Bliži se i taj trenutak. Elden Ring je svega tri meseca daleko, dok su očekivanja za ovu igru probila krov i najviše zgrade koju možete da zamislite. Međutim, imao sam čast da budem deo nekolicine srećnih ljudi koji su dobili priliku da zaigraju zatvoreni test Elden Ring-a, gde se iz prve ruke može unapred opipati teren i utvrditi da li je stvarno vredan hajpa koji ga okružuje, ili je samo još jedan u nizu slučajeva razočarenja koja reputabilni studiji donose industriji. OVA RECENZIJA SE ORIGINALNO POJAVILA U DECEMBARSKOM 154. BROJU ČASOPISA PLAY!ZINE KOJI MOŽETE PREUZETI BESPLATNO U PDF FORMATU NA OVOM LINKU.
Prvenstveno, iako ovo treba sve uzeti sa šakom soli pošto je u pitanju jedan manji deo igre koji se može razlikovati od ostatka iskustva koje nas čeka, Elden Ring čak i u ovom ograničenom segmentu obiluje satima i satima sadržaja. Ako ste očekivali Dark Souls u otvorenom svetu – Elden Ring je upravo to, gde FromSoftware osvežava formulu u kojoj i dalje prednjače u odnosu na konkurente u novokomponovanom „soulslike“ žanru igara. Po prvi put se susrećemo sa jahanjem, kao i borbenim sistemom pri jahanju, koji jako zanimljivo funkcioniše i zahteva učenje tajminga svakog oružja pri pokretu. Sa vašim vernim pastuvom zvanim Torrent (ne onog za skidanje piratskog softvera i igara), prolazićete kroz jedan poprilično popunjen i veliki region Međuzemlja. Elem, novina je i dugme za skok, preuzeto direktno iz Sekira, kao i stealth sistem koji igra ogromnu ulogu ovoga puta, pa možete zamisliti Elden Ring kao kulminaciju svih ideja koje je FromSoftware razvijao još od Demon Souls-a, preko Dark Souls-a i Bloodborne-a, pa sve do Sekira.
Što se tiče samog narativa, u klasičnom Souls fazonu ekspozicije istog nema puno, gde je vizuelni narativ ponovo u glavnoj ulozi, što je još jedna oblast u kojoj FromSoftware briljira. Priče se neću doticati preterano, s obzirom da ne treba ništa spojlovati, ali svakako je poenta ove igre gejmplej, koji je pored pomenutih sjajnih adicija šunjanja i jahanja, napravio velike iskorake prilikom borbe i istraživanja. Naime, kako se igra nalazi u otvorenom svetu, FromSoftware se ovde snalazi bolje nego većina studija koji su „puleni“ žanra već godinama, s obzirom da za razliku od Souls igara gde će vas igra uglavnom blago navesti da ne propustite ništa, ovde je svet načičkan skrivenim lokacijama prepunim više nego vrednih nagrada, uprkos njihovoj vrlo sporednoj prirodi.
Uvođenjem skoka i duplog skoka pri jahanju, istraživanje sveta dobija drastičan vertikalni i nelinearan faktor koji uzima inspiraciju i od velikog broja različitih pristupa zonama koji mogu drastično uticati i na vaš stil igre. Jedna od velikih zona, zvana Stormveil Castle, vam daje opciju pristupa kroz glavnu kapiju i kroz sporedni ulaz, a pored toga vam i daje brojne skrivene putiće po kojima se možete propentrati i spuštati do inače nedostupnih ili neprijateljima blokiranih zona. U ovom dostupnom segmentu otvorenog sveta, naleteo sam na čak osam boss neprijatelja, od kojih su neki inspirisani prethodnim protivnicima u From igrama, dok većina odiše svežinom neviđenom u žanru.
Borba je ovde ipak preuzela primat, gradeći na već postojećim osnovama još dodatnih opcija za igrača prilikom iste. Specijalni potezi za svako oružje se vraćaju, uz mogućnost da nakačite dodatne sposobnosti, čini i svašta još nešto na već postojeće setove poteza. Broj različitih oružja je već impresivan, čak i u ovom zatvorenom testu, dok je najveće promene doživela magija, koja još od Demon Souls-a nije bila ovoliko potentna i drugačija. Od sada možete bacati mađije i u pokretu, dok i sama oružja imaju neke sopstvene čarobne sposobnosti, kao i novi stat zvani Arcane.
Magije izgledaju impresivno, retko koja nije korisna i hibridni pristupi su veoma ohrabrivani, mada postoji problem oko balansa, jer magija deluje kao „easy mode“ u poređenju za nečime što se više fokusira na borbu izbliza, pogotovu zbog dodatka da možete prizivati različite protivnike kao svoje sluge. Oni mogu čak i privući pažnju na sebe tokom boss borbi, davajući vam preko potrebno vreme za predah.
O borbi i protivnicima bih mogao da pričam do sutra, međutim nije ni poenta spojlovati sve u ovako ranoj fazi igre koja još nije ni izašla, pa je možda najbolje preći na još jednu sferu gde FromSoft briljira – dizajn. Iako su inspiracije kojima su se njihove soulsborne igre vodile očigledne, Elden Ring odiše svežinom, zadržavajući solidnu dozu mračne fantastike koja kombinuje elemente evropske i japanske kulture. Svet je apsolutno ogroman i velelepan, dok se dizajn ogromnih svetlih drva presijava nad Međuzemljem. Dizajn zvuka je zasad odličan i fenomenalno inkorporiran i u gejmplej, pa ćete pored brojnih ambijentalnih zvukova čuti i same neprijatelje. Muzika je standardno grandiozno simfonijska i na apsurdno neverovatnom nivou kreativnosti.
Ne bih da ‘’trčim pred rudu’’, ali za sada definitivno deluje kao da Elden Ring zaslužuje sav hajp koji ga okružuje. Vidimo se za tri meseca kada ćemo zaista saznati šta se krije u najdubljem kutku Međuzemlja i šta sve ova igra ima da ponudi.
Autor: Nikola Aksentijević
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
