Demon’s odnosno Dark Souls serijal, instant je popularizovao žanr koji je istovremeno i stvorio. U narodu poznat odmilja kao “souls-like”, ovaj specifični RPG podžanr izrodio je brdo duhovnih sledbenika (čitaj – klonova) popularnog “Souls” serijala. Igara tog tipa je čak toliko, da ih je lakše opisivati po onome što ih od izvornog materijala razlikuje, nego iznova i iznova definisati ovu neumiruću formulu.
Code Vein, jedan je u nizu igara tog tipa. Na prvu loptu je privukao pažnju mnogih ljubitelja žanra, ne bi li onda nesrećno bio odlagan nekolicinu puta. Sada, kada je pred nama, kolektivno smo odahnuli, jer sa sigurnošću možemo da kažemo da je u pitanju igra koja uspešno dalje prenosi autentičnu “souls-like” recepturu, ali dodaje i nekolicinu originalnih začina. Zato, evo nekih od najbitnijih stvari kojima ovaj naslov nadograđuje ono na čemu je zasnovan.
Vizuelno, Code Vein, predstavlja igru u čistom anime stilu. Modeli likova i paleta boja kojima je sve oslikano, svakako za cilj imaju da predstave igru u svetlu japanske industrije animiranih filmova/serija. Pa kao apsolutno ključni detalj, stoji proces kreiranja protagoniste, koji pruža neke zaista neverovatne mogućnosti za detaljisanje.
Osim očekivanih podešavanja za crte lica, frizuru i konstituciju, na raspolaganju imamo i velik broj odevnih predmeta i aksesoara. Prosto rečeno, u pitanju je poprilično moćan alat za kreiranje pravog anime heroja po vašem ukusu.
Priča nas stavlja u post-apokaliptični svet, među vampiroliko društvance u borbi za opstanak. Nije u pitanju nikakvo remek-delo, ali je svakako zabavna postavka, sa kvalitetnim likovima, koji, nažalost, često ne mogu da dođu do izražaja, u haotičnom svetu pustoši. Ovakva postavka, nažalost, donosi uglavnom i gomile istovetnih predela, jer se većina lokacija igre svodi na ruševine i ostatke propale civilizacije. Na svu sreću, nisu baš ni sve lokacije repetativne, naročito nakon što dublje zagazite u prelazak igre.
Na lokacijama koje dosta liče jedna na drugu, do izražaja dolazi i korisna funkcija mape, koja sve vreme beleži kuda ste se kretali, kako biste bili sigurni da ne idete u krug. Pa ni mogućnost da se kontrole redefinišu, nije beskorisna. Posebno ukoliko uzmemo u obzir da se igra u potpunosti ponaša kao neki Souls naslov, a podrazumevani raspored komandi je sasvim drugačiji.
Code Vein već ustaljenu mehaniku taktičkih napadanja i izbegavanja, obogaćuje sa nekolicinom originalnih elemenata. Igrači na raspolaganju imaju “fokus”, skalu koja se puni dok se izbegavaju i odbijaju udarci protivnika, a onda pruža mogućnost ulaska u ojačani mod, gde je lakše razbiti protivnikovu odbranu i vezivati komboe.
Takođe, set čarolija/veština koje igrač ima na raspolaganju, koriste “ichor” – resurs koji se puni udaranjem protivnika. Ovo svakako poziva na nešto agresivniju igru, gde se može isplatiti rizikovati juriš u okršaju sa neprijateljima.
Verovatno omiljen mi detalj, koji ovu igru izdvaja iz mora sličnih „souls“ naslova, jeste mogućnost da sa sobom u borbu povedete i jednog saborca. Ovi likovi u celosti menjaju osećaj težine igre, jer su veoma korisni, posebno u običnim borbama, odnosno pri prolasku kroz nivoe. Njihova igra je agresivna i većinu pažnje protivnika usmeriće ka sebi, što će vam pružiti neograničen broj prilika da protivniku zabodete nož u leđa… Sa stilom, naravno.
Jedini momenti gde ovi likovi mogu da zataje, jeste u “boss” borbama, jer agresivnom igrom ih uglavnom očekuje samo brza smrt. Nakon čega vas ostavljaju na milost i nemilost protivnicima koji kao da su dizajnirani da se protiv njih ne borite sami. Avaj, pomalo haotični disbalans, koji ovi pomoćnici donose sa sobom, za mene je dobrodošla novina. Naročito u smislu razbijanja dosadašnje i očekivane samačke monotonije, koju ovi naslovi obavezno repliciraju iz igre u igru…
Bez sumnje najzanimljiviji deo mehanike, jeste mogućnost da promenite klasu lika u bilo kom trenutku. I ne samo to, već sve veštine koje naučiite u nekoj klasi, možete preneti u drugu, pod uslovom da nova klasa statistikama podržava zahteve date veštine. Još u kombinaciji sa malopre pomenutim pomoćnicima, Code Vein pruža jako mnogo mogućnosti za eksperimentisanje u pristupu igranju.
Dok je neke protivnike lako poraziti na jedan, drugi možda zahtevaju sasvim drugi pristup. A i pored toga što je kompletnu igru verovatno moguće preći koristeći samo omiljenu klasu i set veština, eksperimentisanje šta u kojoj prilici najbolje odgovara, definitivno predstavlja polovinu zabave koju ovaj naslov nudi.
Ostatak elemenata, sve su ono što se i može očekivati od jedne igre koja pripada ovom (pod)žanru. Epska muzika, resetovanje protivnika na odmaralištima, jurnjava za mestom gde ste poginuli kako ne biste izgubili dragocene resurse… Sve je tu, samo uklopljeno u poprilično lep i stilski dobro izveden anime svet. Dobro, i par neizostavnih specijalnih udaraca, u prepoznatljivom i uvek dobrodošlo preteranom anime stilu.
Code Vein nimalo ne razočarava. Ukoliko odavno niste igrali neki “souls-like” naslov, a imate tu razumljivu potrebu, Code Vein je kao poručen za vas. Dosta je tu stvari koje su sprovedene na pravi način. Pa čak i one koje nisu savršeno izbalansirane, opet čine jedan zabavan spoj. Šta još dodati, osim – ko voli, nek izvoli. Sve su šanse da ćete uživati.
AUTOR: Milan Živković
Igru za potrebe opisa ustupio Computerland
Code Vain
Za:
- Svi kvaliteti souls-like podžanra.
- Menjanje klase u svakom trenutku.
- Kvalitetan anime vizuelni stil.
Protiv:
- Povremeno neprecizni udarci.
- Nekolicina loših boss borbi.
- Repetativno okruženje.
