Meridian
PlayStation 4

REVIEW: The Last of Us Part II

Prošlo je 7 godina od kada je The Last of Us, nekako nečujno i mirno ušao u naša srca, očaravši nas svojom jednostavnom ali moćnom pričom, ujedno protkanom zaista fantastičnim vizuelnim i zvučnim doživljajem. A za tih 7 dugih godina, desilo se nekoliko momenata, prelomnih za sve nas fanove u iščekivanju nastavka.

Prvi je bio decembra 2016. godine, kada je najavljen nastavak, što nas je iz korena prodrmalo. Bila je to “PlayStation Experience” konferencija, gde su vilice svih prisutnih fanova pale na pod. Legenda kaže da su one tamo i dan danas i čekaju svoje vlasnike da se vrate po njih.

Drugi prelomni momenat, bila je najava datuma izlaska, septembra 2019. godine. Igra je bila najavljena za 21. februar 2020. godine, međutim nedugo zatim, izlazak je odložen za 19. jun. Te na kraju treći i ključni je upravo poslednje pomenuti datum i konačni izlazak našeg ljubimca. Dakle, bio je to emotivni rolerkoster. Nešto od čega nas ni sama igra nije poštedela, ali o tome nešto kasnije.

Na kraju taj osećaj da je isčekivanju napokon došao kraj je jedan od najboljih osećaja u životu gejmera. Jer osim što znate da je periodu čekanja došao kraj ujedno i imate priliku da ubirate plodove tog mukotrpnog čekanja. A to je upravo ono što smo mi kao i milioni fanova širom sveta uradili. U nastavku ćemo pokušati da vam na što bolji način prenesemo sve naše doživljaje koje smo proživeli igrajući ovaj naslov i sa kakvim izazovima kako igračkim tako i emotivnim smo se susreli za to vreme.

Ono što je prvo primetno, nesumnjivo je grafika. Ne možemo ni upotrebiti dovoljno epiteta koji bi na pravi način opisali sve one vizuelne momente sa kojima ćete se susretati. Trebalo bi napomenuti da predivne teksture i refleksije posebno dolaze do izrazaja ako imate PS4 Pro i neki bolji 4K TV sa HDR opcijom. Svakako imajte to na umu, te ako nemate takvu opremu na raspolaganju, ili smatrajte ovo odličnim trenutkom da je nabavite. U suprotnom, pozajmite je od nekog drugara ili posetite neku igraonicu gde biste mogli da igru zaigrate u punom sjaju.

Zašto? Zato što igra obiluje živopisnim predelima i mestima koja ćete moći, bez preterivanja, satima da zagledate i uživate u njihovom najboljem izdanju, koje je apsolutno fenomenalno. Ma, usudili bi se čak da kažemo i da je grafika u ovoj igri na nivou naredne generacije konzola, jer imamo utisak da ni jedna igra koja je predstavljena na skorašnjoj PlayStation prezentaciji, gde je ujedno promovisan i PS5, ne izgleda ovako dobro. Bilo je momenata kad smo bili toliko oduševljeni da smo pomislili da čak i da ova igra nema nikakvu priču i da samo funkcionište po principu – idi, skupljaj resurse, ubij zombije, bori se sa ljudima… I dalje bi morala da ima jako visoku ocenu!

Ono što nam je takođe bilo drago, jeste to da su mehanika, komande i celokupni sistem kontrolisanja karaktera ostali gotovo nepromenjeni u odnosu na prvi deo. Ovo su svakako odlične vesti, jer zašto menjati nešto što je dobro i što funkcioniše? Tako da, ko god je posvetio malo više vremena prvom delu, neće imati problema da se brzo podseti i adaptira na nove-stare komande.

