Moj prvi ulazak u svet Tower Defense igara bila je mobilna igra Bloons TD. Znao sam da postoje igre tog tipa, ali nikada nisam imao dovoljno interesovanja za njih. Time mi se otvorio čitav novi svet, iliti žanr igara, koje sam gustirao na miru i laganim tempom. Tada sam shvatio koliko su TD igre opuštajuće.
Kako je moj ukus za video igre sazrevao, tako su se pojavili neki novi dodaci koji su gejmplej činili svežijim i raznovrsnijim. Meni omiljeni jeste proceduralna generacija, koja u suštini znači da nijedan meč ili partija igranja nije ista u pogledu mape i opreme koju igrač ima. To donosi veliku diverzifikaciju u igranju i stalno nudi svežinu gejmpleja.
Došao je red da se proceduralna generacija uvede i u žanr Tower Defense igara, i to ne sama, već udružena sa roguelike elementima. Enter Rogue Tower.
Rogue Tower je prosta igra na prvi pogled, grafika je izrazito minimalistička, sa elementima u vidu blokova. Sve počinje sa malim posedom koji širite, a svako proširenje nosi sa sobom talas neprijatelja koji jure ka tornju. Svako proširenje omogućava da igrač plasira zaštitu u vidu tornjeva. U početku su to samostreli, zatim idu bacači raketa, tornjevi sa otrovom, vatrom i strujom koji za cilj imaju uništenje neprijatelja.
Kompletan zadatak igrača sastoji se iz širenja puteva, plasiranja odbrana i upravljanja istim. Plasman odbrane je izrazito važan, kao i proširenje iste, pošto se svaka odbrana može pojedinačno pojačati i dobiti određene prioritete pri gađanju neprijatelja, što je odlična stvar za modifikaciju.
Tokom samog igranja dobićete karte kojima se širi ponuda oružja, a zatim ih kupujete zlatom koje ostavljaju pali neprijatelji. Uz oružje imate i pasivne spsoobnosti kao što su sakupljač mane, ili rudnik koji pasivno donosi dodatke za pomoć u borbi.
Tokom čitave igre jako je bitno dobro raspolagati sa novcem, i na igraču je da li će štedeti za neki skuplji toranj ili će sve pare dati na samostrele koji posle 9 nivoa postaju dosta manje efektivni protiv štitova. Sloboda je ogromna, ali nemojmo se zavaravati, jer pobeda nije ni blizu. Ovde nije cilj pobediti što pre, već sakupljati iskustvo i učiti na greškama, ali i mnogo više. Prvih par puta ćete brzo stradati samo da biste ponovo ušli u bitku, što je i normalno, s obzirom da se radi o roguelike igri. Iskustvo se ogleda i u onom na kraju svake bitke, pošto možete kupovati kartice koje jačaju odbrane i donose neke nove elemente u bitku, kao što je recimo bacač plamena.
Malo ću filozofirati u ovom pasusu. Vidite, Rogue Tower se može opisati kao čovek, koji je na prvi pogled prost i nema šta da ponudi, ali provedite malo vremena i posvetite mu pažnju i videćete šta se sve krije ispod površine. Takav je i Rogue Tower, dosta toga nudi, i svaka partija je prilika da se otkrije neki novi element dok se šire prostranstva.
Od samih problema sa igrom nema mnogo toga što mogu reći da me muči, osim što sam proveo na desetine sati igrajući se svega par dana. Elem, neke mehanike nisu baš dobro objašnjene, a prioriteti svakog tornja nisu samostalno prilagođeni već ih morate ručno podešavati. Što se tiče kartica koje otključavate kroz XP, dobar deo njih ne doprinosi ničemu i samo će vam uzimati resurse da biste došli do onoga što vam ima koristi i smisla.
Rogue Tower je iznenađujuće dobra kombinacija nekoliko žanrova. Ako volite makar dva žanra koja ova igra nudi, onda je definitivno nemojte zaobići.
Autor: Milan Janković
Igru ustupio: Die of Death
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
Rogue Tower
12,49$
Za:
- Minimalistički dizajn
- Proceduralna generacija drži stvari svežim
- Kartična progresija
Protiv:
- Pojedine mehanike nisu dobro pojašnjene
- Randomizacija ponekad i nije najbolja
