Doba live-action igara je u nekoj čudnoj renesansi poslednjih par godina, s obzirom da je period kasnih 90-ih i ranih 2000-ih godina probudio ovaj, ne toliko zastupljen žanr, kao jedno proširenje tada popularnih klasičnih avantura. Ipak, kako smo u poslednjih par godina videli neke odlične naslove poput Her Story, ne čudi što je Square Enix izbacio nešto kao što je Shijima Story. Ovo iskustvo treba posmatrati kao nešto najsličnije detektivskoj vizuelnoj noveli, osim što ćete umesto statičnih anime panela gledati više nego solidno napisanu detektivsku seriju.
Protagonista je Haruka Kagami, uspešna književnica detektivskih novela, gde prilikom davanja autograma sa svojom urednicom Akari bivaju upoznate sa Eiđijem, konsultantom za neke više naučne aspekte Harukinih spisa. Eiđi otkriva da želi da njih dve istraže istinu iza ceremonije nasledstva njegove porodice, pod okriljem navodne reportaže. Kroz priču o legendarnom Voću Mladosti i nedavno otkrivenog kostura u dvorištu njegovog imanja, polako počinje da se razvija priča o ubistvu koje evocira misteriju staru par vekova. S obzirom da je poenta Shijima Story isključivo narativni aspekat, otkrivanje bilo čega više od ovoga bi upropastilo iskustvo. Ipak, tvrdim da će svi fanovi misterija i vizuelnih novela biti apsolutno zaljubljeni u odlično kreiranu priču koja je ovde prezentovana.
Čeka vas 15 sati odličnog scenarija i sjajnog tempa, uz veoma umerenu dozu ekspozicije, koja je taman dovoljna da ne dobijete osećaj kao da vam se apsolutno sve servira na tanjiru. Ono što je još delimično zaslužno za veoma zadovoljavajuće iskustvo jesu sami likovi, pogotovu Haruka koja svojom paralelno ekscentričnom i ljubaznom prirodom zrači određenim šarmom od početka do kraja. Kroz obične razgovore, tonalne promene ličnosti kod Haruke između detektiva i obične devojke su veoma prirodne i dinamične, što se može odraziti i na jako dobre sporedne likove, pogotovu Eiđija i pojedine članove njegove porodice koji su veoma distinktni sa svojim osobenostima, a ponovo imaju čvrstu karakterizaciju i individualnost.
Gejmplej se odražava kroz dve faze. Dok budete gledali klipove za svaki od slučajeva, postepeno ćete sakupljati tragove koji koreliraju sa ubistvom koje se odigrava ili se odigralo. Iako ćete tokom scena imati par momenata gde uz jednostavne pritiske dugmeta možete pronaći novi trag za slučaj, ovo je malo veštački urađeno jer će vam igra automatski prikupiti većinu dokaza i da ih sami niste uzeli tokom njihovog izvođenja. Nakon svega, dolazi druga faza gde ulazite u Harukin kognitivni prostor gde ćete sve ove tragove i misterije razrešavati na heksagonalnoj tabli. Kao početno polje, nalaziće se uglavnom jednostavno, ali krucijalno pitanje vezano za misteriju koju rešavate, dok povezivanjem tragova na okolna polja sa istim simbolom kao na početnom možete dovoditi misteriju do njenog razrešenja.
Ova relativno jednostavna mehanika povezivanja različitih oblika između polja dosta pojednostavljuje igru, pa čak i možda daje previše plitkosti ovom procesu razrešavanja misterije, jer će vas često previše navoditi prilikom dedukovanja bez neke veće inicijative gde sami treba da mozgate. Naravno, nije da takvih trenutaka ne postoji, ali s obzirom da u igri ne postoji način da pogrešno dedukujete i „omašite“ slučaj, ovaj aspekat će samo uticati na ocenu koju ćete dobiti za slučaj na kraju, što je pomalo razočaravajuće, s obzirom na to koliko igra insistira na igračevom izboru. Neke od ovih dedukcija će biti ili previše očigledne ili potpuno iracionalne da će vas često iskustvo šetati u oba smera, pa će neki od izbora zavisiti čisto i od puke sreće ili veoma suludog toka misli, u slučaju da ste baš talentovani detektiv.
Glumačka ekipa je odlična, uprkos par preterano ekspresivnih momenata, i generalni utisak je sjajan na svakom koraku. Za ljubitelje engleske sinhronizacije i ona je tu, međutim kako igra baš u srži sadrži celokupnu japansku atmosferu, preporučujem ipak opciju sa titlovima na japanskom jeziku, prvenstveno jer su japanski glumci ovde uradili nešto bolji posao. Uz to, treba pohvaliti i poprilično visokobudžetnu produkciju celokupne scenografije i kostima, kako sa istorijske strane, tako i u modernijim momentima, gde igra diše tradicionalnim i modernim Japanom. Muzička podloga je veoma dinamična, gde je tim dobro izbalansirao da se numere ne ponavljaju previše i vrhunski ih uklapio u specifičnim momentima sa vrlo jakom muzičkom postavom.
Kako je u pitanju više interaktivni film, Shijima Story nije zahtevan, niti sadrži mnogo bagova i problema. Ono što ume malo da upropasti iskustvo jeste činjenica da su snimci u 4K rezoluciji ekskluzivno na PS5, dok će PC igrači biti „počastvovani“ nečime između 720p i 1080p, što je poprilično razočaravajuće. Uz to, iako je interfejs uglavnom čitak i dobro sadrži sve neophodne informacije i podsetnike prethodnih događaja, odluka da se na konzolama sve selektuje i prenosi poprilično sporim kursorom je veoma neintuitivna i iritirajuća. Sve u svemu, Shijima Story je veoma prijatno iskustvo koje sa sobom nosi neke od najboljih narativnih momenata u ovom žanru uopšte. Uprkos pojedinim propustima i nedostatku nešto veće slobode, ovu igru ipak treba posmatrati kao odličnu interaktivnu TV seriju. Sve u svemu, ako ste fan žanra misterija i detektivisanja, teško da ćete biti razočarani.
Autor: Nikola Aksentijević
Igru ustupio: Iris Mega
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
The Centennial Case: A Shijima Story
€49,99
Za:
- Odlična priča
- Visokobudžetna gluma i scenografija
- Povremeni interesantni momenti pri dedukovanju...
Protiv:
- …ali uz previše ‘’držanja za ruku’’ i linearnosti
- Interfejs ume biti iritantan
- Nije za svakoga, pogotovu ako tražite neki aktivniji gejmplej
