Sony Interactive Entertainment-u uručena je kolektivna tužba potrošača zbog ekskluzivnosti njihove digitalne prodavnice igara. Sony je 2019. godine zabranio svim nezavisnim prodavnicama da prodaju kodove za njihove igre, a razni izveštaji veruju da kompanija na taj način drži monopol nad digitalnim naslovima.
Potrošači u tužbi komentarišu da je ovaj monopol omogućio kompaniji da prodaje igre po znatno višoj ceni, u poređenju sa fizičkim kopijama. Ova odluka je prema predstavnicima Sony-a doneta da bi se bi se uskladilo globalno poslovanje. Obrazloženje ipak ne smiruje korisnike koji u tužbi navode da je moguće potrošiti 175% više na igre iz PlayStation-ove digitalne prodavnice, nego što bi izdvojili za fizičke verzije igre.
Ova situacija nastavlja debatu o tome da li bi moderne igre trebale da se prodaju po većoj ceni nego do sad, kao i da li je realna cena digitalnih naslova, koji ipak nisu opipljiv proizvod. Čitava tema se uglavnom vrti oko stavke da kompanije žele što više da zarade na proizvodima koje je lakše, i uz manje novca, reprodukovati, dok određeni korisnici ne vide razlog zašto moraju da izdvoje više novca za artikle koji nemaju ni kolekcionarsku vrednost. Slične situacije možete videti u raspravama o digitalnim kartaškim igrama i karticama poznatih sportista.
Na čijoj ste vi strani u ovoj pravnoj bitci?
