusan kada su VR igre u pitanju. Probao sam ih svega možda dvadesetak i osim inicijalnog, obično pozitivnog utiska, nikada se nisam navukao na neku igru onako kako to obično može da se dogodi kada su one “regularne” u pitanju.
Iako postoji određen broj VR igara koje se trude da ni grafički ne zaostaju za ostatkom gejming scene, bez obzira na ograničenost trenutnog hardvera, većina njih plasira svoje direktne VR vizije kroz krajnje simplističku grafiku, ali inovativan i zabavan gejmplej.
I dok sam na osnovu naslova ove igre zaključivao da je u pitanju nešto veoma slično igri Beat Saber, samo sa pucanjem, poprilično sam se prevario. Ovde ritam i muzika nisu glavni element. Muzika je samo podstrek koji primetite tek nakon niza uzbudljivih prelazaka nivoa, u momentu kada uhvatite sebe kako cupkate u mestu srećno, a u njenom ritmu.
Beat Blaster se može kontrolisati DualShock 4 kontrolerom, jednim ili dva move kontrolera. Ukoliko ste u mogućnosti, poslednja opcija je ubedljivo najbolja, jer na taj način u rukama držite dva blaster pištolja, pa ujedno i duplo više akcije.
Cilj je preći nivo (odnosno trideset nivoa) trčanjem i usputnim obaranjem svih potencijalnih prepreka koje se mogu naći na putu. Kretanje se vrši pomeranjem glave, čime se skreće i ubrzava odnosno usporava kretanje. A blasterima u rukama, naravno, vrši destrukcija dosadnih protivnika i kratkotrajnih barikada.
I dok ovo na papiru možda zvuči interesantno, u praksi je… Apsolutno ludilo! Prvih nekoliko minuta dok se ne uhodate u kontrolni sistem, može biti odbojno. Ali nakon što uplivate u razumevanje haotičnog kretanja, počinje prštavo napucavanje koje svakim narednim pokušajem postaje sve zaraznije.
Jedan dodir protivnika ili prepreke, dovoljan je da morate da krenete ispočetka. Što iznenađujuće ne frustrira, jer gejmplej je izuzetno zabavan. Nivoi, iako zadržavaju identične elemente unutar svakog od njih, konstantno generišu i mešaju redosled svojih prostorija.
Svaki naredni nivo uvodi nove prepreke, sa novim setom pravila, čije shvatanje i prevazilaženje iznova osvežava igranje i održava zaraznost gejmpleja. Zapravo, u pitanju je prva igra koju sam morao da prestanem da igram zbog bola u očima, pre nego što mi je ona sama dojadila.
Beat Blaster nije prelepa igra. Dosta je prostora koji je mogao biti popunjen grafičkim poliranjem. Objekti su mahom jednobojni i bez tekstura, a svetlosni efekti minimalistički. Ali, bez obzira na kvalitet vizuelnog prikaza, retro stil kojim je igra inspirisana, dovoljno nadoknađuje grafičku jednostavnost.
U ovom smislu, ni audio podloga ne predstavlja vrhunac zvučnog dizajna. Muzičke teme vam se neće uvući u podsvest za kasnije pevušenje, ali i pored toga, odlično vrše posao u podizanju atmosfere i kompletnog uzbudljivog tempa koji čini da se nedostaci manje-više zanemare.
Ukoliko brze, teške i simplističke “bullet hell” pucačine nisu vaš vid zabave, pogotovo kada su VR igre u pitanju, Beat Blaster možete slobodno da preskočite. No, ukoliko volite izazov i zarazno retro napucavanje, a nemate problema sa vrtoglavicom, velike su šanse da ćete se ludo provesti. Možda nije u pitanju igra koju ćete više puta prelaziti, ali za vreme dok traje inicijalno iskustvo, Beat Blaster predstavlja pravo rolerkoster uzbuđenje koje, bez ustezanja, oberučke preporučujem.
AUTOR: Milan Živković
Igru za potrebe opisa ustupio Ivanovich Games
Beat Blaster
Za:
- Užasno zarazno i uzbudljivo.
- Dobar osećaj kontrole.
- Generišući nivoi.
Protiv:
- Prosta grafika.
- Muzika je mogla biti upečatljivija.
