Stygian je prva igra malenog Cultic Games studija, koja bi trebalo da predstavlja možda pravu poslasticu za sve fanove Hauarda Filipsa Lavkrafta. Bazirana na pozamašnom opusu kratkih i dužih priča kosmičkog horora pomenutog autora, ova tematika je odenuta cRPG odelo, koje je potencijalno najbolji medijum za realizaciju nekog dubljeg interaktivnog narativa i video igrama.
Prvo što ćete ugledati jesti pozamašan kreator likova, ponajviše baziran na poznatom table-top RPG-u, zvanom Call of Cthulhu. Odavde je već jasno da u ovoj igri, baš kao u Lavkraftovim pričama, borba nije primarni fokus i treba joj prilaziti kao baš poslednjem rešenju situacije. Veoma detaljni izbori vaše „klase“, koja je tehnički zanimanje, i neke od pozadinskih priča vašeg lika, će dosta odrediti kakav će vam pristup kvestovima i priči biti dostupan. Pored nekih zanimljivih zanimanja, kao što su akademik ili okultista, imaćete izbor životnog stava vašeg lika, kao što su nihilizam, ezoteričnost, optimizam i drugi. Ono što je najzanimljivije kod ovog sistema, jeste da će vas igra nagraditi ako budete igrali u skladu sa vašim stavovima, tj. uspešno rolplejovali. Ovo je veoma pohvalno i dodaje dodatnu povezanost igre sa table-top uzorom, koji sam već pomenuo. Sama priča je veoma lepo ustanovljena, poseduje zanimljiv zaplet i razvojni tim definitivno poznaje Lavkraftov opus do detalja, pošto je igra prepuna referenci, pored glavnih, i na njegove neke dosta manje poznate priče. Ipak, uprkos tome, ako niste upoznati sa radom i delom autora, Stygian to ne zahteva od vas nikako i nećete biti uskraćeni u narativnom smislu.
Naime, vaš lik se budi, ne znajući ni gde je ni kad je, sa misterioznom figurom ispred vas. Prateći figuru unutar grada Arkam, jezive vizije se pojavljuju pred vašim očima, a na vama je da otkrijete šta se to zbilo sa svetom oko vas, kao i da preživite, pošto u ovoj priči vi niste Izabrani, kao što je obično slučaj sa RPG igrama. Arkam je prebačen u odvojenu dimenziju, a Ktulu i drevni bogovi su se vratili da preuzmu svet pod svoje. Osim toga, teže je išta opisati šta se dešava, a cela igra je obavijena velom misterije, koji ćete polako raskrinkavati, mada, ne očekujte da će to klupko biti odmotano do kraja, čak i nakon svega, u klasičnom Lavkraft stilu. Pisanje je odlično, kao i dijalozi, koji, iako ne svi, su veoma zanimljivi, baš kao i likovi koji učestvuju u istim. Postoji veliki broj pristupa celokupnoj priči, a vaše odluke defintivno imaju kratkotrajne i dugotrajne posledice, kako na vas, tako i na vašeg lika i likove kojima ste okruženi. Narativno gledano, razloga za ponovni prelaz igre defitivno ima, ne samo zbog različitih pristupa i rolpleja raznih likova, već je i priča veoma razgranata. Broj načina razrešenja čak i najjednostavnijih kvestova, kao što je npr. otvaranje sefa na početku igre, jeste pozamašan, i to sve dodaje na veliku količinu sadržaja i časova igranja koju vam ovo iskustvo može pružiti.
Već sam pomenuo da fokus ovde nije na borbi, prvenstveno zbog same prirode univerzuma koji uranja u neke dublje nivoe mentalne borbe, više nego fizičke. Strah i ludilo su sveprisutna opasnost, i prisebnost je možda najveća mehanika unutar Stygiana, što je i tipično za Lavkraftovski bazirane igre. Igra će se potruditi da vas kazni na svakom koraku, kako kroz borbu, tako i kroz vaše akcije van nje. Sukob, bez izuzetka, će vas uputiti nekoliko koraka ka ludilu, a zanimljivo je da i magije koje koristite u ovom univerzumu imaju isti efekat. Određeni događaji mogu imati permanentne posledice po vašeg lika, pa mogu izazvati neke mentalne poremećaje, od kojih su neki manijakalnost, paranoja i slični. Ovo može imati interesantne efekte, kao npr. paranoja, koja vam zamagli ivice ekrana (da, ovo je permanentno) i natera vas da tokom borbe potrošite ceo potez na udaranje nekog od vaših saputnika. Iako zanimljiv koncept, ovo jeste malo iritantno, pošto igra baš žestoko želi da kazni igrača za svaku akciju. Uklapa se u koncept sveta, ali može postati veoma zahtevan i zamoran koncept, pošto načina da se izlečite od tih poremećaja nema. Ovo dolazi dosta do izražaja čak i rano u početku, jer postoje neki borbeni susreti koje baš teško možete izbeći, te možete veoma rano postati žrtva jedne od ovih boljki.