 Nađite minut ili dva, zaustavite se i uživajte u predivnim predelima

Naše skromno mišljenje je da je ta mehanika jedna od najboljih od svih igara ovog tipa, jer je taman toliko realna da vam ništa specijalno ne deluje neprirodno, a opet taman toliko nerealna da nećete morati da čekate da vaš karakter zaista pravi molotovljev koktel po pet minuta. I pored svega, u svakom momentu ćete imati bar taj mali dodir sa realnošću koji će vam biti dovoljan da možete da se snažno uživite u atmosferu igre.

Tu su naravno i pokreti i tranzicije, koji su jako glatki a opet taman i toliko realni da ne usporavaju vaš napredak. Jer nećete zaista morati da čekate da se vaš karakter uspenje uz neku stenu koliko bi mu trebalo u stvarnom životu, a opet ćete imati neki utisak njegovog napora.

Šta još dodatno upotpunjuje celi doživljaj, jesu naravno muzika i zvučni efekti. Ukoliko imate uslova za neko bolje ozvučenje ili bar neke malo bolje slušalice, to vam svakako savetujemo. Jer zvučni efekti su zaista izuzetni, pa će jezive momente u kojima ćete se naći činiti još jezivijim. Dobro, i one prijatne će učiniti stvarno prijatnim (mada je njih malo, da budemo iskreni). A kroz sve te odlične zvučne efekte, prožimaće se fantastična muzika Gustava Santaolale, koji je i ovaj put uradio odličan posao. Možda je ovde muzika malo prigušenija u smislu da se utapa u celokupni ambijent grotesknog sveta koji je Naughty Dog studio stvorio, ali kada uspe da ispliva na površinu, onda zaista odiše posebnošću i kreativnim duhom.

Sve ovo što smo rekli naravno sarađuje u sinergiji sa pričom, koja je dosta mračna, puna preokreta i ne mali broj puta će vas naterati da se zapitate da li je moglo drugačije. A opet, neće vam biti lako da predvidite šta bi sledeće moglo da se dogodi… Pregršt je i delova gde će vam možda biti i mučno da igrate ali ćete ipak nastaviti, jer – ko bi odoleo? Prosto, sve deonice su povezane, jako interesantne i vuku vas dalje. Nemojte se iznenaditi ako sebe zateknete da ste propustili da napravite pauzu za ručak, jer će vas ova igra uvući u sebe onako kako ćete vi večeru, nakon tog preskočenog ručka…

Ali opet, neizbežno će biti da zbog sve svoje intenzivnosti i zahtevanja koncentracije, dođe do zamora materijala. Tako da, ako zateknete sebe da ste veći zombi od “Clickera” i da ne možete ni belu mačku iliti belu krpu da vidite, a kamoli nekog “Stalkera” da overite u glavu, e dragi moji – onda je vreme za predah. Napravite pauzu, okrepite se pa idemo dalje…

Moraćete da se uhodate sa ovom taktikom, jer igra nudi dosta gejmpleja. Sigurno nekih 30 sati, ako ste istraživački nastrojeni onda i kojih desetinu sati više. Da ne napominjemo da je brutalnost u ovom delu na jako visokom nivou. Eksplicitnih scena ima u velikoj meri pa ova igra svakako i nije za neke mlađe naraštaje. A vi kao da to već niste znali…

U duhu prvog dela, ovoga puta umesto stripova ćete skupljati kartice sa superherojima koje su deo nekog izmišljenog TCG-a. Svaka kartica će imati opis tog karaktera i njegove statistike uz kul sliku. A pored toga, nailazićete na pregršt poruka koje su ljudi iz sveta zahvaćenog zombi apokalipsom ostavili. Bilo da su to poslednje želje, iskustvima ili neki treći doživljaji iz ovog mračnog sveta. Ruku na srce, neki put smo imali osećaj da ovoga ima previše i da je ovo malo isforsirano. Ali ako vas ne mrzi, čitajte sve na šta naiđete, jer postoji dosta zanimljivih poruka, a neke i donose određene nagrade.

