Nintendo Switch
Shin Megami Tensei V review
Povratak kultnog, tri i po decenije starog Shin Megami Tensei serijala, sa sobom mi je doneo i razočaravajući podsetnik. Onaj u vidu činjenice da sa serijalom nikada nisam bio preterano dobro upoznat. Da, igre glavne franšize su mi oduvek delovale privlačno i nekolicinu sam i zaigrao, ali nikada ozbiljno niti dovoljno da me u potpunosti obgrle.
Kada je reč o spin-off naslovima, situacija je bila nešto bolja, naročito kada je reč o najpoznatijem od njih – Persona serijalu. Igre neverovatnog stila, narativne dubine ali i one po pitanju mehanike, bez sumnje su me duže zadržale u svom svetu naspram onog iz kog su sve potekle. I tek sada, kad pred sobom „na vreme“ ulazim u novi Shin Megami Tensei naslov, uviđam koliko je to zapravo neobično!
Ovde je poređenje dva serijala neizbežno, pa dozvolite da ukažem na razlike. Dok Persona igre karakteriše razvoj likova, njihovi odnosi i pažljiv odabir dnevnih aktivnosti kako ne možete postići da u igri uraditi baš sve, Shin Megami Tensei ima veći fokus na priči i atmosferi, moralnim dilemama kao i ličnom iskustvu protagoniste. Iako veoma štura podela, može vam pomoći da uvidite šta je više za vas. A kada sam ja u pitanju, tu sumnje nema. Shin Megami Tensei, gde si mi do sada bio?!
Ko voli da ga igra ograničava vremenom kako bi precizno birao aktivnosti kojima će se posvetiti, samo neka izvoli. Ali ja sam uvek raspoložen za što veću slobodu. Uvek se setim čuvene igre Majora’s Mask iz jednog od mojih omiljenih serijala video igara, i kako sam morao da žurim pri igranju pre nego što isteknu tri dana i Mesec opiči po sred Zemlje, pa opet ispočetka. Bez obzira na ogroman kvalitet te igre, opet mi je jedna od najmanje omiljenih Zeldi. Ista situacija je i ovde, jer Shin Megami Tensei V nudi baš sve ono što Persona ne, i obratno. Ali dosta o Personi i poređenju, pređimo na nešto konkretnije.
Priča igre veoma vešto uvlači u sebe a prati protagonistu, učenika srednje škole, koji igrom slučaja završava u alternativnom, postapokaliptičnom svetu kojim vladaju demoni. Kako bi preživeo, on udružuje snage sa misterioznim bićem tako što od njih dvoje nastaje jedan entitet – Nahobino. U ovom obliku, stičete moć da okupite demone na svoju stranu, promenite sudbinu čovečanstva ali i dođete do odgovora o tome šta se to dogodilo sa svetom oko vas.
Sigurno najupečatljiviji utisak, na mene je ostavila grafika igre. I to ne zato što je apsolutno neverovatna, već zato što sam o njoj najduže razmišljao, pokušavajući da je etiketiram ocenom kvaliteta. Naposletku, mogao bih da kažem samo sledećih par stvari.
Nemam sumnji da je ova igra mogla biti objavljena i na PS3 generaciji konzola. Poneki vizuelni efekat je lep, ali sirovi kvalitet modela karaktera pa i dizajn okruženja, deluju i te kako vremešno. Zašto sam se onda toliko razmišljao o grafici? Zato što bez obzira na taj skromniji sirovi kvalitet, Shin Megami Tensei V izgleda odlično!
Prepoznatljiv dizajn likova uliva dosta života u svakog od njih, a njihovo kretanje obogaćeno je mnogim animacijama koje zaista mnogo znače kada je vizuelni aspekt u pitanju. Spuštanje niz strme krajolike ili prolazak pored drugih karaktera dok ih protagonista prirodno ispraća pogledom, nešto su što nisam očekivao da ću doživeti nakon što sam igru prvi put ugledao.
Tu je naravno i sjajan dijapazon raznolikih demona, od kojih je gotovo svaki odličan i upečatljiv. Mnoge od ovih likova sam prepoznao iako nisam previše vremena proveo uz ranije igre, ali bez mnogo sumnje mogu da kažem da nikada nisu izgledali ovako dobro. Naročito u pokretu, dok se bore ili izvode svoje jedinstvene specijalne napade.
Kompletan svet, toliko je atmosferičan da mi je grafika delovala sve lepše, što sam dublje u njega zalazio. A interakcije sa drugim likovima nakon dugih deonica bez priče, izuzetno su osvežavajuće. Nisam u potpunosti siguran kakav je to recept razvojni tim ovde koristio, kada je od naizgled bazične postave likova, osrednje grafike i razvučene priče uspeo da napravi ovako snažan doživljaj. Ali verujte da je ovo verovatno najkompletniji JRPG koji sam zaigrao ove godine, bez obzira što je na prvu loptu delovalo da je daleko od toga.
