NFS je serijal koji poslednjih nekoliko godina ne uspeva da izvuče neku dobitnu formulu arkadnih trkačina po kojima je postao poznat tokom 2000-tih godina. Međutim, konačno je došlo vreme da franšiza makar krene u pravom smeru, dok je Unbound začetnik možda nečega novog i boljeg ka čemu će se Criterion nadam se osvrtati sve više u kasnijim iteracijama. Naime, ovo je najbolji NFS, verovatno u poslednjih desetak godina, osim ako niste fan relativno neslavnog drift sistema koji je debitovao u odličnom Hot Pursuitu 2010. godine. Potom je usledila (de)evolucija kroz naredne delove, gde konkretno mislim na blagi ribut franšize 2015. godine, koji se vratio uličnim trkama u potpunosti, što serijalu na kraju ipak nije mnogo pomoglo.
NFS Unbound preuzima pojedine elemente iz svog prethodnika Heat-a, poput sistema dana i noći, gde je uveo nove rizike i težinu. Naime, ako vas policija uhvati preko dana i noći, gubite sav novac koji ste zaradili. Međutim, ovoga puta se nivo Heat-a, to jest koliko ste traženi od strane sila reda i zakona, prenosi u noćni segment i resetuje tek kada krene novi dan.
Priča je iznenađujuće zanimljiva – predstavlja jednostavnu premisu sa pristojnim zapletom, gde vaš lik i njegov izuzetno dopadljivi mentor Tajrel ostaju bez gotovo svega. Dve godine kasnije stiglo je vreme za osvetu i iskupljenje, pa ćete se kroz četiri nedelje trkati za ultimativnu nagradu u trci zvanoj The Grand. Jednostavno i predvidljivo ali zabavno, gde su i likovi i priča sasvim solidno odrađeni, uprkos brojnim forama i dijalozima koji će vam često izazvati transfer blama.
Ovaj smisao ograničenog vremena, gde za poslednju trku morate da skupite četiri automobila iz četiri različite kategorije unosi određeni nivo tenzije, mogućnost neuspeha i potpuno menja atmosferu igre i dodatno donosi značaj novcu koji zarađujete i koji možete izgubiti u bilo kom trenutku. Ipak, ono što Unbound menja u odnosu na prethodnike, jeste sistem vožnje koji, iako i dalje sadrži ono nesatisfaktorno driftovanje i pri najoštrijim uglovima i najvećim brzinama, vraća čitanje trkačkih linija i vožnju sa prijanjanjem uz podlogu bez proklizavanja. Automobile je sada konačno moguće voziti na ovaj, da kažemo „standardan“ način, a da ne izgubite od drifterskih monstruma kao u poslednjih par igara.
Problemi nažalost i dalje postoje, s obzirom da drift još uvek ne briljira svojom realizacijom. Broj staza je takođe relativno slab, pa ćete već kroz prve dve nedelje videti većinu staza koje igra ima da ponudi, ali ono što ide u prilog jeste to da su mapa i same staze znatno zabavnije i intuitivnije nego ranije. Često ćete imati brojne skokove, zanimljive kanjon deonice, ulice sa prečicama, petljama i slično, čime se održava neka dinamika arkadnih trka, čak i uz ponavljanje pomenutih staza. Glavni problem jeste AI i takozvani „rubberbanding“, koji je nekako postao i obeležje NFS igara, pa ćete često videti kako vas igra favorizuje ili potpuno ukopava u zemlju u zavisnosti od toga gde će instancirati AI-a, teleportovati ih ili vas pustiti uz neke srećne sudare i slično.
Dodatni događaji su takođe prisutni, bilo da su jednostavni vremenski izazovi ili beg od policije u određenom automobilu. Za pohvalu su i povremene vožnje nekog od vaših rivala, što dodatno dočarava njihov karakter. Ovi rivali sada svi imaju lične biografije, što je lep detalj i ume da da dodatni kontekst i težinu nekim trkama, pogotovu uz dodatne rečenice dijaloga i prozivke koje ćete dobijati tokom istih.
Naravno, i u Unbound možete standardno budžiti vaš automobil, i taj aspekat je i dalje jako dobar, dopuštajući vam da menjate brojne tačke na vašem vozilu, bilo da su spojleri, branici, blatobrani, svetla, auspuh i slično, ali i dalje postoje blage limitacije za određene modele u vidu selekcije ovih komponenti ili pomeranja visine automobila i slično. Selekcija automobila je sasvim solidna sa 140 različitih modela i 20 custom varijanti, što skupa generalno pokriva sve klasične arhetipove uličnih trkača i vozila, tako da ćete sigurno pronaći nešto što vam odgovara.
Unboundov najveći adut nije samo nešto bolji vozački sistem i zanimljiva kampanja, nego i odličan vizuelni dizajn, koji ne obuhvata samo grad Lakeshore i njegovu okolinu, već i veoma originalan i fascinantno uklopljiv stripski šmek koji krasi igru. Ovaj cell-shaded pristup koji Unbound zauzima se odlično integriše sa inače realističnim okruženjima i vozilima, dodajući brojne efekte kada koristite vaš nitro pogon ili driftujete, tako da je bilo koji aspekat dima i sudara ukrašen divnim neonskim linijama i oblacima. Ovo daje jedan veoma originalan pečat igri, uspešno se diferencirajući od svih trkačina i to u najpozitivnijem smislu. U slučaju da ipak volite relativno sterilnu vožnju, možete ugasiti ove efekte, ostavljajući samo likove kao jedini aspekat ovog stripskog dizajna.
Na to treba dodati da je ovde i poznati reper ASAP Rocky, koji iz nekog razloga voli da koristi gaserski Mercedes 190e iz devedesetih godina prošlog veka, što će nekim fanovima modernog trepa biti sigurno od značaja, ali svakako se i ovaj vajb i kultura nekako čudno i zanimljivo uklapaju u moderne ulične trke. Audio dizajn je solidan, ali muzičkoj podlozi ipak fali nešto više žanrovske raznovrsnosti, jer čisto sumnjam da će se svakome svideti uskogruda selekcija trep i DnB numera. Glasovni glumci nemaju čega da se stide, čak i kada izgovaraju neke rečenice od kojih bi vam se prevrnuo stomak, jer su likovi generalno i dalje uverljivi i odaju utisak pravih ljudi, što je često bio problem za NFS igre.
Optimizacija i performans su više nego zadovoljavajući. Igra zapravo jako dobro radi u singlplejeru i ispunjava neke moderne vizuelne kriterijume, radeći u 60 FPS-a na PS5.
Sve u svemu, iako prepun mana, Unbound je konačno nešto što daje veru da se NFS može vratiti na one slavne staze iz Most Wanted ere, a do tada, ovo je najbolji moderni NFS koji sebi možete priuštiti. Mene je definitivno prijatno iznenadio!
Autor: Nikola Aksentijević
Igru ustupio: Iris Mega
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.