Sam borbeni sistem je potezni i ne odiše prevelikom kompleksnošću nekih drugih modernijih cRPG igara, kao što su Pillars of Eternity ili Pathfinder: Kingmaker, ali uspešno odigrava svoju ulogu i ume biti zabavan. Naime, vaši likovi se kreću po heksagonalnoj mreži, i trošićete akcije na napade, odbranu, potencijalno magiju i pljačku mrtvih neprijatelja. Da, loot se ovde vrši tokom borbe, gde morate prići lešu vašeg protivnika, za razliku od standardnog sistema gde loot uzimate nakon borbe. Ovo je odrađeno tako, jer dobar deo ovih borbi se ne mora završiti do kraja, tj. nakon nekog vremena se pojave polja koja vam omogućavaju da se povučete i pobegnete sa borbenog polja, a to je uglavnom znatno isplativija strategija. Na momente, igra može biti previše „misteriozna“ za svoje dobro, pa neke stvari, koje inače vidite unutar ovakvih RPG-eva, su izostavljene, kao npr. šansa za pogađanje udarca i veoma zanimljiv izostanak HP indikatora na protivnicima. Iako sve ovo nije previše iritantno, s obzirom da je borba veoma kažnjenički nastrojena prema igraču, i da je svaki detalj bitan, ipak može poremetiti vaše planove na momente.
Veći deo igre se svakako odigrava van borbe, i nećete previše vremena provoditi u njoj, ali zato su toliko i ti izazovi dosta više kažnjavajući po vaše likove. Stygian baca i veliki fokus na detektivisanje i istraživanje, što je odlika table-top Lavkraftovskih RPG-eva, a to radi na jedan zanimljiv način, kroz sitne zagonetke traženja skrivenih predmeta, koje najviše podsećaju na HOPA igre. Ovo je odrađeno organski i ume biti jako zabavno, pružajući igraču malo više kontrole pri samom istraživanju. Zagonetke su isprva lagane i jednostavne, u smislu onoga što treba da pronađete na ekranu, dok vremenom postaju eksponencijalno teže.
Igru krasi zanimljiv, ručno crtani vizuelni stil, koji dosta lepo dočarava veoma jezivu atmosferu grada Arkam i njegove okoline. Portreti likova je prelep, uostalom, kao i dizajn svega u igri, i predstavlja lep omaž klasičnim depikcijama Lavkraftovih kreacija, a sve to dodatno krasi odlična glasovna gluma. Zvučna podloga se ne ističe preterano nekim originalnim zvucima, ali efekti su tu da pruže dodatan začin na već jezivu atmosferu, pa će zvuci raznih abominacija i jezivo škripanje dasaka po ukletoj kući, lepo izazvati taj neprijatan osećaj.
Stygian je inače veoma dobro optimizovana igra, bez nekih većih bagova i problema, a radiće vrlo lako i na nekim starijim konfiguracijama. Ovo je potencijalno i jedna od najboljih igara baziranih na Lavkraftovim tvorevinama, a Cultic Gamesu samo preostaje da nastave ovim putem kojim su krenuli, pošto je Stygian poslastica kako za fanove cRPGa, tako i za fanove Lavkrafta.
AUTOR: Nikola Aksentijević
Igru za potrebe opisa ustupio Evolve
Stygian Reign of the Old Ones
Za:
- Priča, atmosfera i nelinearnost.
- Istraživački elementi.
- Prelep crtež, dobra glasovna gluma.
Protiv:
- Dijalozi sa manje bitnim likovima umeju biti ponekad čudni i repetitivni.
- Previše „kažnjenički“ nastrojena na momente u borbi, borba ume da potraje predugo.Previše „kažnjenički“ nastrojena na momente u borbi, borba ume da potraje predugo.