Igra je obogaćena odličnom sinhronizacijom na engleskom jeziku ali je sa Nintendove prodavnice moguće preuzeti i japanske glasove, koji po mom mišljenju zvuče još bolje. No možda još interesantnija opcija za preuzimanje sa prodavnice dolazi u obliku mogućnosti da težinu igre spustite na još niže od najlakše. Ovo se preporučuje apsolutnim početnicima kao i ljudima koje interesuje samo priča, a nakon što sam malo dublje ušao u kompletnu mehaniku igre, shvatio sam koliko samo smisla ima postojanje takve opcije. Ovo je jedna od najtežih JRPG igara koje sam ikada zaigrao!
I dok „tradicionalne poteškoće“ RPG igara predstavljaju potrebu da „grindamo“ odnosno igramo što duže kako bismo ojačali likove da nastavimo dalje, Shin Megami Tensei ovde ima drugačiji pristup. Ključ za prelazak leži u pravom odabiru tima i što boljoj preraspodeli njihovih veština. Svaki protivnik zahteva drugačiji pristup, koji se najgrublje može kategorizovati u zavisnosti od oblasti na kojoj se nalazite. Ovde na scenu stupa eksploatisanje slabosti neprijateljskih likova i odbrana protiv njihovih napada odgovarajućim demonom i elementom.
Skupljanje demonskih saboraca, jedna je od najzanimljivijih mehanika u igri i svodi se na – ćaskanje. U sred borbe, možete započeti razgovor sa željenim demonom, a on može da teče dobro, loše ili nikako, u zavisnosti od mnoštva faktora. Pokušaji da se pronikne u ono što bi demon želeo da čuje ili dobije od vas kako bi vam se pridružio, stvarno je odličan sistem. Da ne pominjem da su ovi dijalozi često urnebesni.
Pažnju bih skrenuo i na muzičku podlogu koja je nesumnjivo odlična. Ne samo da poseduje zavidan broj fantastičnih numera, već u celosti uspeva da pomogne pri izgradnji atmosfere sveta koji kao da konstantno pleše na ivici apokalipse. Poučen skromnim iskustvom sa serijalom, nisam ni očekivao manje kvalitetnu zvučnu podlogu, a ona je ovde od efekata pa do pesama apsolutno natprosečna.
Generalno ne volim mnogo da govorim o mehanikama igre. Fokus pri recenzijama mi je kao i pri igranju, usmeren na čist doživljaj a ne detalje. Tako ni ovde ne bih mnogo otkrivao o konkretnim sistemima, ali znajte da možete da računate na mnogo proizvoljnog izgrađivanja vaših karaktera. Spajanje dva slabija demona u jednog jačeg i nasleđivanje osobina i sposobnosti, samo su neki od načina za ojačavanje. A toliko mogućnosti igru će učiniti lakšom samo ukoliko ih ispravno koristite, a daleko težom ukoliko ne znate šta radite.
Tu se nekako i ogleda kompletna slika ove igre. Shin Megami Tensei V računa da vi kao igrač posedujete bar jednu od dve karakteristike. Ili da ste dobro upoznati sa serijalom i znate već kako većina njegovih pravila funkcioniše, ili da ste veteran JRPG žanra koji će se zahvaljujući pozamašnom iskustvu dobro snaći na nepoznatom terenu a u poznatim čizmama. Igra vas nikako neće voditi za ruku, što je donekle urnebesno kada samo pomislim da vam na početku objašnjava neke od najjednostavnijih svojih mehanika koje možete pronaći u hiljadama drugih naslova, ali o onim najbitnijim mudro ćuti.
Širina sveta koji ova igra nudi, lokacije i karakteri, prepoznatljiva no opet intrigantna priča, ogromne količine načina za građenje likova kao i fantastična atmosfera i istraživanje u preko pedeset sati igranja, čine peti nastavak Shin Megami Serijala jednom od meni najlakših preporuka ove godine. Ukoliko ste ljubitelj serijala ili okoreli JRPG entuzijasta, ne dopustite sebi da propustite ovu sjajnu igru. No ako niste toliko iskusni a želeli biste da se ovde oprobate, ne zaboravite samo da ne klonete duhom. Igra jeste jako teška, ali nema ničeg lošeg u igranju na najmanjoj težini. Biće to naša mala tajna…
Šta, na kojoj težini sam ja igrao? Toliko vremena imamo za danas. Vidimo se u narednoj recenziji!
Autor: Milan Živković
Igru ustupio CD Media
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.