Kako se probiti na scenu pored serijala i naslova kao što su Final Fantasy, Persona, Tales of, pa čak i kao Atelier i Ys? Tako što ćete pokušati da modernizujete setting i ugurate što više mehanika bez nekog realnog balansa i rada na sporednim karakterima. Dusk Diver nastavlja svoj serijal, ali da li ga dovoljno unapređuje može da poživi još koju iteraciju?
Što se priče tiče, ako tek sada ulazite u ovaj svet mnogo stvari će vam biti nepojmljivo, čak i sa kratkim introm vezanim za prethodni deo i velikim lore dumpom dok budete raditi tutorijal. Najveću grešku koju igra ovde čini jeste to što konstantno spominje događaje ili likove iz prethodne igre. Igraćete kao Yang Yumo, studentkinja koja pored dnevnog posla u kafiću mora redovno da se bije sa Chaos zverima iz druge dimenzije koje pokušavaju da osvoje ceo Tajpej. Iako se još nije oporavila od incidenta koji se desio pre godinu dana u Youshanding zoni, ponovo će morati da rizikuje svoj život kako bi zaštitila ceo grad. Premisa ima veoma sličan duh kao jedna crtana serija, The Life and Times of Juniper Lee, samo naravno sa više anime tropa.
Uvek je dobra ideja kada se uzme neka već dobro ustanovljena formula ili osnova, i onda se sa njom uradi nešto novo i interesantno. Ovde to nije slučaj. Ukratko, ako ste se ikad pitali kako bi izgledao miks između Yakuza i Persona serijala, ovo bi bio najbliži odgovor na to pitanje. Dusk Diver uzima toliko opcija, mehanika i karaktera da ih vrlo lako možete uporediti sa mnogim drugim, pretežno boljim naslovima. Tutorijal i prvih par sati će vam u lice baciti toliko mehanika koje mogu biti osnovne i već viđene, do onih od kojih ćete zuriti u ekran i pitati se zašto su toliko zakomplikovane i kojoj svrsi služe. Pošto ne želim da pišem roman, fokusiraću se samo na najbitnije stvari.
Za sada od osnova možete očekivati menjanje između likova u grupi, nešto bazičnih elementarnih RPG preklapanja i veoma prost i svugde viđen inventarni sistem kao i korišćenje i limitirano nošenje pomoćnih predmeta za lečenje i sopstveno pojačavanje. Napredak kroz igru je ovde malo drugačiji od nekih drugih akcionih JRPG naslova. Posle svake bitke ćete dobiti XP poene, ali ti će biti vezani za sve likove zajedno. Ovo znači da ćete morati dobro da razmislite i da se odlučite u kog lika ćete uložiti ove poene. Ovakav sistem na prvi pogled daje osećaj veoma velike limitiranosti. No, to možda neće biti problem kad se opredelite za omiljenog lika, pošto je u većini slučajeva ostatak grupe apsolutno beskoristan i jedva prisutan u borbama.
Kad smo već kod borbe, najveća mana i najveći smor koji će vas daviti od samog početka je da su čak i osnovni protivnici veoma, veoma tvrdi za razbiti. Ako ne koristite sve moguće opcije sa sposobnostima, burst aktivacijom, i generalnim combo stun lock žongliranjem protivnika, okršaj će se dosta odužiti. Kako igra bude napredovala, tako će biti sve više i više protivnika na sve strane. I naravno, svaki okršaj ćete vi najviše rešavati dok će AI saborci uglavnom samo ometati protivnike i biti relativno beskorisni, ukoliko ne preuzmete kontrolu nad njima.
Za razliku od prethodne igre lokacije i mape po kojima ćete se kretati su drastično uvećane i imaćete mnogo veću slobodu i opciju za istraživanje. Ovde pretežno dolaze oni Yakuza elementi pošto ćete u mnogim zonama imati prilike da radite pregršt sporednih zadataka, istražujete lokacije za skrivene predmete, i pre svega sakupljate toliko sporednih stvari da nećete znati gde pre da odete. A da, i hrana je jako bitna – moraćete da pazite koliko je glavni lik gladan ako hoćete da bijete jako.
Kao što je očekivano, anime stil je dominantan, doduše lokacije su sa dosta tamnijim bojama dok likovi prečesto iskaču koliko su šareni. Generalno, igra je dobila mnoga poboljšanja u odnosu na prethodni deo i to je bar vidljivo. Problem ovde dolazi kod animacije koja je veoma, veoma minimalna i ponekad previše spora, bar kad niste u borbi.
Glasovna gluma je striktno limitirana na japanski ili kineski jezik, naravno sa prevodom na engleski. Ali to bar znači da nećemo videti engleski dub bar do sledeće iteracije ili nastavka. Muzika doduše lepo kopira šta je Persona uradila, pogotovu Persona 5.
Skoro beskorisni AI saputnici, previše tvrdi protivnici koje treba preterano dugo za prebiti, i jako bolan i dug tajmer za prebacivanje između aktivnih likova će vam veoma brzo i veoma lako učiniti igru dosadnom.
Za nastavak i igru po ovoj ceni jedino je mogu preporučiti ukoliko ste igrali prvi deo i ukoliko vam baš, baš treba neka akciona anime brawler igra. U suprotnom je ili zaobiđite, ili probajte prvi deo pa onda sačekajte da nastavak dobije neki veći popust.
Autor: Stefan Mitov Radojičić
Igru ustupio: Reef Entertainment
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.