Pokémon Legends: Arceus review

Svi mi imamo onog jednog druga, koji ne bira sredstva kada je nadmetanje u pitanju. Ako pobeda u borilačkoj igri zahteva da čučne i ponavljanjem istog poteza efikasno uništi svog protivnika, on će tako i uraditi. Kakva crna lepota igre, kakva crna fer borba – ako nešto funkcioniše, besomučno će ga koristiti do iznemoglosti.

Upravo tako Game Freak, studio iza kultne Pokemon franšize, jeftinim šutevima već decenijama bombarduje novčanike okorelih fanova. Kada pogledamo istorijat kompletnog serijala, osim povremenog „spin-off“ naslova koji totalno iskače iz okvira poznatog, svaka Pokemon igra je bila isto para dranje, samo drugo pakovanje.

Da neko ne shvati pogrešno, nisu ni sve igre bile istog kvaliteta. Poznata formula jeste ponavljana, ali se i kroz igre brusila. Pa je tako osim novih generacija džepnih čudovišta unosila i neke lepe inovacije. No kao što to zakoni prirode nalažu, postoji izvesna granica do koje možete „budžiti“ nešto. Ove godine, Game Freak studio nam je priredio Pokemon igru kakvu smo oduvek priželjkivali. Ili bar donekle…

Kada je pre više godina na pametnim telefonima osvanuo Pokemon GO, mnogi fanovi su bili oduševljeni jer su po prvi put u životu mogli da osete kako je to otisnuti se u svet Pokemona bez da smo ograničeni malenim deonicama nivoa i čudovištima koja vrebaju u visokoj travi. No, igra je imala jednu manu. Ne, ne mislim na povećan broj saobraćajnih nesreća zbog neobazrivosti igrača. Mislim na previše kretanja!

Svaka dodatna aktivnost u igrama, dobrodošla je do izvesne granice. Na kraju dana, sve što želimo jeste da se zavalimo u što udobniju fotelju i palčevima ili pak šakama, iskusimo omiljenu interaktivnu razonodu. Zato nam Pokemon Legends: Arceus, obeležava ulazak na teritoriju koju su zaljubljenici godinama priželjkivali. Ovo je RPG Pokemon naslov u otvorenom svetu. I ako mene pitate, zdrava promena dosadašnje formule, kada je gejmplej u pitanju.

Kao nešto potpuno novo za serijal, evidentno je da ova igra nije dovoljno „odležala“, pa je čini sijaset sjajnih i nekih ne toliko dobrih elemenata. Na svu sreću, ovi prvi prednjače a sada mi dopustite da kroz nekoliko primera, dočaram iskustvo – kako je to igrati najnoviju Pokemon igru.

Najupečatljivija stvar u vezi ovog naslova, svakako je onaj i dalje zarazni element skupljanja armije Pokemona. Skupiti ih sve, još uvek je tako privlačan cilj kom je teško odoleti kada se jednom otisnete u tu pustolovinu. Ali za razliku od dosadašnjeg iskustva, gde morate proći kroz borbu Pokemona kako biste pokušali da zarobite protivnika, ovde je sve mnogo dinamičnije i pre svega – zabavnije.

Kako se kroz igru krećete u trodimenzionalnom prostoru sa kamerom iz trećeg lica, protagonista više nije samo obično sredstvo transporta za Pokemone, o ne. Ovde ćete još i trčati, šunjati se, iz prikrajka gađati nesvesne Pokemone „Poke Loptama“ ne biste li ih zarobili i bez borbe, ali i bežati i izbegavati napade ljupkih i svirepih stvorenja.

Ovaj pristup iz korena menja celo iskustvo. Ukoliko želite da se borite, možete to raditi na svakom koraku jer je svet prosto ispunjen Pokemonima. A ukoliko biste brži i totalno drugačiji tempo, možete se prikradati Pokemonima i hvatati ih u loptu bez mnogo muke. Trenutak kada sam se kroz visoku travu prišunjao Pokemonu i zaskočio ga, za razliku od dosadašnjeg pristupa gde su Pokemoni zaskakali nas, bila je verovatno najbolja stvar koju sam video cele nedelje. Da, trebalo bi da izlazim češće napolje…

Kako je hvatanje Pokemona mnogo brže, tako je i cela poenta hvatanja prilagođena, pa sada nije dovoljno da uhvatite nekog Pokemona samo jednom kako biste kompletirali enciklopediju. Sada su tu dodatni zadaci koji od vas zahtevaju da ih uhvatite određen broj puta, na određen način, u određeno vreme i slično, što je takođe osvežavajući novitet.

