Ne vredi. Nijedna FPS igra ne može da izađe a da nema neke elemente koje izvlači iz Doom i Quake igara koje su postavile put za revoluciju i evoluciju FPS žanra. A onda se pojavi neki naslov koji izvorni materijal shvati vrlo ozbiljno i iskoristi Quake engine da napravi kompletnu igru sa sve napakovanom nostalgijom. Time dobijamo Wrath: Aeon of Ruin.
Wrath mene najviše podseća na stari Hexen jer su okruženja vrlo srednjevekovna ali oružja su vrlo Quake i Blood. Ono što je sjajno u ovoj igri je to što je sve prepoznatljivo ali potpuno novo i originalno. Vaš junak kreće samo sa bodežom na ruci, koji podseća na Slayerov (Doom) bodež koji koristi za Glory Killove, i u jednom povećem HUB okruženju birate gde ćete ići i koje nivoe ćete prelaziti (igra ima nakaradnu priču o bogovima i demonima i kako je vaš lik zaglavio na nekom ostrvu ali je sve to nebitno). Unutra nalazite prva oružja i cilj vam je da prođete kroz hordu neprijatelja od tačke A do tačke B sa raznim preprekama i zagonetkama između. I sve ovo jako podseća na Quake i Hexen dizajn nivoa na koje smo do sad navikli, samo mnogo brže, lepše i krvavije.
Kretanje u igri je brzo i responzivno, što je izuzetno bitno za ovakav tip igre. Pošto će vas napadati horda neprijatelja, dobra pozicija sa dobrim oružjem je ključ vašeg opstanka, tako da je sjajno što vas kontrole neće mučiti niti ćete imati problema da se krećete efektivno. Ono što još dodatno ističe ovu igru, a ujedno je moja najveća zamerka, je sistem snimanja pozicija. Tokom igre, morate da pronađete neke Duše koje vam služe za snimanje pozicije. Njih je malo i potroše se kad ih iskoristite pa morate pametno da znate kad je dobro vreme za save. Ako poginete, vraćate se na poslednje mesto čuvanja pozicije koje može da bude baš, baš daleko. Nekome će se dopasti ovaj sistem, ali mene je nervirao jer nisam toliko mogao da uživam u krvoproliću nego sam stalno razmišljao gde je najbolje iskoristiti save. Druga opcija su „Svetilišta“ koja vam vraćaju HP i služe kao neka vrsta checkpoint-a.
Pored sijaseta raznog oružja, skupljate i posebne kristale koje vam daju određene moći, kao što je regeneracija zdravlja kad ubijete protivnika ili neuništivost i drugi klasici. Kombinacijom ovih moći, možete da pravite svoj stil igre, ali se uglavnom na kraju sve svodi na klasično rokanje i brzu promenu oružja.
U igri trenutno postoji šest oružja (najavljeno je da će ih biti devet) i svako je poprilično unikatno. Pored šotke i revolvera koji su standardni u ovakvim igrama, imate mogućnost da pronađete Fang Splitter, mašinku koja ispaljuje „čeljusti“ izuzetnom brzinom i izgleda vrlo odvratno, Retcher, živo oružje koje ispaljuje „ciste“ na neprijatelje koje eksplodiraju i rade štetu svima okolo i Slag Cannon, što je manje više bacač raketa.
Okruženja su poprilično slična ali vrlo mračna i tipična za ovakvu igru. Lutaćete po zamcima, po krovovima zamaka, po snežnim krovovima zamaka, itd. A, da, sićićete i u tamnice. Dizajn nije nešto specijalan ali se uklapa u tematiku.
Wrath: Aeon of Ruin je i dalje u Early Access fazi, iako sam očekivao da će puna igra izaći tokom februara. Sadržaja ima, ali mislim da je bolje da se sačeka da izađe kompletno izdanje jer više oružja i okruženja će učiniti ovu igru mnogo boljom nego što trenutno jeste.
Autor: Igor Totić
Igru ustupio STRIDE PR
ZA:
– Hexen i Quake samo danas
– Brzina kretanja
– Poprilično krvoločno
PROTIV:
– Manjak oružja
– Repetativan dizajn nivoa
– Sistem snimanja pozicije
