Fudbal na Nintendo način: Mario Strikers: Battle League recenzija

Mislim da konačno razumem šta su čelnici Nintenda mislili da kažu izjavom da Mario više nije vodoinstalater. Kad pogledamo samo na bogatu istoriju ovog brke, reklo bi se da je Super Mario bio apsolutno sve – samo ne čika koji popravlja vodoinstalacije.

Osim golfa, tenisa, jahanja i 777 drugih aktivnosti u kojima se maestralno snalazi, naravno da se oprobao i u najpopularnijem sportu na svetu – fudbalu, kroz dve Strikers igre i nekolicinu drugih sportsko orijentisanih simulacija. I dok su prve dve igre serijala, izuzetno slične jedna drugoj, ova treća nam konačno donosi – apsolutno ništa novo.

Dobro, malo grubo i brzopleto skačem u zaključke već pri početku teksta, ali Mario Strikers serijal kao i najnoviji Mario Strikers: Battle League, kao da se sastoje iz dve bolno evidentne sfere osobina. Prva je neverovatno kvalitetna a druga iznenađujuće slaba. Svakako dozvolite da kažem na šta tačno ciljam.

Čini se kao da je jako teško učiniti neku Super Mario igru dosadnom. Gotovo da nemam sumnje da ukoliko bi Nintendo imao zadatak da Marija uposli u biznis ljuštenja jabuka, opet bi nekako „tomsojerovski“ uspeli da nam prodaju ideju kako je sve to izuzetno zabavno. A kada je reč o i ovako zabavnom sportu, ovde imamo slučaj kada je igra ipak sama po sebi izuzetno zabavna.

Prva sfera naslova, jeste izuzetno zarazna suština – odličan gejmplej u koji je lako uploviti, teško ga je savršeno naučiti i može vam pružiti stotine sati zabave sa društvom. Fudbal u kom nema faulova, ispunjen oružjem i specijalnim udarcima, a koji mnogo ne komplikuje već se najviše zasniva na sirovim reakcijama i kontranapadima – to je svaka Mario Strikers igra. Pa iako su sve jako slične, najnovije izdanje ipak uspeva da bude još malo zabavnije nego ikada.

Razvojni tim koji je radio na igri, isti je koji je zaslužan i za možda najlepšu Switch igru – Luigi’s Mansion 3, tako da budite sigurni da vas očekuje fenomenalna grafika u skladu sa mogućnostima 5 godina stare konzole. Modeli likova, okruženje i animacije specijalnih poteza, teško da će vam u skorije vreme „zaškripati“ pred očima. Jednom rečju, vizuelna ali i audio prezentacija igre je sjajna.

Ovo nas dovodi do druge sfere igre, a to je činjenica da bez obzira na sjajnu suštinu – ova igra pati od manjka sadržaja i nekih veoma čudnih rešenja. Osim obične utakmice, turnira protiv kompjutera i onlajn igranja, Mario Strikers: Battle League ne nudi baš nikakav dodatni režim igranja. Igra na raspolaganje pruža deset igrivih karaktera što je izuzetno malo, čak i pod pretpostavkom da ćemo kroz DLC dobiti još likova u budućnosti.

Iako je na jednoj konzoli u lokalnom režimu moguće „ukrstiti“ čak impresivnih 8 kontrolera za multiplejer sa društvom, onlajn situacija je znatno čudnija. Moguće je upariti samo dva ljudska igrača po konzoli tako da je za osam igrača potrebno da na raspolaganju imate čak četiri Switch sistema. Ne znam kakve je kalkulacije Nintendo izvodio kada je izvukao ovako čudnu formulu za onlajn multiplejer, ali prosta zabava sigurno nije bila rezultat jednačine.

Kada se svi utisci pomešaju i konačno slegnu, dolazi se do zaključka da je Mario Strikers: Battle League jako zabavna igra koju možete igrati iznova i iznova satima, bez da vam dosadi. Ali ovo i dalje deluje kao samo delić potencijala koji ostaje neiskorišćen dodavanjem više mogućnosti pri igranju.

Nakon što odaberete omiljene karaktere, ukoliko vam se ne dopadaju njihove statistike od kojih zavisi koliko se dobro snalaze sa loptom, na scenu stupa blagi oblik štelovanja koji se vrši dodatnom opremom. Igranjem skupljate valutu koju možete koristiti da kupite odevne predmete koji, osim što će značajno promeniti izgled lika koji ih nosi, utiču na njihove generalne sposobnosti. Tako je recimo moguće napraviti brzog Bauzera ili neočekivano snažnog Touda. Na ovaj način ćete moći da koristite svog miljenika čak iako njegova fizička sprema ne odgovara stilu igranja koji preferirate.

Nema mnogo toga što se može reći o ovoj igri a da nije nešto pozitivno što ste i ovako mogli da očekujete. Šteta jeste što nedostatak sadržaja i okrnjene onlajn mogućnosti kvare celokupno iskustvo, ali ukoliko imate društvo željno „Mario fudbalice“, i to bar trojicu a idealno sedam drugara – verujte da sa ovom igrom ne možete da omašite.

Sjajan parti naslov koji vremenom može postati samo još bolji.

Autor: Milan Živković

Igru ustupio: CD Media

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.