Tradicionalno izazivanje drugih trenera, ovde ne postoji kako je igra smeštena na samom početku Pokemon priče. U svetu u kom su Pokemoni nedovoljno istraženi pa ih se ljudi više boje no što ih smatraju prijateljima, samo protagonista koji iznenada pada s neba (bukvalno) neustrašivo hrli u potrazi za ovim stvorenjima. Kao alternativu dosadašnjem, izazov ovde leži u podizanju ranga koji vam otvara pristup novim lokacijama kao i u borbama sa „boss“ Pokemonima, što je jedan od momenata koji najviše osvežavaju kompletan serijal. Ne, zaista. Pokemon trener nikad nije aktivnije učestvovao u igranju nego sada. Izuzetno prijatno iznenađenje.

Kretanje po svetu postaje naročito zanimljivo kada steknete mogućnost da jašete uhvaćene Pokemone čime se otvara pristup i do tada nepristupačnim lokacijama. Iskreno, nikada nisam očekivao da ću doživeti Metroidvania momenat u jednoj Pokemon igri, ali eto nas i tu.

Ne mogu da propustim da pomenem i muziku koja na momente zaista zvuči neočekivano dobro. A tu je naravno i sijaset zvučnih efekata koje ćete često čuti a opet vam neće brzo dosaditi. Audio za svaku pohvalu.

Slabija strana igre jeste njena priča koja iako uvodi desetine likova, ne pruža baš naročito zanimljivo štivo za čitanje. Da, za čitanje, jer glasovna gluma uopšte ne postoji. Ovo je nesumnjivo propuštena prilika, jer bi glasovi umnogome obogatili svet igre, ali više o tome u narednom pasusu. Za sada znajte samo da je uvertira jako duga, tekst pristiže u cisternama a likovi, ma kako brojni, dopadljivi su koliko i prosečan prolaznik – dakle ne naročito mnogo.

Tu su i kontrole koje su nepotrebno zakomplikovane i ne naročito intuitivne. Dešavalo se da u žaru trenutka, pritisnem pogrešno dugme i uprskam sve, što nije nešto što mi se ovih dana često dešava u video igrama. Na svu sreću, mehanike su dosta uprošćene u ovom naslovu, pa time prave balans po pitanju generalne težine. Primera radi, nećete mnogo morati da razmišljate koji protivnik je slab na koji napad, kako je ovo vrlo jasno precizirano u gotovo svakom trenutku.

Ubedljivo najlošiji segment igre jeste njena vizuelna prezentacija. Grafički stil nije loš, pa ni odabiru okruženja se ne može mnogo zamerati. Ali kvalitet tekstura na likovima i u prirodi kao i povremeni gličevi, samo su neki od elemenata koji srozavaju kompletno iskustvo na polju grafike. A sve to propraćeno bolno ispraznim svetom. 

Ovde bih jedino izuzeo nebeski svod, jer nebo je toliko lepo da me je vratilo u dane igranja Morrowind-a sa slušalicama, gde su me atmosferični svet i zvezde iznad mene s lakoćom uvlačili u igru. Ovaj, gde sam ono stao…

Lokacije jesu široke, Pokemoni jesu brojni, ali sadržaj je toliko skroman da vas ništa neće navoditi na istraživanje osim već dovoljno jakog osećaja avanture i želje da prikupite sva moguća čudovištanca u igri. No bez obzira na neke lošije strane i mnoge propuštene prilike, ovo je jedan odličan naslov koji daje puno nade za budućnost franšize. Korak je načinjen, sada sve što preostaje jeste da se brusi kako bi već naredni bio mnogo prijatnije i upečatljivije iskustvo.

Ukoliko ste ljubitelj serijala, mislim da nije potrebno da vam preporučim ovu igru jer ste je do sada sigurno nabavili. Ali ukoliko se po prvi put upuštate u svet Pokemona, teško je odlučiti se da li je preporuka upravo ovaj naslov koji čini prekretnicu franšize, ili pak neki stariji i pitomiji. Bez obzira na sve, ukoliko zaigrate Pokemon Legends: Arceus, i pregurate prvi sat igranja bez da vas čitanje dokrajči, nema sumnje da ćete se odlično provesti tokom ostatka igre.

Autor: Milan Živković

Igru ustupio: CD Media

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.