Vreme leti kad se lepo zabavljaš…

Legenda kaže da vreme leti kad se lepo zabavljaš. Nekada ume da proleti kao od šale, pogotovo kada smo zaokupirani nekom dobrom igrom. U to ime, pitali smo naše autore u kojoj igri su proveli najviše vremena tokom svog gejming staža.

Igor Totić

U gejming svetu sam još od ranih 90ih – mnogo igara je prošlo kroz moje ruke a time je i mnogo vremena otišlo na njih. Glavni krivci su standardni, World of Warcraft, League of Legends, Diablo serijal, Warcraft 3 a sa njim i Dota. Od nedavnih igara to je sigurno Elden Ring i mnogo Lost Ark-a, ali igra koja uvek živi na mom kompu bez plaćanja stanarine jeste Warframe. 

Warframe igram od bete kada je igra bila, realno, totalni krš. Mislim, kako da se ne navučem na igru koja ima premisu „Nindže u Svemiru“ i zapravo je i ispuni? Warframe je imao izuzetno dug razvojni period od bete jer nije ispunjavala baš sve što je obećala na početku, ali su česte zakrpe i ogromne promene držali igrače. Tako je Warframe postala jedna od retkih F2P igara koja je preživela silne gejming tranzicije. 

Warframe nudi razne stilove pristupa igri, što je jedan od njegovih glavnih aduta. Možete da se fokusirate na jednog Warframe-a i da ga nabudžite na najveći nivo i optimalni build, da sakupite sve što se u igri može skupiti, da skupljate reputacije sa frakcijama u otvorenom svetu, ili možete da se bavite modom (da, FashionFrame je izuzetno popularan).

Ono što je bitno kod Warframe jeste da nema predatorski vid monetizacije i sve možete da nabavite u igri sem nekih specijalnih skinova, a čak i većina plaćenih stvari se može trgovati između igrača. Warframe je jedna od retkih igara koja vam ni u jednom trenutku ne nabija pritisak da morate da je igrate, a donosi vam neverovatnu slobodnu i ogromnu količinu zabave. 

Warframe nije baš dobro optimizovan za početnike, jer ima dosta komplikovanih i loše objašnjenih mehanika, ali su developeri svesni toga i sa skoro svakim novim patch-om unapređuju igru za nove igrače. Moje zadovoljstvo je uvek bilo da uvedem nekog drugara u Warframe i da lagano objasnim sve čari ove igre. 

Warframe će uvek biti instaliran na mom kompu, a od nedavno i na Switch-u, i mislim da će biti jedina igra na kojoj sam kumulativno potrošio najviše vremena, jer sve ostalo je za sada prolazno. 

Milan Živković

Gazeći uveliko u stotinu i trideseti sat avanturisanja u Elden Ring-u, nisam mogao da se ne zapitam – da li sam bilo koju igru u životu duže prelazio? Dok je potraga za odgovorom jedna vrsta diskutabilnog krčenja puta kroz šumu gejmerske demencije, ovako mizeran broj sati ne bi mogao ni da se poredi sa brojem onih provedenih uz igru koja se ne prelazi. Već uz onu koja se iznova i iznova igra samo zato što veća zabava ne postoji.

Mnogo je takvih naslova u mom životu bilo, ali jedan se nameće kao naoštrena baba u javnom prevozu pred praznim sedištem. Mortal Kombat 3 na Sega Mega Drajvu 2. Ljudi moji, koliko bi mi samo žetona ta igra pojela, da sam morao da je plaćam.

Ne znam šta je na mene uticalo da toliko neumorno igram borbu za borbom u toj, za svoje vreme izuzetno drugačijoj igri… Da li večito rivalstvo sa mlađim bratom ili besomučni pokušaji da se prokljuvi jedna tajna više, ali ako Mortal Kombat 3 nije bio uključen bar 3.000 časova na mojoj konzoli, računajte kao da ga nikada nisam ni zaigrao.

Danas, kada se osvrnem na neverovatno zarazne igre, gacha naslove na telefonima, Monster Hantere ili „kraftovanje majnova“, opet se okrenem ka MK trojci, namignem i oboje se grohotom nasmejemo.

Zaključak je jednostavan. Kada i vi nekoj igri namignete a ona vam uzvrati, znajte da je krajnje vreme došlo, da malo odmorite oči od igranja.

