Doseljenici propali: The Settlers: New Allies recenzija

Bukvalno niotkuda, Ubisoft nas je lupio sa Settlers nastavkom. Ja nisam imao pojma da je igra izašla dok me urednik nije pitao da radim recenziju i mojoj sreći nikad kraja. Obožavao sam ovaj serijal jer je imao potpuno drugačiji pristup RTS žanru gde je fokus bio na razvoju civilizacije i prosperitetu vaših doseljenika. The Settlers: New Allies je to samo u naslovu, i trenutno je najlošija igra koju sam igrao od početka godine. 

Za razliku od prethodnika, New Allies je klasičan RTS u punom smislu te reči. Ne samo što je klasičan, nego je i izuzetno bazičan i lak RTS prepun bagova, pucanja i mrežnih nestabilnosti. Settlers stoji samo u naslovu i u ikonicama u igri – ostalo je sve prebačeno u strategiju u realnom vremenu i nimalo mi se ne sviđa. Igra izgleda kao da je pravljena iz dosade ili kao neka jeftina mobilna igra. 

Da počnemo od onoga što mi se zapravo dopada, a to je dizajn. Mape su izuzetno prelepe. Razvijaćete svoje gradove na raznim lokacijama kao što su stepe, oaze, ostrva, planine i svaki predeo izgleda detaljno i očaravajuće. Pravo je zadovoljstvo kreirati svoja naselja na ovim mapama. Arhitektura je takođe na višoj nozi. Sve građevine koje pravite su odmah prepoznatljive i imaju svoj šarm. Kuće koje zidate za radnike se međusobno spajaju mostovima i zajedničkim zidovima ako su u blizini i možete da dizajnirate jako pristojan gradić ako se potrudite. 

Tu se većinom završavaju dobre vesti, jer sam gameplay je ono što drži jedan RTS, a gameplay je ovde ili minimalan ili nepostojeći. Hajde da krenemo od same kampanje.

Priča je zaboravna i nebitna. Siže je da jedna nacija beži od rata i pokušava da se naseli na drugoj lokaciji gde isto bukti rat. Postoje jako dosadni sinematici gde ključni ljudi pričaju o stvarima koje su nebitne za igru jer se misije svode na ‘’istraži do ovde“, ‘’odbrani ovo selo“ ili ‘’uništi ove neprijatelje“. 

Casual je mod koji je bitan jer tu igrate protiv botova i imate otključane sve funkcije vaših nacija. Igra ima tri nacije za izbor, Elari, Maru i Jorn. Konceptualno sve tri su iste, a razlike leže samo u malim pasivnim promenama oko inžinjera, par jedinica i funkcijama nekih zgrada, ali to je to. Multiplayer nisam ni mogao da isprobam kako treba jer mi je konekcija konstantno pucala i nisam mogao da završim meč. Mada, toliko sam dugo i čekao na mečeve da sam mislio da sam jedan od 10 koji zapravo igraju ovu igru.

Sam gameplay se sastoji iz skupljanja resursa, širenja granica, podizanja vojske i odbrane grada. Na mapama retko postoje neki bonusi kao što su jezera koja leče jedinice, pećine koje su prečice koje vas vode iz jednog dela mape u drugi i par nezavisnih trgovaca, ali manje više je to to. Igru krećete sa skladištem i par inžinjera (ključne jedinice za razvoj) i cilj je da održavate resurse i širite granice. Sama izgradnja zgrada i održavanje resursa je meni bio zabavan deo jer volim ovakve menadžment igre, ali morate biti spremni na mnogo, mnogo čekanja. Prvo pravite drvoseče čija drva nosite na obradu kako biste napravili daske, sa kojima dalje zidate farmu na kojoj se uzgaja pšenica koja ide u mlin, u kom se potom melje u brašno koje ide u pekaru da bi se pravio hleb, koji zatim ide u kuće da bi se povećao broj stanovnika koji će se koristiti za radnu snagu u produkcionim strukturama i za vojsku. I eto, u jednoj proširenoj rečenici sam objasnio celu igru.

The Settlers: New Allies nema nikakvu kompleksnost. Makro menadžment je minimalan i jednostavan, a mikro manje više ne postoji jer ste ograničeni sa vrlo malim brojem različitih jedinica koje nemaju veliki izbor specijalnih sposobnosti. Unapređenja se rade u Akademiji i predstavljaju samo pasivna poboljšanja koja se mere u procentima i retko koje vam daje vidljivu prednost u igri. Ne postoji neko unapređenje koje biste jurili za brzu pobedu kao na primer nuklearka u StarCraft 2. Igra ne pruža nikakvu kompleksniju statistiku niti detaljan pregled vašeg grada nego je sve pojednostavljeno kako ne biste morali da razmišljate o ekonomiji. To je za neke igrače super stvar, pogotovo za početnike. Ali za RTS veterane, ovo je smešno – pogotovo što trenutno vlada suša u RTS žanru. Sve u svemu, igra je mehanički previše jednostavna i ne dozvoljava izuzetno napredne taktike kao ni ‘’cheese“ poteze koji krase ovaj žanr. Bebina prva strategija, tako bih je nazvao. 

Igra je stabilna i fluidna, ali sam imao mnogo problema sa pucanjem i sa ponekim bagovima u vidu radnika koji su se glavili između zgrada. Srećom, ovo mi se nikada nije desilo usred partije nego uvek posle ili u glavnom meniju. 

Iako ovo predstavlja problem, ne bi bio prevelik da logoi mogu da se preskoče pri startovanju igre. Znam da je Ubisoft izbacio igru, da je developer Blue Byte i da je Sundrop engine, naučio sam posle 20-og puta (ovo važi i za sve druge igre gde ne može da se preskoči ova sekvenca, dozovite se pameti više). Naravno, ne bi bila Ubisoft igra da nema ingame shop na glavnom ekranu odmah pored tutorial kartice. Shop nudi bustere koji iskreno ne znam ni čemu služe jer nigde nije objašnjeno, a nisam hteo da trošim pare da proverim. Pored bustera ima i kozmetike koja vam menja skinove jedinica. Prilično sramotno, ali ipak je ovo Ubisoft igra. 

Kad se sve sabere, The Settlers: New Allies je ispodprosečan RTS koji nije za veterane žanra, a početnike je svakako teško vratiti u ovaj žanr. Nažalost, nikako ne preporučujem The Settlers: New Allies.

The Settlers: New Allies je dostupan za PlayStation 5, Nintendo Switch, PlayStation 4, Xbox One, Xbox Series X/S i PC.

Autor: Igor Totić

Igru ustupio: Ubisoft

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.