Kao neko ko je odrastao igrajući strategije u realnom vremenu, uvek sam srećan kada vidim da se ovaj umirući žanr koliko-toliko drži čak evo i u 2022. godini. Štaviše, vidimo i mali povratak žanra poslednjih godina, sa igrama kao što su Age of Empires IV i Stronghold: Warlords, ali i najavama brojnih strategija baziranih na poznatim franšizama, poput Terminator: Dark Fate Defiance i igre o kojoj danas pričamo – Starship Troopers: Terran Command.
Za oba gorepomenuta naslova zadužen je britanski Slitherine, studio i izdavač dobro poznat ljubiteljima RTS igara kao perjanice žanra poslednjih godina. Doduše, za Starship Troopers: Terran Command se bave izdavačkim delom posla, dok je igru razvio studio The Artistocrats, kojima je ovo druga igra, nakon potezne strategije Order of Battle: World War II iz 2015.
Starship Troopers: Terran Command je, nažalost, isključivo igra za jednog igrača. Tako da, ukoliko ste se nadali epskim bitkama sa drugim igračima, ili makar prelasku kampanje u co-op, to ovde nećete dobiti. Iako nesrećno, moramo reći i da je potpuno razumljivo, jer je u pitanju budžetski naslov i developeri su jednostavno rešili da sve resurse posvete što boljoj izradi singlplejer komponente. Prosto, balansiranje jedinica za multiplejer, izrada mapa, infrastrukture za onlajn igranje, i sve ostalo što ide uz multiplejer zahteva znatno više resursa. Shodno tome, i cena za ovu igru je sasvim korektna.
No, da vidimo šta to ova igra zapravo nudi za tu cenu. Od trenutka kada upalite igru oseća se taj „budžet naslov“ momenat koji smo ranije pomenuli, ali koji nije ništa nužno loše, naprotiv. Igra je, prema našem iskustvu, jako dobro ispolirana i ispeglana, bez ikakvih ozbiljnih bagova ili loše optimizacije. Korisnički interfejs i generalni dizajn HUD-a i menija izgleda donekle zastarelo, kao da je izašao negde iz 90-ih ili prvih godina 21. veka, ali zapravo na taj način daje izvesni autentični retro šmek igri, što je, čini nam se, ono što su autori i želeli da postignu ovde.
Srž Starship Troopers: Terran Command je u singlplejer kampanji, mada postoji i „scenariji“ mod, gde su zasada dostupne samo misije iz kampanje. Celokupna priča igre je smeštena na pustinjskoj planeti Kwalasha, koloniji čovečanstva koja je primarno industrijsko-rudarska planeta. Resursi planete su vitalni za neometani razvoj u tom sektoru, i zato kada je došlo do iznenadne invazije „buba“ (Arachnid) vaš elitni odred mobilne pešadije je poslat da očisti planetu od nepozvanih gostiju.
Priča je suštinski zanemarljiv aspekat ove igre, jer je veoma bazična, ali kao takva savršeno odgovara duhu Starship Troopers univerzuma. Svaka misija se manje-više svodi na to da je određena oblast planete Kwalasha napadnuta i na nama je da očistimo taj region od buba i ispunimo glavne zadatke. Iako su misije donekle povezane tom temom odbrane planete od invazije Arachnida, u narativnom smislu to im je jedina veza i nema osećaja progresije priče kroz misije.
Činjenica da je cela kampanja smeštena na istoj pustinjskoj planeti takođe je uticala na umanjenu vizuelnu raznolikost mapa kroz kampanju. Manje-više sve misije se odigravaju na mapama koje su estetski veoma slične – pustinje sa kanjonima i različitim postrojenjima ljudi, kao što su naselja, elektrane, rudarska postrojenja, zatvor, vojne baze, i slično. Nije da nema određene raznolikosti, ali to je jako daleko od onoga što možemo videti u drugim RTS igrama.
Same misije u gejmplej smislu nude klasičan spektar ciljeva koji će igračima RTS igara biti dobro poznat. To su tipovi misija gde su nam glavni zadaci da osvojimo i držimo određene tačke, sakupimo neke stvari na mapi, branimo poziciju od najezde buba, čistimo podzemne oblasti, pobrinemo se da nam važne jedince ostanu žive, i tako dalje. Misije nisu baš najoriginalnije, ali su dobro dizajnirane i zanimljive. Na višim nivoima težine će svakako predstavljati izazov i osećate se ispunjeno kada ih pređete, posebno ako uspete da ispunite i sve opcione zadatke koji daju ekstra izazov i bonuse u toku same misije.
Starship Troopers: Terran Command je RTS zasnovan na odredima (squad), a ne na individualnim jedinicama. Odnosno, jedinice su ovde odredi, poput Dawn of War igara, a ne individue kao u recimo StarCraftu. Postoji veliki broj raznolikih jedinica i kod mobilne pešadije (ljudi) i kod Arachnida. Nažalost, Arachnid nisu igriva frakcija, već će samo predstavljati neprijatelje u kampanji. Igra će nas postepeno upoznati sa naprednijim jedinicama i ljudi i buba kako se kampanja bude razvijala. Terran Command poseduje odličan in-game indeks gde možemo saznati sve detalje o jedinicama mobilne pešadije i bubama. Ono što mi je ovde bilo malo problematično jeste što postoje određene statistike koje su prosto date bez nekih dubljih objašnjenja kako funkcionišu, ali nije preterano strašno i vremenom se kroz igru nauči.