Jedan od novih dodataka je što ćete ovaj put, kada unapređujete vaša oružja imati malo bliži pogled ka tom procesu a ujedno ćete moći i da zagledate vašu kolekciju naoružanja. Ovo je svakako jako kul momenat, pogotovo sa grafikom koju The Last of Us Part II nudi. Još jedan možda I više kul dodatak je što ćete u nekim delovima moći I da svirate gitaru, na jedan veoma originalan način. To je toliko dobro urađeno da na You Tube-u već sada možete nači pregrš obrada poznatih svetskih hitova.

Što se konkretnih detalja u vezi priče tiče, time se nećemo baviti u ovom tekstu. Ali negde ostaje utisak da je u igru implementirano dosta propagandnog materijala određenih uverenja. Želeli bismo da verujemo da u kreiraje ove igre nisu prste umešale određene organizacije, ali to je teško progutati. Ali ako prihvatite sve te subliminalne i mnogo više direktne poruke, kao činjenicu da je svet otišao dođavola i da je ljudima  potrebno da se osećaju da pripadaju nekome, nečemu ili da su jednostavno svako ima neki svoj izlaz… Onda možete da probate da se opustite i uživate u svemu što igra nudi.

Nama je to pošlo za rukom, ali razumemo da neće svima. No ako ipak uspete u tome, onda ćete zaista imati u čemu da uživate, jer ovakve igre ne izlaze svaki dan i zaista pomeraju granice gejminga. Sve u igri je dotegnuto i urađeno toliko detaljno, da je već na prvi pogled jasno da se radi o jednom od najozbiljnijih igračkih projekata do sada. Još ako ste ljubitelj prethodnog dela, pa onako napunjeni pozitivnim emocijama i željom da se vratite svom favoritu pristupite igranju, verujemo da će i vaše iskustvo biti skroz upotpunjeno.

Ukoliko ste iskusniji igrač, slobodno izaberite veću težinu

Na kraju bi trebalo zaključiti da je The Last Of Us Part II jedno remek-delo kome bi se jako malo zamerki moglo naći. Jedna od manjih mana bi mogla da bude priča, koja je dosta kompleksnija nego u prvom delu i uključuje veći broj karaktera, a ne nudi jednako moćan efekat. Ruku na srce, daleko od toga da je priča loša. Samo nekako, da li zbog visokog standarda koji je postavio prvi deo ili je to zbog naših ličnih vizija, voleli bismo da su se neke stvari u igri odvile na drugi način.

Na kraju bismo mogli zaključiti da je vredelo čekati na ovaj nastavak, i da se nadamo i trećem jer verujemo da ima sasvim dovoljno elemenata za to. A ako trećeg nastavka i ne bude, nadamo se da bi Naughty Dog ekipa mogla da započne neku novu franšizu koja bi (i ako je to teško zamisliti) uspela da zaseni kvalitet a i uspeh ovog sjajnog serijala.

Autor: Miloš Živković

The Last of Us Part 2

60$
9.3

9,3

9.3/10

Za:

  • Besprekorna grafika
  • Komande i mehanika
  • Zvučni efekti i muzika

Protiv:

  • Propaganda
Comments
Play!Zine - preko 14 godina potpuno besplatan profesionalni gejming časopis na srpskom jeziku. Svakog meseca u digitalnom PDF formatu na preko 100 strana očekuju Vas opisi aktuelnih igara, intervjui, editorijali, recenzije hardvera, novosti sa domaće scene i brojne druge zanimljivosti iz sveta gejminga. A dok čekate novi broj časopisa, tu je i naš sajt - www.play.co.rs , gde vas svakodnevno obaveštavamo o svim aktuelnostima, novostima i zanimljivostima iz industrije video-igara. Naš moto je profesionalnost i posvećenost istraživanju, kako bi za vas doneli uvek najinteresantnije i dobro informisane vesti. Želimo dobrodošlicu svim starim i novim fanovima!

O nama:

PLAY! Zine

Adresa redakcije:

Vele Nigrinove 2/1
Beograd

Kontakt:
redakcija@play-zine.com

To Top