Review: Showel Knight – Showdown

Skoro sam nabavio televizor od 65 inča, pa je prva igra koju sam na njemu probao, za mene predstavljala očigledan izbor. Iz želje i naivne nade, da ću konačno uspeti da ispratim šta se dešava na ekranu, dok po njemu besomučno skače osam igrača, startovao sam Super Smash Bros Ultimate. Mogu samo da kažem da je uz veći televizor, i glavobolja bila veća.

I tako dok sam sebi u bradu gunđao, kako je televizor bila pogrešna investicija jer Smeš nije učinila igrivijim u osmoro, kao spas javila se jedna slična a opet drugačija igra u vidu Shovel Knight Showdown – davno obećane tabačine u Shovel Knight univerzumu, sa sličnom mehanikom nekog od Smash Bros naslova. Ali igri koja na ekranu od 65 inča, sada ima piksele tako velike, kakve moje oči još nikad nisu videle (ako izuzmemo sWitcher 3, koji je tu šampion bez premca). U redu, dosta o televizoru – više o igri!

Showdown je obećan u smislu igre u kojoj će razni boss likovi iz Shovel Knight serijala moći da se sukobe u uzbudljivim multiplejer borbama. I u tome poprilično ispunjava obećano. U borbama može učestvovati do četiri igrača istovremeno, i na stranu što izgledaju deset puta manje haotično od Smeš mečeva u osmoro, u pitanju su borbe vrlo lepo definisanih pravila i još lepše igrivosti.

Svaki udarac koji karakter primi, čini da postane nepobediv na nekoliko sekundi, pa je nemoguće nekoga sabiti u ćošak i na njemu istresti sve frustracije koje ste pokupili na poslu u protekloj nedelji (uh, ne reci dvaput’; prim. ur.). Ovo sam gejmplej čini veoma strateškim, pa će partije dva nešto izbrušenija igrača, više izgledati kao partija šaha nego klasična tuča u nekoj video igri.

Igra vas neće zamarati gomilom poteza i prekomplikovanim komboima, već vrlo jasnom postavkom koja se dugo usavršava ali zato vrlo brzo kapira. U zavisnosti od pravila, cilj može biti ili da istrošite protivniku sve živote ili da sakupite određene predmete po nivou pre ostalih. Sve ovo radite uz pomoć nekolicine prepoznatljivih poteza Shovel Knight karaktera, pa će ukoliko ste fan serijala, biti vrlo lako da odmah razumete čije su kakve mogućnosti pri igranju.

I dok su nivoi raznovrsni, likovi dovoljno brojni ako računamo one koje možete da otključate, a muzika standardno odlična, ono što ipak trpi u odnosu na ostatak serijala, jeste priča. “Story mode” postoji, ne bi li pružio neku pozadinu iza ovoliko izmešanih okršaja, ali na kraju predstavlja poprilično siromašan i bazičan, pa gotovo i neinteresantan splet okolnosti, koji da na kraju puta ne čuvaju uzbudljivu boss borbu, ne bi skoro uopšte bio vredan vašeg i našeg vremena.

Izazov koji kompjuterski protivnici predstavljaju, sasvim je zadovoljavajuć u početku, ali posle nekog vremena, i te kako će vam biti potreban ljudski suparnik, da sa njim ukrstite lopate. Tu na scenu stupa možda i najveća mana igre, a to je nepostojanje onlajn multiplejera. Tako da, ukoliko nemate rezervni par kontrolera (čitaj – prijatelja) za malo lokalnih okršaja, ova igra sigurno neće predugo držati vašu pažnju.

Na svu sreću, iznenađujuće raznovrsan dijapazon nivoa, pravila i “cheat” meni koji nudi pregršt preteranih izmena po pitanju gejmpleja, imaju šta da ponude fanovima žanra, pa i da ste potpuno sami na ovom svetu. Naročito ukoliko ste ljubitelj prostih a opet dubokih tabačina.

Uz malo dobro usmerene pažnje, igra zavređuje da postane prilično solidna kompetitivna alatka, za uzbudljive okršaje epskih razmera. Čak u toj meri, da bi u svojoj jednostavnosti, izvesnom dubinom mogla da se meri čak i sa više haotičnim velikanima, pominjanim u prvom pasusu ovog teksta.

Ovo je jednostavna a opet kompleksna igra, nekako možda i kao što su LEGO kockice. Što me još više na sve to asocira na ovako gargantuanskom televizoru, gde zapravo više izgleda kao LEGO DUPLO – dečija verzija sa ogromnim kockicama. Ne, ovo je zaista bio čudan momenat za nabavljanje velikog televizora! Vidite da ne mogu da prestanem da zvocam o tome. Zato bolje da stanemo ovde, a vi slobodno nabavite igru, ukoliko vam se i najmanje učinila interesantnom. Svakako ćete se lepo zabaviti.

P.S. Nedostatak 3DS i Vita verzije igre, bila je za mene previše bolna tema da bih je kroz ovaj tekst spominjao. Oprostite vašem autoru.