Igra ne poseduje klasičan sistem izgrade baze već na mapama zauzimamo unapred postavljene radio stanice i na unapred određenim mestima biramo koje objekte želimo da postavimo radi pravljenja jedinica koje taj objekat omogućava. U suštini, base-building aspekt igre je veoma rudimentaran i zaista nije nešto na šta ćete potrošiti više vremena da razumete niti da mozgate oko toga u samoj igri.
Najbitniji element je da dobro razumete koja kombinacija jedinica vam je potrebna za svaku misiju i da napravite balansiran miks kojim ćete uspeti da kontrirate bubama. Kao što rekosmo, postoji zaista veliki broj raznolikih jedinica koje ispunjavaju određene niše, tako da strategija ne manjka u tom pogledu. Svaka jedinica ima početne pasivne i aktivne osobine, plus nakon što postane level 3, jedina dobija mogućnost da izabere još jednu osobinu od tri ponuđene. Zato je veoma važno održavati odrede u životu i gledati da ne izgubite iskusne jedince, jer vam daju preko potrebne dodatne opcije za istrebljivanje buba. Dobra stvar je da postoji i sistem regrupisanja, koji vam omogućava da dopunite postojeći odred novim jedinicama i tako sačuvate levelovan odred od smrti.
I sa strane Arachnida postoji veliki broj zanimljivih jedinica koji će vam praviti probleme na različite načine, te ćete morati dobro da naučite sve mane i prednosti svake jedinice buba da biste znali šta je najbolji lek za njih i kako da ga primenite. Ukoliko nemate adekvatne jedinice da odgovorite pretnji, gledaćete potpuni pokolj vaše naizgled brojnije armije, ili što bi naš narod rekao – Gde ćeš kašikom na bager!
U pogledu mikromenadžmenta (upravljanja vojskom) igra nije preterano zahtevna, ali daleko od toga da je laka. Neretko ćete morati da multitaskujete na više lokacija, individualno raspoređujete jedinice kako se ne bi gomilale i smetale jedne drugima, određivali koje jedince da pucaju na koje protivnike radi maksimalne efikasnosti, i slično. Veoma važan aspekat mikromenadžmenta je to što igra veliki akcenat stavlja na linije vidika jedinica. Naime, mnoge jedinice neće moći da pucaju na neprijatelje ukoliko se ispred njih nalaze vojnici vaših drugih odreda. Ovo je naznačeno crvenim, žutim i zelenim krugovima iznad vaših jedinica u borbi, gde crveno znači da ne mogu da pucaju, žuto da im je delimično ometena linija vidika i zeleno da pucaju u punom kapacitetu bez smetnji.
Ovo je na papiru veoma zanimljiva mehanika koja otvara prostora i za dizajn mapa i jedinica, ali je u praksi meni lično bila veoma problematična, ponajviše zbog ponašanja samih jedinica koje se ponekad veoma čudno ponašaju prilikom kretanja. Neretko mogu da se zbune i čak pogube i počnu da se vrte u krug, ili stanu u mesto kada im se izda komanda da idu do negde za gde nisu sigurnu kako da dođu. Sve ovo, što se jednom rečju naziva pathfinding, mi je verovatno i najveća mana igre, jer mi je donekle otežalo kontrolisanje jedinica, iako je generalno i taj aspekat igre bio zabavan i više sam uživao nego što sam se nervirao. Samo je potrebno malo više strpljenja prilikom kontrole jedinica, pogotovo u toku borbi, inače ćete lako ući u situaciju da jedinice blokiraju jedna drugu i ulete u pokolj od strane buba.
Vizuelno igra izgleda sasvim pristojno za jedan RTS, i osim već pomenutog manjka raznolikosti u pogledu lokacija mapa, sam kvalitet grafike je zadovoljavajući. Posebno treba pohvaliti animacije jedinica unutar odreda kojih uvek ima nekoliko i za kretanje, i za borbu, i za smrt, što ostavlja utisak stvarnih individua unutar tih odreda.
Sa audio aspekta igra je apsolutno pogodila pravo u centar. Glumci koji su davali glasove likova iz igre su savršeno pogodili način glume iz Starship Troopers filmova i u tom pogledu se osećate kao da gledate prvi film iz serijala iz davne 1997 godine. Isto važi i za glasove jedinica, koji su odrađeni fenomenalno, i pogotovo u toku borbi kada vam individue umiru unutar odreda, osetićete taj momenat da ste preplavljeni naletom buba dok vaši vojnici vrište u užasu i bolovima. I svi ostali zvučni efekti su odrađeni sjajno i na tome treba skinuti kapu developerima. Naravno, ne treba zaboraviti ni muziku, koja ima taj „upbeat“ patriotski prizvuk akciono-komičnih vojnih filmova 90-ih, savršeno se uklapajući u atmosferu Starship Troopers sveta.
Starship Troopers: Terran Command je relativno kratka, ali jako zabavna igra koja ne donosi ništa previše novo, ali ono što radi, radi sasvim sjajno. Ako ste fan filmova, ovu igru nikako ne biste smeli da propustite, a isto važi i za ljubitelje strategija u realnom vremenu. Dobre RTS igre su, nažalost, danas veoma retke, a Starship Troopers: Terran Command donosi sasvim zadovoljavajući kvalitet i verujemo da ćete uživati u kampanji.
Autor: Nikola Savić
Igru ustupio: Slitherine
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
Starship Troopers: Terran Command
24,99€
Za:
- Uhvaćena atmosfera filma
- Glasovna gluma
- Izazovne misije
Protiv:
- Pathfinding
- Raznolikost misija
- Arachnid nije igriva rasa
