Pored tradicionalnih i očekivanih kriterijuma pri ocenjivanju video igara, samo jedan je izuzetno važan a da nema direktan uticaj na sirovi kvalitet naslova. Zvuči nemoguće? Slažem se, ali saslušajte prvo o čemu je reč. Kriterijum o kom je reč i koji se provlači kroz sve moje tekstove jeste – ciljna grupa.
Igra može biti savršena u svakom pogledu a tematike koja je namenjena malom procentu igračke populacije. Odličan proizvod koji skoro niko ne želi da koristi, nije odličan proizvod. Iz tog razloga, bez obzira na grafiku, zvuk i igrivost, ciljna grupa jeste „usko grlo“ svakog naslova.
A Road 96 kao da za ciljnu grupu ima užasno precizno definisan profil ljudi, tako da nisam mogao da odolim i ne započnem ovu recenziju upravo pričom o toj tematici. Ukoliko ste prosečan igrač, željan lepog pripovedanja, avanture i donošenja izbora pri igranju, Road 96 će sigurno imati dosta toga da vam ponudi. Ali ukoliko želite da od ovog naslova izvučete najveće količine satisfakcije, biće neophodno da budete tinejdžer sa jasnom definisanom političkom opredeljenošću.
Da, biće neophodno da budete drugar Bane iz srednje škole, što je uvek sedeo u prvoj klupi reda do prozora i zalagao se da bude predsednik odeljenske zajednice, pa ga ovih dana najčešće viđate kako poslanički izlazi iz Narodne skupštine ili pak urla na opozicionim protestima. Da pogađam, ne želite baš da izvlačite maksimum iz ove igre? Bez brige, jer Road 96 nije sasvim neinteresantan ni nama, apolitički nastrojenim igračima.
Priča igre prati nekolicinu tinejdžera koji revoltirani političkim smerom u kom se država kreće, pokušavaju da pobegnu iz zemlje. Malo je vremena ostalo uoči predsedničkih izbora, a do tada se valja izbaviti iz čeljusti sistema čiji kvalitet propada brže nego kvalitet YouTube platforme ovih dana. Sa sve reklamama predsedničkih kandidata koje na dnevnom nivou vidite češće nego reklamu za neku dostavnu službu…
Igra vrši dobar posao da dočara kako bi se mlad čovek osetio na otvorenom putu, dok grabi ka nepoznatom i neizvesnom. Glad, potreba za snom i snalaženje pri pronalasku načina za putovanje, samo su neke od briga koje ćete imati. Živopisna plejada sporednih karaktera koji vam mogu pomoći ili vam stati na put, ipak čini suštinu ove avanture.
Izvođenje igre je iz prvog lica a podrazumeva istraživanje okoline i interakciju sa likovima. Opcija i ishoda je mnogo, kako je u pitanju avantura koja se generiše u zavisnosti od vaših izbora. Ali činjenica da su mogućnosti predstavljene u obliku teksta na ekranu koji je potrebno „nanišaniti“ pre izbora, stvari nepotrebno otežava. Izabrati pogrešnu opciju u igri koja prvenstveno zavisi od odabira, samo zato što se tekst previše mrda, nikako nije dobra stvar.
Osim istraživanja i interakcija, jedini aktivniji segment gejmpleja jesu mini igre na koje ćete nailaziti na svakom koraku. Za cilj verovatno imaju da podignu dinamiku i pruže osećaj dostignuća, ali se na kraju svode na pomalo usiljenu i jednostavnu prepreku, u kojoj ni pored inovativnosti nije moguće uvek uživati.
Igra ima zaista zavidan broj mogućih puteva pri prelasku, gde svaki korak zavisi od prethodnog. Pa iako se sve putanje na kraju ulivaju u jedan sličan ishod, ne mogu a da ne pohvalim raznolikost scena koje često uspevaju da ostanu izuzetno sveže pri svakom narednom pokušaju.
Pokušaju? Da, zaboravio sam da pomenem da igra poseduje i „roguelite“ element, tako da očekujte da ćete povremeno izgubiti karaktera i početi priču sa nekim novim. Ako ništa drugo, originalan pristup avanturističkom žanru, koji kao da kupi mnogobrojne kvalitetne sastojke Telltale igara i uspeva da pronađe kompatibilne začine kako bi osvežio recept.
Grafički, igra je dosta jednostavna, ali upotrebom odlične palete boja i korišćenjem pametnog dizajna, na momente uspeva da izgleda zaista spektakularno. Povremene scene neočekivano oduzimaju dah svojom umetničkom prezentacijom, dok neke druge izgledaju presmešno loše. A ta nestalna osobina igre prenosi se i na frejmrejt i uopšteno izvođenje. Na Switch-u, doživećete neke od najstrašnijih padova brzine izvođenja koje sam video u poslednje vreme. A tu su i povremeni bagovi koji kvare celu kompoziciju…
Na svu sreću, otezanjem pisanja ovog teksta uspeo sam da dočekam i ozbiljnije pečovanje na Nintendovoj konzoli pa je situacija sada mnogo bolja. Bar što se bagova i vizuelnih gličeva tiče… A situacija će se verovatno popraviti i u budućnosti, sa bar još nekom zakrpom.
Igra je naravno natopljena velikom količinom glasovne glume, koja odiše karakterom ali u isto vreme ne deluje ni približno kvalitetno koliko bi se moglo očekivati od jednog ovakvog naslova. Na svu sreću, muzička podloga je tu da spasi stvar. Igra obiluje izuzetno kvalitetnim numerama koje su obojene alternativnim spektrom zvuka. Elektro, rok pa čak i folk, često preneti vibracijama usamljene gitare, s lakoćom dočaravaju atmosferu puta kroz nepoznato u još manje poznato spasenje.
Kada se sve sabere, Road 96 poseduje velik broj kvaliteta i originalnih ideja pri izvođenju. No tematika kojom se bavi, ciljano uprta ka igračima koji se još uvek pronalaze u životu, svakako od ovog naslova ne čine preporuku u širem smislu. Ukoliko volite avanture i priče nošene izborom, a politička nota i tematika odrastanja nisu nešto što bi vas odbilo od jedne video igre, pružite ovoj šansu. U suprotnom – nikad, ali nikad kao Bane.
Autor: Milan Živković
Igru ustupio Digixart
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
Road 96
19,96€
Za:
- Odlična avantura prožeta izborima
- Živopisna postava pratećih likova
- Fenomenalna muzika
Protiv:
- Odabir opcija ume biti naporan
- Frejmrejt na granici prihvatljivog
- Previše specifična i mala ciljna grupa igrača
