Slagao bih vas kada bih vam rekao da sam znao išta o ovoj igri pre nego što sam dobio priliku da je isprobam. Ipak, kada sam video kako izgleda igra, jako me je podsetila na Limbo, ne samo zbog toga što se radi o 2D Puzzle platformeru, već zbog sličnosti u dizajnu. Tada je moje interesovanje drastično poraslo, zbog čega sam i želeo da joj pružim šansu.
Ono što čini ovu video igru specijalnom je to što je napravljena kao malo pozorište senki. Iako sama igra ima svoju priču, ne postoje nikakvi glasovi, kao ni konverzacije, već sva dešavanja i emocije likova vidite kroz njihove pokrete. Igrate kao devojčica Greta, koja na samom startu video igre napravi seriju malih nestašluka, rasturajući imovinu ljudi oko sebe jureći za svetlećim leptirićem. Nakon što su njeni roditelji saznali kakvu je štetu napravila, devojčica biva kažnjena u svojoj sobi. To je ne sprečava da pronađe tajni izlaz na tavanu, gde zvanično kreće vaša priča.
Pobegavši iz kuće, Greta nastavlja da juri leptira koji je odvoji u pozorište senki, gde se polako upoznajete sa jednom potpuno novom mehanikom koju ćete koristiti tokom cele igre za rešavanje različitih prepreka. Mišem možete da kontrolišete mali tračak sveta i pomoću njega možete da manipulišete istim, kreirajući senke preko kojih Greta može da prelazi. Vaš zadatak je da postavite to svetlu u pravu poziciju kako bi mogla da stvarate senke koje će vam pomoći da rešite odgovarajući puzzle. Iako na prvi pogled deluje kao veoma zanimljiva interakcija, sa kojom ja ranije nisam imao susreta, ubrzo postane malo monotona. Pored toga, jedino što Greta još može da radi je skakanje i pomeranje kutija, te se sve svede na pravilno postavljanje senki. Puzle možda postaju sve teže, ali sistem do samog kraja ostaje isti, te vam tu bude žao što developeri nisu pronašli još neki način da malo osveže svoju igru.
Spomenuo sam da igra ima priču, tačnije njih nekoliko. Kada je pobegla od kuće, Greta je na neki način uspela da ode na 5 različitih strana sveta, gde će je svaki put sačekati neki novi likovi i neki novi ambijent. Kao što verujem da vam je već i bilo jasno, kroz sva ova putovanja, devojčica pokušava da pronađe način da stigne kući.
Na početku Greta odlazi do Indonezije, da bi nakon toga posetila Kinu, Tursku, Grčku i na samom kraju Englesku. Na kraju svake destinacije, naša junakinja se susreće sa bosevima, koji su stvarno simpatični i donose nešto malo drugačije od standardnih zamki. Svaka destinacija ima svoju posebnu muziku, boje i stil, zbog čega verujem da je studio grafički svoj posao odradio na visokom nivou. Klavir se takođe odlično poklapa sa dešavanjima, što je još jedan veliki plus. Ipak, kada je u pitanju audio, postoji jedna mana, a to je zvuk koji igra ima svaki put kada pronađete adekvatno mesto za vaše svetlo. Iako vam to možda pomaže da u nekim situacijama rešite problem, posle nekog vremena taj zvuk postane pomalo dosadan.
Ono što je trebalo ovu igru da učini posebnom i unikatnom je zapravo ispalo kao i njen najveći problem. Manipulacija svetlom je jedna vrlo interesantna mehanika, koja je mene vrlo brzo počela da nervira. Ne zato što mi se nije dopao sistem, već zato što je imao previše grešaka. Greta bi se prečesto zaglavila u senkama, a da ne pričam o tome koliko puta se desi da slučajno gurnete sebe ili neki objekat, što vas često vraća na početak puzle. Neke situacije brzo postanu vrlo neprijatne i iscrpljujuće samo zato što je ponekad teško kontrolisati ono što bi trebalo da bude glavni adut ove igre, i to je verovatno i njena najveća mana.
Kada biste uspeli da zanemarite taj problem i kada biste mogli da uživate u svemu drugom što ova igra pruža, pred nama bi bio jedan simpatičan naslov. Nažalost, mislim da cena ne opravdava ono što pruža, jer sama igra traje samo 4-5 sati, a deo tog vremena provedete mučeći se sa nepotrebnim greškama. Vizuelno je igra vrlo lepa, a Shadow Puppets tematika se odlično uklapa u igru ovakvog tipa, zbog čega mi je velika žal što ne mogu da joj dam veći ocenu.
Autor: Predrag Ciganović