Potrudili smo se da ne bude sve baš tako mračno u pogledu Covid situacije. Ne mora baš Omicron uvek da bude asocijacija na najnoviji soj korone koji je možda i najsmrtonosniji. Baš “zahvaljujući” njemu, prisetili smo se jedne sjajne video igre za novu “Reinstalaciju”.
Dejvid Kejdž, dobro poznati CEO Quantic Dream-a, mnogo pre nego što nam je podario neke od najpoznatijih igara današnjice, poput Heavy Rain ili Detroit, izdao je Fahreinheit, a još pre toga, Omikron: The Nomad Soul, te davne 1999. godine, koju mi u ovim krajevima pamtimo po nekim drugim dešavanjima.
Ova avantura, čiji su stil “pozajmile” naredne Quantic Dream igre, razvijena je za PC i Dreamcast. Iako je svetlost dana ugledala 1999. godine, Dejvid je na njoj radio još od 1994, a jedno od najvećih iznenađenja bilo je uključivanje Dejvida Bouvija u igru, koji je pride napisao i soundtrack za ovaj naslov. Kejdž je imao velike probleme da u startu pridobije izdavače, koji su ga redom odbijali zbog toga što su smatrali da se ovakva igra ne može napraviti. Potom je angažovao prijatelje, uložio sopstveni novac i za šest meseci napravio prototip. Eidos kojima se obratio bio je toliko oduševljen da je ugovor potpisan već narednog dana i ubrzo nakon toga igra je prikazana na E3 sajmu. Upravo je Eidos bio zaslužan za to što se Dejvid Bouvi pridružio projektu. Kejdžova želja je bila ili on, ili Massive Attack ili Bjork. Verovatno bi i sa ostalima igra dobila neki svoj specifičan šmek, ali nam se čini da je sa Bouvijem ipak načinjen pravi izbor.
Pored pisanja deset originalnih pesama za igru, Dejvid je ujedno prikazan i kao lik iz igre pod imenom Boz koji je vođa benda koji nastupa širom Omikrona. Preko 30 sati potrošeno je za motion capture kako bi Bouvi bio što bolje prikazan unutar ovog naslova.
Radnja igre smeštena je u budućnost i fiktivni grad Omikron (predskazanje, da, ne?) koji je “ušuškan” ispod velike kristalne kupole (okej, sad je definitivno predskazanje), kako bi zaštitilo svet od ledenog doba nakon što je Sunce prestalo da greje. Sam grad podeljen je u više sektora, i žitelji ne smeju da napuštaju svoje sektore (okej, paničimo!). To je dovelo do prilično različitog razvoja svakog od sektora, što će dalje postaviti osnovu za tok radnje u Omikronu.
Kao glavni junak, istražujete seriju ubistava, a stvari ubrzo odlaze u potpuno neočekivanom pravcu kada shvatite da je ubica zapravo demon, a ne čovek. Naravno, nećemo dalje da vam kvarimo igranje, nađite negde Omikron pa ga isprobajte.
Što se tiče izvođenja, ono je donekle poznato ljudima koji su odigrali neke od drugih naslova Quantic Dream-a. Igrač istražuje trodimenzionalni svet šetajući okolo, ali i učestvuje u borbama, kako golim rukama, tako koristeći i naoružanje. Specijalni potezi izvode se određenim kombinacijama pokreta, a napredovanjem kroz igru i u tučama jačate svoje znanje i umeće u borbama.
Posebno interesantan momenat je mogućnost prebacivanja duše u druge igrače, što se svakako događa ako umrete (idete u prvog NPC-ja sa kojim interagujete), a kasnije ćete biti u prilici da to radite i po sopstvenoj želji. Ovo je verovatno i najoriginalniji element u igri. Baš kao i u drugim avanturama, od ključne važnosti je da čitate sve poruke, pričate sa drugim likovima i sakupljate predmete. Moneta Omikrona koristi se za kupovinu predmeta, boljeg oružja, podmićivanje i tome slično.
Bez obzira da li vam se igra dopadne ili ne, ne može se ignorisati njena unikatnost u odnosu na sve druge slične naslove tog perioda, pa i do dan danas. Igra izgleda veoma dobro za svoj datum izlaska, borbe su zanimljive i veoma napredne za jednu avanturu, muzika je sjajna kao i sama priča od koje naravno nije ni trebalo očekivati ništa manje, imajući u vidu ko je potpisuje.
Autor: Bogdan Diklić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