Ali ni sa time ne preterujte!

Nikola Aksentijević

Igrao sam previše igara u svom životu da bi se mogla lako izdvojiti jedna koja mi je oduzela toliko vremena da sam zaboravio šta je realnost, a šta ne. Mada, uprkos svemu tome, kao i meni koji nisam preterano veliki MMO fan, siguran sam da je Star Wars The Old Republic igra koja definitivno prednjači u toj statistici. Zapravo, SWTOR je veoma specifično iskustvo, koje kao da je pravljeno za ljude koji nisu fanovi tog MMO makljanja i grajnda, s obzirom na to koliko je se Bioware fokusirao na singlplejer aspekte ove igre, notabilno priču i njen progres. 

Iako SWTOR ne briljira svojim pisanjem, pojedine ekspanzije, kao i osnovna verzija igre pršte kvalitetom, koji je čak i dostavljen u onom tipičnom točku dijaloga gde možete na skoro svaku rečenicu odabrati par opcija kao odgovor. Tipičan light/dark sistem i ovde postoji, već ustanovljen u KotOR igrama, a celokupnoj situaciji pomaže i činjenica da svaka klasa ima odvojen glavni narativ, koji takođe varira u kvalitetu od klase do klase. 

Ipak, u MMO igrama priča često nije fokus, pa iako je SWTOR jedan od veoma retkih izuzetaka, kako sam ja uspešno uložio više hiljada časova u igru? Prevashodno, gejmplej je zastareo za neke modernije standarde, gde se koristi tipičan TAB target borbeni sistem, najsličniji onom u WoW-u. Ipak različitosti postoje, svaka klasa ima dve podklase, dok je igra dobijala postepene ekspanzije i proširila međusobne kombinacije klasa i iskustvenih drva za svaku. Kako sam i RP tip igrača, stvari kao što su housing sistemi, borbe u svemiru i companion sistemi svakako su doprineli mojoj istrajnosti. 

Kroz sve ekspanzije, igra sada poseduje najveći otvoreni Star Wars svet u igrama uopšte, sa više od 20 planeta, apsurdnim brojem dungeona, i nešto manjim brojem operacija, to jest raidova. PvP zajednica je takođe veoma aktivna, dok su PvP modovi preinteresantni i obuhvataju solidan broj različitih režima igre u kojima i veliki deo nešto više casual publike kao što sam ja može da uživa. Prevashodno, ipak se uvek vraćam SWTOR-u sa svakom dopunom glavnog narativa, koji se kao i u većini MMO-ova preterano odužio, ali činjenica da su sve scene odlično glasovno odglumljene i da dizajn odoleva pesku vremena, mi pomaže da prevaziđem neke slabije momente, pogotovu u poslednjih par ekspanzija. 

Milan Janković

Za razliku od ostalih kolega koji su vreme u igri provodili iz zabave, ja sam u Oblivionu bio ne bih li konačno naučio kako se zapravo igra i o čemu se radi. Pre nego što krenete sa “aaa game journalist bad”, ovo je bilo vreme kada sam dobio prvi računar, sa svojih 14 godina. Nakon jedno 100 sati igranja, shvatio sam da je igra zapravo super, a mislim da sam polovinu proveo vrteći se u krug i pokušavajući da shvatim šta treba da radim dalje. Ujedno, u to vreme nisam imao internet, tako da sam bio primoran na igranje Obliviona do besvesti. Sa nostalgijom gledam na taj period, a pamtim ga i po tome koliko sam se tada nervirao.

Nikola Savić

Morao bih da izdvojim dve igre koje su me definisale. Kao tinejdžer sam ubedljivo najviše vremena proveo igrajući Warcraft 3. Bili su to ogromni računi za telefon zato što sam noću krišom igrao ladder preko dialup-a. Kao klinac sam se rano zaljubio u strategije i onda je WC3 savršeno spojio moju ljubav prema fantaziji i strateškim igrama.

A onda je na scenu stupio Hearthstone. Tako je, još jedna igra u Warcraft svetu. Osam godina sam praktično svaki dan igrao Hearthtsone, dok nisam prestao u decembru 2021. godine. Izuzetno zabavan gejmplej, vizuelni i audio kvalitet, velika zajednica u Srbiji, gomila turnira i ljudi koje sam upoznao…

Koja igra je vama oduzela najviše vremena?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.