REVIEW: Warhammer: Chaosbane

Ovaj tekst je originalno izašao u letnjem Play!Zine dvobroju, koji možete preuzeti na ovom linku.

E, moj Magnuse, pa zar ovako da te predstave? Magnuse „Ujedinitelju“, spao si na bespomoćnog NPC-a. Čak ni ti, moćni Magnuse, ne možeš da spasiš ovu igru od haosa i eventualne rasprodaje na Steam-u. Warhammer Chaosbane je klasičan ARPG koji ne donosi ništa novo na sto. Nažalost, promene kojima sam se nadao u beti nisu došle, i Chaosbane će ostati još jedana zaboravljena igra.

Igra ima podugački intro za svaku klasu, tj heroja. Priča prati istoriju Magnusa Ujedinitelja koji je uspeo da…ujedini… čovečanstvo i pobedi mračne sile Haosa. Vaš izabrani lik je u nekom kapacitetu učestvovao u toj pobedi i zaslužio mesto pored Magnusa. Jedno veče, mračna veštica napada Magnusa i ostavlja ga na u smrtnoj stazi, a vi bivate okrivljeni. Onda krećete u epsku avanturu razotkrivanja počinioca, uklanjanje čini sa Magnusa i skidanja šljama sa svog imena… ne, odmah vas oslobode optužbe i krećete na glupave questove koja većina nema smisla.

Na početku birate jednog od četiri heroja, kao što sam već spomenuo, i svi su potpuno generični i zaboravni. Stereotipni patuljak, stoički ratnik, elfica rendžerka i elfovski mag. Svaka klasa ima neki svoju unikatnu mehaniku, da ne kažem gimik. Mag može da slobodno kontroliše kretanja nekih svojih magija, rendžerka ima izbegavanje, patuljak baca sekiru sa lancem koju koristi da se privuče ka njoj dok ratnik zvizne neprijatelje štitom. Sem rendžerke, sve ove unikatne sposobnosti su beskorisne.

Magije svih šampiona su dosadne i generične. Nijednom nisam naleteo na nešto što nisam video ranije ili nešto što bi ostavilo utisak da se ova igra odvaja od ostalih ARPG-ova. Patuljak, tj Slayer, ima Whirlwind kao Varvarin u Diablu, Rendžerka ima multi-šot kao demon hanterka u Diablu, itd. Magije su generalno podeljene na aktivne i pasivne, i ima ih šačica koju kasnije unapređujete samo statistikama. Aktivne magije se dele na one koje generišu resurse, kao što su mana i energija, a pasivne unapređuju ili statistike ili magije koje već imate. Veštine se unapređuju kroz katastrofalno dizajnirani, bože me sačuvaj, sistem. Drvo veština (Skill tree) je toliko loše urađen da ako hoćete da idete u jednom pravcu, bolje bi vam bilo da se pomirite sa tim, jer je vrlo teško mešati i praviti različite bildove, jer vam igra jednostavno to ne dozvoljava.

Mape su generične, dosadne, repetativne i neinovativne. Kanalizacija, grad, tundra, pakao. Ništa što nismo videli do sad, ništa novo, ništa originalno. Neprijatelji na istim su takođe repetativni i sem par mini bosova, ne razlikuju se mnogo jedni od drugih. Putovanje ovim mapama je dosta linearno i mape su ispunjene neprijateljima, tako da nikada nije dosadno u tom smislu. Sam gejmplej ume da bude zabavan, jer su magije moćne i lepo izgleda čišćenje ekrana i u isto vreme bojeći ga u crveno. Svako poglavlje usput ima par mini bosova i na kraju glavnog bosa koji su interesantni. Svaki bos ima svoje mehanike, nisu laki, a veoma su zabavni su za ubijanje i to je jedna od boljih stavki ove igre.

Ono što je najbitnije u svakoj ARPG igri je oprema tj loot. Iako vas igra konstatno časti raznom opremom, ona je generična dosadna i obična. Endgame setovi su malo bolji, ali do tad nećete primetiti neke prevelike razlike na svom liku, pogotovo na patuljku. Uvek dobijate ista oružja sa malo drugačijim bojama i nemate puno opcija za kombinacije. Statistike na opremama su takođe generične i ponavljaju se često, tako da ćete retko da pratite šta dobijate i koristićete opremu koja vam igra direktno kaže da je bolja. Obrni okreni, na kraju ćete juriti opremu sa kritikalom.

Šteta, Chaosbane je trebalo da bude novi ARPG koji je mogao da bude trn u oku trenutnom stanju u Diablo budućnosti. Ali, videlo se da su developeri uzeli vrlo malo bogate istorije i sveta Warhammer- i to nakalemili na prosečno loši RPG. Priča je slaba, magije su generične, endgame je maltene nepostojeći i mnogo više vremena je bilo potrebno da se upegla ova igra. Ovako, Chaosbane ne mogu baš da preporučim, ali se nadam da developeri neće odustati od ove igre i da će uspeti da naprave nešto što neće pasti u zaborav kroz mesec dana.

AUTOR: Igor Totić

Igru za potrebe opisa ustupio Computerland