Na igre se već neko vreme gleda kao na mejnstrim zabavni medij. Do nedavno samo imali raspravu da li su igre umetnost ili samo povremena razbibriga. Različiti ljudi imaju različita mišljenja na ovu temu, a šta kad je umetnost zapravo igra?
Concrete Genie je Sony ekskluziva o kojoj nisam puno čuo do par dana pre njenog izlaska. Uglavnom se Sony ekskluzive dosta reklamiraju i promovišu, ali Concrete Genie je nekako, barem meni, leteo ispod radara. Onda sam dobio da radim recenziju i moram da priznam da me je igra totalno kupila.
Igra prati dečaka Ash koji pokušava da sve vrati svojim srećnim danima u gradu Denska, koji je sad propao zbog raznih ekoloških i ekonomskih razloga (koje saznajete kroz igru) i pretvorio se u grad duhova. Ash voli da crta i boji i sticajem okolnosti pronalazi magičnu četkicu koja mu dozvoljava da priziva Duhove (Genies) koji će mu pomoći da vrati boju i slavu ovom gradu. Grad je napušten, ali čudna, misteriozna tama ga prožima kao i drugi klinci koji su tu kao siledžije da vam stanu na put. Na vama je da izbegavate siledžije i sprečite širenje tame.
Igra je u suštini platforma, ali i toliko više od toga, zbog mehanike crtanja. Na početku igre saznajete da možete tom četkicom da bojite po bilo kojoj ravnoj površini i da pravite razne kreacije, crteže i da prizivate duhove. Ako, recimo, naiđete na prepreku koja zahteva da se podigne greda koju vi ne možete, na zidu ćete nacrtati duha koji će se oživeti i pomoći vam da podignete. Ono što je fenomenalno je to što sami dizajnirate svoje duhove. Svaki duh ima neki početni dizajn, uglavnom tela, na koji vi dodajete rogove, kosu, ruke noge i šta god vam padne na pamet od ponuđenih opcija, i baš ta kreacija koju ste vi smislili dobije život i pomaže vam tokom igre. Ovaj osećaj oživljavanja moje kreacije je neverovatno uticao na mene i osećao sam se sjajno svaki put kad sam video da je moje stvorenje živo i korisno pride.
Pored ovih stvorenja, možete da crtate razne druge stvari koje će unositi boju, lepotu i prirodu u ovaj tmurni grad. Neki duhovi će zahtevati da im ulepšate okruženje pre nego što vam pomognu i to sa raznim zahtevima. Ceo grad je, takođe, okićen novogodišnjim osvetljenjem i vaši crteži ih pale i tako oslobađate delove grada od tame (Možda otud beogradsko novogodišnje osvetljenje od avgusta do maja?). Skoro svi crteži su na neki način animirani i konstantno imate osećaj da su vaše kreacije žive. Krošnje će se lelujati na povetarcu, leptiri leteti i duhovi će jesti jabuke. Imate potpunu kontrolu nad vašim crtežima i možete da ispravljate greške i time od svakog zida napravite vaše remek delo kojim možete da se ponosite.
Cela atmosfera u igri je fenomenalna, osećate kako se grad oživljava vašim crtežima i kako stvarno pravite promene. Ovoj atmosferi pomaže i odlična, klasična, muzička podloga, koja je jednostavna, ali jako lepo očarava ceo vajb cele igre. Grafički je igra takođe jaka, jer mora da bude, ali dosta stilizovana. Dosta me podseća na Psychonauts i Life is Strange, samo što ima dosta originalnih detalja koji se fenomenalno uklapaju u igru. Ali, ova lepota donosi i svoje probleme, tako da sam osetio da igra par puta „štuca“, pogotovo kad ima previše animiranih crteža ispred i oko vas.
Igra takođe ima i VR mod, koji je manje-više produženi tutorijal i podržava slobodno crtanje. Kad sam video da igra ima VR, očekivao sam da će se igrati kao Astro Bot Rescue Mission (fenomenalna igra), ali su developeri propustili priliku. Sve crteže pravite potezima Dualshocka i igra u najvećem broju slučajeva jasno prati kako ga kontrolišete, ali ume da se pogubi i nije dovoljno precizan, kao što je na primer Tilt Brush. Slobodno crtanje podržava i 3D okruženje, pa ćete moći da pravite svoje pejzaže, svoju umetnost, svoje priče i time produžiti uživanje u ovoj igri.
Concrete Genie je skriveni dijamant koji je vredan vašeg vremena. Iako igra ne traje dugo (oko 7 sati), stil, dizajn i atmosfera potpuno opravdavaju vaše vreme i treba joj dati priliku. Uživaćete u svakom momentu, jer svi umetnički elementi su vrlo komplementarni i ovo je jedna od onih igara koja će vas na kraju dana ispuniti. Ova igra će dugo biti pogovornik argumenta da su igre umetnost i ja ću čvrsto stajati iza toga, mada je zaista sramota da uopšte moramo da pričamo o tome u skoro pa 2020. godini.
AUTOR: Igor Totić
Igru za potrebe opisa ustupio PlayStation